Na stolu prazna kasa i spisak lepih želja

Najveći izazov za kreatore ekonomske politike biće da ubede stroge analitičare MMF-a da bi trebalo da naprave presedan i da Srbiji, za pokrivanje budžetskog deficita koji je, inače premašio 52 milijarde dinara, dozvole korišćenje 200 miliona iz već odobrenog aranžmana od tri milijarde evra. Ništa manji izazov za srpske pregovarače neće biti ni zahtev da se budžetski deficit poveća sa projektovanih 70 milijardi na više od 100 milijardi dinara. Reklo bi se nimalo lak zadatak, utoliko pre što se predstavnici MMF-a najverovatnije neće zadovoljiti samo obećanjima o velikim reformskim zahvatima već će insistirati na čvršćoj argumentaciji. Motiv više za srpske pregovarače da budu ubedljivi u svojim zahtevima jeste da se što pre domognu 100 miliona evra obećane bespovratne pomoći Evropske unije, s obzirom na to da od uspešnog ishoda pregovora zavisi ne samo povlačenje tog novca već i kredit Svetske banke od oko 200 miliona dolara.

– Činjenica je da je u prvom delu godine deficit pokrivan zaduživanjem na tržištu kratkoročnih hartija od vrednosti a sada je ugovoren čitav niz kreditnih aranžmana kako sa nekim od država tako i sa međunarodnim finansijskim institucijama. Preduslov za realizaciju većine tih aranžmana jeste sporazuma sa MMF-om. Pozitivan ishod pregovora važan je i zbog toga što bi to dodatno učvrstilo deviznu i platno bilansnu poziciju zemlje a bio bi i signal investitorima da će makroekonomska stabilnost u Srbiji u narednih nekoliko godina biti osigurana. Ukoliko, međutim, dogovor ne bi bio postignut to bi izazvalo probleme ne samo u finansiranju budžetskog deficita već i u obezbeđivanju kredita za privatni sektor – komentariše za Danas Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On, ipak veruje da bi MMF mogao da napravi iskorak u svojoj dosadašnjoj praksi i da dozvoli Srbiji korišćenje dela sredstava iz već odobrenog kredita, za pokrivanje deficita. Tu procenu Arsić je potkrepio podatkom da je MMF sličan potez povukao u jednoj baltičkoj zemlji kao i u Federaciji BiH ali je naglasio da je preduslov za to da se postigne aranžman koji bi bio prihvatljiv za obe strane.

– To praktično znači da se od Srbije očekuje da na srednji i duži rok obezbedi održivost fiskalne politike, odnosno da se fiskalni deficit koji je sada visok, relativno brzo smanji i to zahvaljujući pre svega oporavku privrede. Inače, za održivost fiskalne politike neophodno je ili povećanje nekih poreskih opterećenja ili smanjenje rashoda na nekoj od krupnijih rashodnih pozicija. Po svemu sudeći MMF će prepustiti srpskim pregovaračima da sami izaberu paket mera koje će sprovoditi ali će sigurno insistirati na doslednoj realizaciji tog dogovora. Uveren sam, takođe, da će MMF dozvoliti povećanje deficita do nivoa od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno na 120 do 130 milijardi dinara, pri čemu treba naglasiti da u poređenju sa drugim evropskim zemljama to ne predstavlja dramatičan rast – tvrdi Arsić.

Ekonomisti se uglavnom slažu da vlada nema konzistentnu ekonomsku politiku i da je, kad je reč o merama štednje sve ostalo na nivou demagoških obećanja. Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije procenjuje za Danas da MMF neće pristati da finansira manjak u državnoj kasi Srbije ali da će, uz odgovarajuću argumentaciju, najverovatnije prihvatiti zahtev za povećanje deficita.

