Inflacija „diktira“ visinu nameta

Poređenja radi, za razliku od proizvođača koji posluju na srpskom tržištu i plaćaju naknadu od 1,35 dinara po litru, odnosno 11 evra za kubik, što je pet do osam odsto od cene proizvoda, njihove kolege u Hrvatskoj u obavezi su da za tu naknadu izdvajaju četiri evra po kubiku, a u Sloveniji dva evra, da ne govorimo o pojedinim državama Evropske unije, gde se korišćenje vode ne naplaćuje. Imajući u vidu činjenici da je u proteklih deset godina naknada uvećana čak 1.300 odsto, u Udruženju proizvođača voda kažu da bi pozdravili odluku Vlade Srbije o eventualnom snižavanju, ali im je u ovom trenutku najvažnije da se u 2015. godini taj namet ne povećava.

– Zapravo, mi se zalažemo da se cela oblast reguliše zakonom kako više ne bi bilo neprijatnih iznenađenja. Za sve proizvođače od izuzetnog značaja je predvidljivo i stabilno poslovno okruženje. S druge strane, činjenica je da država od domaćih proizvođača, koji tržištu godišnje isporuče oko 600 miliona litara flaširane vode, naplati sedam miliona evra. Mi ne bežimo od svojih obaveza, ali postoji opravdana zabrinutost da će doći do smanjenja obima posla, što bi se negativno odrazilo na celu industriju, koja sada zapošljava oko 4.000 radnika. Podsetiću na podatak da veliko opterećenje, posebno izraženo u prethodnoj deceniji, nisu izdržale male punionice koje su bile pokretači razvoja u manjim sredinama. Nekad je bilo 40 punionica, a danas ih je samo 22 – komentariše za Danas predsednica Udruženja proizvođača voda Zorica Vukčević Kljajić.

Ona naglašava da proizvođači očekuju od države da uskladi naknade za korišćenje voda sa zakonima Evropske unije i da se ta oblast što pre reguliše zakonom o naknadi za korišćenje prirodnih resursa i rudnih bogatstva. Tim dokumentom bi, tvrdi naša sagovornica, bili precizirani i kriterijumi za formiranje i izračunavanje iznosa naknade. „To je ozbiljna tema koja zahteva otvoreni dijalog svih zainteresovanih strana. Do tada, naša je inicijativa da se bar naredne godine ne povećava naknada za vodu.“

Na pitanje: Ima li nagoveštaja da se flaširana voda u Srbiji ne tretira kao luksuzna roba i da se samim tim stopa PDV-a od 20 odsto, po kojoj se sada oporezuje, snizi, ona podseća da je voda po Zakonu svrstana u kategoriju životnih namirnica od neophodnog značaja koje su pod kontrolom Ministarstva zdravlja, pa je, u tom kontekstu posmatrano, stopa PDV-a od 20 odsto – neadekvatna. „Nagoveštaja snižavanja stope poreza za sada nema, ali mi u Udruženju proizvođača spremni smo da u dogovoru sa svim zainteresovanim stranama otvorimo to pitanje, a sve to u nastojanju da dođemo do najboljeg rešenja prvenstveno za potrošače, ali i za državu i nas same“, zaključuje predsednica Udruženja proizvođača voda.

U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine – Republička direkcija za vode, objašnjavaju za Danas da se naknada za vode, uključujući i onu koju plaćaju proizvođači koji mineralnu i prirodnu vodu zahvataju radi flaširanja, utvrđuje tako što se visina tog „nameta“ u tekućoj kalendarskoj godini uvećava za procenat predviđen Fiskalnom strategijom. To praktično znači da je u 2014. godini naknada za vode bila viša za 5,5 odsto u odnosu na 2013. godinu. „Treba, međutim, ukazati i na to da 2012. visina naknada nije korigovana naviše, iako je Fiskalna strategija, odnosno Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici, dozvoljavala povećanje u skladu sa rastom inflacije. Visina naknada za odvodnjavanje, zatim za korišćenje vode koja se zahvata radi flaširanja, kao i za korišćenje vode koja se koristi u finalnom proizvodu (alkoholna i bezalkoholna pića) nije povećavana ni u 2011. godini“, kaže se u odgovoru Ministarstava poljoprivrede.

Tvrde, takođe, da nije tačno da proizvođači trpe veliko opterećenje u poslovanju s obzirom na to da se naknada uračunava u cenu proizvoda koju plaća krajnji kupac-potrošač. Navodi se i podatak da je od onih koji plaćaju naknadu aktivno 29 punionica.

Proizvođači voda veoma su zabrinuti jer ne znaju šta ih čeka naredne godine. U Ministarstvu poljoprivrede nisu mogli da potvrde, ali ni da demantuju, da li će se proizvođači suočiti sa većim nametima. Umesto toga, podsetili su na zakonsku proceduru koja podrazumeva da se pre utvrđivanja predloga uredbe o visini naknada za vode za 2015. godinu mora pribaviti i mišljenje Ministarstva finansija. „Postupićemo u skladu sa stavom koji će to ministarstvo izneti u vezi sa visinom naknada za vode, uključujući i visinu naknade za korišćenje voda koju plaćaju proizvođači koji mineralnu i prirodnu vodu zahvataju radi flaširanja“, ističu u Ministarstvu poljoprivrede.

Još jedan atak na konkurentnost

– Dodatni balast na plećima proizvođača, koji obara njihovu konkurentnost, predstavlja i ukidanje carina na uvoz vode iz EU. U prilog tome govori podatak da je 2013. učešće naših proizvođača na tržištu voda bilo niže za četiri odsto nego 2012. godine. S druge strane, problem nastaje i kad pokušamo da se orijentišemo na izvoz, jer ni na inostranom tržištu nismo konkurentni. Visoki nameti učinili su da smo značajno skuplji od konkurencije, ne samo na domaćem nego i na našim, tradicionalno već, izvoznim tržištima, posebno u regionu – kaže za Danas predsednica Udruženja proizvođača voda Zorica Vukčević Kljajić.