U 2014. regulatorne obaveze koštale su privredu Srbije 3,46 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a). To je pomak u odnosu na 2010. godinu kada su administrativni troškovi iznosili 4,2 odsto BDP-a, kao i u odnosu na 2012, kada je zabeleženo 3,6 odsto BDP-a. Preciznije rečeno, administrativni troškovi pali su sa 1,25 milijardi evra (u 2010) na 1,14 milijardi, koliko je registrovano u 2014. godini, što predstavlja uštedu od 15 odsto. Ovi rezultati izneti su u studiji koju je USAID realizovao primenjujući metodu standardnih troškova (tzv. Standard Cost Model, SCM).
– Ovakav rezultat ostvaren je zahvaljujući pre svega reformama kojima je značajno smanjeno administrativno opterećenje privrede. U Srbiji je u prethodnih nekoliko godina sprovedeno više reformi kojima su u velikoj meri smanjeni ukupni administrativni troškovi. Uvedena je, između ostalog, mogućnost podnošenja poreskih prijava elektronskim putem, a smanjen je i obim administrativnih obaveza vezanih za računovodstvo i reviziju. Ove reformske inicijative najviše su doprinele smanjenju ukupnog administrativnog opterećenja u 2014. godini – izjavio je Branko Radulović, ekspert USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja.
Jedan od ciljeva Vlade Srbije jeste smanjenje administrativnih troškova za 25 odsto. To je ambiciozan poduhvat imajući u vidu da su troškovi ispunjavanja administrativnih obaveza, koje privrednici moraju da plaćaju, i dalje visoki (3,46 odsto BDP-a), i znatno iznad nivoa zabeleženog u državama članicama Evropske unije. Tako, recimo, u Češkoj ti troškovi iznose tri odsto BDP-a, u Austriji – 2,8 odsto, u Danskoj – 2,2 odsto, a najniži su u Nemačkoj, gde privreda za te namene izdvaja 1,7 odsto BDP-a.
– Kada pojedine reforme, čija je realizacija u toku, budu do kraja sprovedene, to će doneti dodatno smanjenje troškova. Sprovođenje nekoliko procedura, poput onih vezanih za radne knjižice, podnošenje poreskih prijava Poreskoj upravi elektronskim putem i uvođenje elektronskih zdravstvenih knjižica, omogućiće privrednicima u Srbiji da ostvare značajne uštede. U ovoj studiji navode se jednostavne metode za smanjenje troškova regulative kojima će se povećati i konkurentnost Srbije na svetskom tržištu – kaže Dragana Stanojević, zamenica direktora USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja.
Metod SCM, koji je primenjen u ovom istraživanju, jeste standardni analitički alat koji se koristi u zemljama članicama Evropske unije. Ovo je treća po redu studija koju je uz primenu ovog metoda sproveo USAID-ov Projekat za bolje uslove poslovanja. U ovim studijama se posebno naglašavaju rezultati reformskih napora i ukazuje na dalje reforme kojima će se ostvariti najveće smanjenje troškova ispunjenja regulatornih obaveza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
