Dugovi premašili vrednost preduzeća

 Kako je stečajna upravnica Jelica Vukolić objasnila pred Stečajnim većem, brodogradilište Begej je od 13. decembra u stečaju, a stotinak radnika na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja. U finansijskom izveštaju konstatovano je da su dugovanja premašila vrednost imovine brodogradilišta i da nije bilo uslova za reorganizaciju.

– Obaveze Begeja iznose 1,6 milijardi dinara, od čega je dug bankama 829 miliona. Domaćim dobavljačima brodogradilište duguje 304 miliona dinara, sa stranim – 295 miliona dinara. Tu je i 126,8 miliona dinara duga poreskoj upravi i 26 miliona dinara bivšim radnicima. S druge strane, vrednost imovine brodogradilišta je 732 miliona dinara. Reč je o objektima i nepokretnoj imovini, jer zaliha i opreme koja je prodata, nema osim jednog uređaja za sušenje elektroda. Sve, dakle, ukazuje na to da nije bilo uslova za reorganizaciju preduzeća i zato je predložen bankrot – objašnjava Jelica Vukolić.

U zamci banaka

Krajem devedesetih godina prošlog veka tokove u zrenjaninskoj privredi u značajnoj meri određivala su potraživanja banaka, koje u su, zahvaljujući tome, postale poverioci u mnogim preduzećima. Prezaduženost je tim preduzećima, uz niz drugih nevolja, donela i stečajnu upravu, odnosno preuzimanje rukovođenja od strane poverilaca. S druge strane, takav razvoj situacije spasio je neke od tih firmi sigurne likvidacije. Tako je, recimo, Vojvođanska banka, konverzijom svojih potraživanja prema preduzećima sa većinskim društvenim kapitalom, u akcije spasila desetak zrenjaninskih preduzeća sigurne propasti. Vojvođanska banka je, zapravo, došla u posed kontrolnog paketa akcija preduzeća-dužnika i prodajom tih hartija od vrednosti na tržištu, omogućila naplatu svojih potraživanja. Dugove zrenjaninskog brodogradilišta je, prema starom Zakonu o preduzećima, otkupio holandski proizvođač brodova Damen šipjard. To brodogradilište je, u julu 2002. godine, privatizovano preko istog investitora, a kompletna procedura odvijala se preko pokrajinske Agencije za privatizaciju.

– Novi vlasnik je konvertovao dug preduzeća u akcijski kapital tako da je Komar damen brodogradnja postala vlasnik 96,41 odsto vrednosti zrenjaninskog brodogradilišta. Ta transakcija upisana je, 2003. godine, u Trgovinskom sudu u Zrenjaninu. S obzirom da je privatizacija u ovom kolektivu započela 1991. godine, vrednost akcijskog kapitala malih akcionara u 2004. godini činila je 0,09 odsto, odnosno 3,5 odsto društvenog kapitala. Radni stečaj otvoren je u februaru 1998. godine, kada je konstatovano da ukupna potraživanja iznose 18 miliona evra. Ali, posle pregovora sa poveriocima i prolongiranja rokova za izmirivanje obaveza, stečaj je, u januara 1999. godine, zatvoren. Vojvođanska banka, kao najveći poverilac, nameravala je da konvertuje dugove u akcijski kapital ali ta solucija nije bila moguća zbog zakonskih ograničenja. Pregovori između Vojvođanske banke i holandske firme Komar damen o otkupu dugova, koji su trajali dve godine, uspešno su okončani u julu 2002. godine. To znači da su sva dugovanja banci, u iznosu od oko 16 miliona evra, regulisana uz odgovarajuće diskonte i rokove otplate – izjavio je svojevremeno za Danas Dragomir Subić, višegodišnji direktor brodogradilišta.

Ostavljeni na cedilu

Narednih deset godina brodogradilište Begej posluje, i opstaje, zahvaljujući ugovorenim poslovima za strano tržište a nakon bankrota matične holandske firme, čije dugove otkupljuje holandska firma Merkurius, proširuje se program proizvoda sa tradicionalnih barži i čeličnih tupova na velike i opremljene kontejnerske teretnjake. Tokom 2009. godine, Robert Jan Cimerman, direktor kompanije Merkurius grup, izjavio je prilikom posete zrenjaninskom brodogradilištu da je „napravljen zaokret u proizvodnji“ primenom visoke tehnologije za zahtevno zapadno tržište. „Za to je bilo potrebno da tim naših stručnjaka radi na reorganizaciji Begeja u modernu kompaniju, prenosom znanja i iskustva iz Holandije u Srbiju“, rekao je tom prilikom Cimerman. Kako se u oskudnim podacima o ovoj firmi moglo saznati, reč je o kompaniji koja je zakupljivali brodogradilišta i ugovarali proizvodnju brodova, pa se, nekako i moglo očekivati da će sa prvom većom krizom na tržištu brodogradnje nastupiti problemi i za zrenjaninsko brodogradilište.

Bankrotu Begeja usprotivili su se radnici, koji su uložili progovor na to rešenje i predložili plan reorganizacije. Uzalud!

– Tražimo od nadležnih da preispitaju privatizaciju brodogradilišta, koju je 2002. godine sprovela Vojvođanska banka, prodajom svojih potraživanja jednoj firmi iz Holandije. Kada je ta firma bankrotirala, njene dugove otkupila je holandska Merkurijus grupa, koja je počela da proizvodi brodove zakupljujući zapravo poslovni prostor. Mi smo im došli kao privremeno rešenje a kad je kriza uzela maha oni su se povukli a naš menadžment nas ostavlja u dugovima, zapravo preuzima firmu. Zato smo podneli krivične prijava protiv bivšeg menadžmenta – objašnjava radnik Srđan Jovanović.

Brodogradilište Begej, koje je osnovano 1944. godine, kupila je, 2002. godine, holandska kompanija Komar damen. I mada je ta kompanija uknjižena kao vlasnik 96 odsto kapitala, u trenutku stečaja stopostotni vlasnik bilo je privredno društvo Begej holding, čija se uloga u celoj ovoj priči sa sumornim ishodom, dovodi u pitanje.

Revolt radnika

– Sedamdesetak radnika brodogradilišta Begej podneli su krivične prijave protiv menadžmenta tog preduzeća, ali tužilaštvo ne reaguje iako je od tada prošlo šest meseci. Sa druge strane, stečaj i bankrot idu po bržoj proceduri – komentariše Jovica Ostojin, pravni zastupnik 70 radnika. I Milan Višnjić, jedan od bivših direktora brodogradilišta, ogorčen je zbog takvog epiloga. On smatra da je prvo trebalo ispitati šta se stvarno dogodilo sa imovinom Begeja i kakva je uloga u toj priči Begej holdinga (osnovan u januaru 2011) koji je tražio bankrot brodogradilišta. Bilo kako bilo, većina bivših radnika sada je bez posla. U ovom trenutku, kao obezbeđenje, angažovano je po ugovoru o delu, samo sedmoro ljudi.