Zameniti partijske poslušnike

Međutim, treba jasno reći da su menadžeri neophodni za efikasnije obavljanje svake ljudske delatnosti. Nema ljudske aktivnosti gde nisu potrebni dobri menadžeri koji usmeravaju obavljanje ovih aktivnosti ka definisanim ciljevima. Ako je prethodno navedeno neosporna istina, zašto se mnogi u Srbiji takmiče da što više kompromituju menadžersku profesiju. Smatram da za to postoji najmanje četiri razloga.

Prvo, to je veliko neznanje o tome šta je menadžment, ko su menadžeri i šta oni rade, koje su njihove glavne uloge i zadaci. Glavni nosioci su pojedini političari i novinari koji uprkos slabom znanju o menadžmentu i menadžerima, dozvoljavaju sebi da iznose negativna, pa često i pogrdna mišljenja o menadžerima. Uticaj ove dve kategorije na širu publiku je veliki, obzirom na pristup medijima, tako da se ovakva mišljenja veoma brzo šire prihvataju.

Drugi razlog je nedovoljno sagledavanje mesta i uloge menadžera u privredi i javnom sektoru i, shodno tome, nerazumevanje velikih potreba za menadžerima u svim oblastima ljudskog života i delovanja. Sa jedne strane loše govorimo o menadžerima, a kada se usled ekonomske krize i drugih razloga pojave potrebe za menadžerima, onda se žalimo kako nemamo dobre menadžere. Napadamo menadžersku profesiju, a u isto vreme, pod pritiskom potreba, žalimo se da nemamo dobre menadžere. Ako hoćemo dobre menadžere onda treba da ih obrazujemo, podstičemo i podržavamo, a ne da ih ismevamo.

Tu dolazimo do trećeg razloga, a to je problem razlikovanja dobrih i loših menadžera. Mi imamo situaciju u Srbiji da se mnogi tajkuni proglašavaju za dobre menadžere, iako su mnogi od njih svoje navodne uspehe postigli zahvaljujući pogodnostima i vezama sa političarima. Pojedinci se otvoreno hvale da su dobri menadžeri ili ih hvale njihovi partijski drugovi. Međutim, praksa i rezultati koje postižu, čast izuzecima, ne potvrđuju ove hvale. Već je dosta rečeno o činjenici da političke partije postavljaju svoje ljude za menadžere u javnim preduzećima i da brane njihove velike plate, iako oni nemaju odgovarajuće rezultate ili su im rezultati plod monopola ili određenih manipulacija (povećavanje cena i raznih naknada, smanjenje troškova otpuštanjem kadrova i sl.) Zašto to rade. Zato što od toga imaju koristi i partije i pojedinci iz tih partija.

I četvrti razlog, koji ne ide u prilog menadžerima, su veliki problemi u visokoškolskim organizacijama koje obrazuju naše buduće menadžere, posebno u privatnim. Imali smo prilike da pratimo velike probleme i greške na pojedinim privatnim univerzitetima i fakultetima iz menadžmenta (mada toga ima i na državnim, ali znatno manje) koji su doneli ogorčenje i negativni odjek u široj javnosti. Vreme je da se otvoreno govori da su pojedinci otvorili fakultete i univerzitete da bi oni postali profesori i da su oni uneli virus lakog doktoriranja i osvajanja profesorske profesije. A izgleda da je došlo vreme otvorenog juriša na profesorsku profesiju (isto se radi i u diplomatiji) obzirom da je to ugledna profesija koja se još uvek poštuje.

Vratimo se ponovo na menadžersku profesiju u Srbiji i analizu da li je potrebno da i dalje kompromitujemo ovu profesiju ili da je podstičemo, stvarajući dobre menadžere, prave i nezavisne profesionalce. Nema sumnje da su Srbiji potrebni, pravi, školovani menadžeri koji će biti vezani za rezultate koje postižu. Oni treba da zamene partijske poslušnike koji sa sumnjivim diplomama brane interese svoje partije i uništavaju preduzeća i institucije kojima upravljaju.

Menadžerstvo predstavlja specifičnu profesiju koja mnogo zahteva, ali i nudi velike nagrade i beneficije. Posao menadžera može da se poredi sa borbom za održanje na površini, u stalnom vrtlogu novih zahteva i problema i brzih i presudnih odluka. Od menadžera se očekuje da stalno rešava probleme, da uklanja prepreke i vodi firmu ka pozitivnim rezultatima. Menadžer je kao dobro pripremljen i obučen komandos. Za njega nema nesavladivih prepreka i nemogućih misija.

*Autor je profesor i dekan Fakulteta za projektni i inovacioni menadžment