Na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predstavnika Srba iz regiona, upriličenog nedavno povodom godišnjice „Oluje“, dogovorena je izrada „deklaracije o zajedničkom objedinjenom nacionalnom delovanju i definisanju nacionalnih minimuma i principa za opstanak srpske nacije i srpskog naroda“.
Potvrdio je to u izjavi RTS Nikola Selaković generalni sekretar Predsedništva Srbije. Objasnio je da će deklaraciju pripremiti Srbija i Republika Srpska, a predstaviti predsednici Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, 25. ili 26. novembra, povodom 100-godišnjice prisajedinjenja Srema, Banata i Bačke Kraljevini Srbiji ili 1. decembra povodom formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
U izjavi za Novosti Milorad Dodik je objasnio da je cilj deklaracije da Srbi na početku 21. veka dobiju „dokument koji može da istrpi vreme koje dolazi, da ostane u vlasništvu generacija Srba ma gde bili, kao orijentir za nacionalno i političko delovanje“. Prema njegovim rečima, 20. vek je za Srbe bio „stradalnički“ (a za druge narode na ovim prostorima kao nije?) „što je opomena i obaveza da u narednim decenijama učinimo sve da izbegnemo nova stradanja i da istovremeno ojačamo naš nacionalni identitet i nacionalne države, RS i Srbiju“. Dodik tvrdi da dokument nije nikakva pretnja niti velikosrpski projekat. Selaković je u jučerašnjem gostovanju na RTS objasnio da se deklaracija neće baviti političkim i teritorijalnim pitanjima, već opstankom srpske kulture i jezika. Što je onda pišu političari?
Političari imaju pravo da pišu programe, deklaracije, strategije… To im je u suštini i deo uobičajenih radnih obaveza. Samim tim načelno nema se šta posebno zameriti najavljenoj deklaraciji. Nek Vučić i Dodik pišu, politički predstavnici Srba iz okruženja će to verovatno aklamacijom prihvatiti. Taj budući sigurno istorijski događaj, predstavljanje deklaracije svekolikog srpstva, biće novi veličanstveni i pompezni skup, nakon koga će verovatno sve biti isto, ali će ovi prostori danima i nedeljama brujati o tome i analizirati – šta to Srbi hoće? Jel to novi Memorandum, Načertanije ili nešto treće? Brojna su pitanja vezana za najavljenu deklaraciju. Ako zanemarimo ono večito, zašto Srbija, koja demek (kao, tobože, fol) priznaje i poštuje BiH, konstantno deo te zemlje, entitet RS predstavlja kao državu i to srpsku nacionalnu, glavno je – čemu takav dokument? Ko to ugrožava Srbe, srpsku kulturu i jezik da je potrebno da se za opstanak bore deklaracijom? Ako neko ugrožava opstanak srpskog naroda, zar se Srbi mogu odbraniti deklaracijom?
Nisam Srpkinja, ali kao građanka Srbije i pripadnica bošnjačkog naroda koji je takođe stradao, posebno u ratu devedesetih godina, pre svega suludih političkih projekata komšija, ne mogu a da ne kažem – a da se vi, politički predstavnici srpskog naroda malo pozabavite ovozemaljskim problemima Srba? Uvek sam smatrala, verujem da u tome nisam usamljena, da su najveći problemi Srba, Hrvata, Bošnjaka i ostalih na ovih prostorima: loš život, nizak standard, raširena korupcija, neuređene države… Interesi takođe zajednički: bolji život, više posla i para, manje korupcije, bolje zdravstvo, školstvo… Naravno, političarima je lakše da se bave metafizičkim temama opstanka naroda, a ne tim tako „prizemnim“. Laknuće radnicima „Goše“. Pare koje im vlasnik duguje izgleda neće videti, ali će da čitaju deklaraciju o opstanku srpskog naroda. Oni, doduše, bez para neće opstati. Ali ko su oni? Narod i ćirilica su bitni.
Možda će i drugi krenuti stopama srpskih političara, pa dobijemo ko zna koliko nacionalnih i nacionalističkih deklaracija? Ko li će bošnjačku da piše, bosanski jezik da brani? Bakir ili Suljo? Samo što se nacionalne i nacionalističke deklaracije ne mažu na hleb, niti sipaju u traktor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