– Posle revizije onoga što je urađeno, ili nije urađeno, MMF će insistirati na merama koje vlada namerava da preduzme kako bi se obezbedila makroekonomska stabilnost u narednoj godini pri čemu će akcenat biti stavljen na fiskalnu projekciju na srednji rok. Tražiće se najefikasnija kombinacija rashodne i prihodne strane. Kad je reč o rashodnoj strani pažnju bi trebalo usmeriti ka restrukturiranju javnih preduzeća dok bi na prihodnoj strani trebalo proceniti šta je najmanje štetno za privredu ali i šta je najefikasnije za punjenje bužeta. Zaključak je da tu nema mnogo prostora za delovanje pa bi povećanje poreza na dodatu vrednost u ovom trenutku bilo najprihvatljivije rešenje. Dodatni budžetski prihod mogao bi da se ostvari i povećanjem tzv. neposrednih poreza (oporezivanje ličnih dohodaka) kao i povećanjem akciza na duvan i alkohol mada tu postoji veliki otpor proizvođača – ističe Gligorov i dodaje da ovaj manjak u državnoj kasi neće biti „ispeglan“ u narednih nekoliko godina i da će već kroz tri godine biti potreban suficit kako bi se izmirile sve obaveze.

Komentarišući zahteve države za novim kreditnim linijama naš sagovornik upozorava da se Srbija već suočava sa visokim spoljnim dugom a dodatno opterećenje je što raste javni dug. Gligorov, takođe, ukazuje na činjenicu da veći deo duga, čak i kad je izražen u dinarima, zavisi od kretanja evra kako zbog depozita tako i zbog valutne klauzule ili visokih kamata, pa su ti dugovi veoma skupi i država će se suočiti sa velikim problemom otplate. „To znači da će na srednji rok (za dve do tri godine) budžet morati da bude u suficitu kako bi mogla da se održi budžetska ravnoteža što neminovno podrazumeva smanjenje plata ali i socijalnih davanja. Za tako radikalne zahvate treba imati politički mandat. Bojim se da u Srbiji toga nema“, ističe Gligorov.

Prema oceni Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta problem je što se deficit, koji je do sada finansiran isključivo na domaćem tržištu, emitovanjem kratkoročnih hartija, mesečno uvećava za 10 do 15 milijardi dinara i što je dug već premašio 71 milijardu dinara što je više od 750 milona evra.

– Ovo je klasičan piramidalni sistem već viđen devedesetih godina u liku i delu „Jezde“ i „Dafine“ samo što se sada u ulozi klijenta pojavljuje država koja bi u trenutku kad više ne bude u stanju da izmiruje obaveze prema poveriocima mogla da bankrotira. Zato je veoma važno koje će mere vlada preduzeti kako bi finansirali deficit koji preti da dostigne šest odsto BDP. Činjenica je da je proletos manevarski prostor za povlačenje radikalnih poteza bio mnogo veći ali pošto ta šansa nije iskorišćena sada će rezovi biti bolniji i sa političkim konsekvencama – procenjuje Nikolić.

Naš sagovornik tvrdi da bi povećanje PDV-a, što je kao jedna od opcija predviđeno „aprilskim“ memorandumom, moglo na kratak rok da rezultira pozitivnim efektima ali bi to dodatno ugrozilo privredu koja je već platila visoku cenu tranzicije.

– Broj nelikvidnih preduzeća dramatično se povećava dok je broj nezaposlenih porastao za 133.000. Najviše su ugrožena mala i srednja preduzeća dok je javni sektor ostao netaknut, pa bi mere vlade trebalo da budu usmerene ka redukciji tražnje i uštedama u javnom sektoru. Problem je i što su ključne stavke koje opreduljuju rashodnu stranu – penzije i plate – povećane pa bi i tu trebalo tražiti prostor za uštede utoliko pre što su u prvom polugođu izdaci za penzije povećani za 55 milijardi dinara – podseća Nikolić.

Da ekonomska situacija, u predvečerje nove runde pregovora sa MMF-om, nije nimalo ružičasta u to su uvereni i političari i ekonomski analitičari. Ali, svesni su i činjenice da je za ozbiljne rezove potreban konsenzus koalicionih partnera u Vladi Srbije. Bilo kako bilo, moraće da se suoče sa surovom realnošću koja je neodrživa na duži rok. Pitanje je samo da li se to suočavanje baš uvek mora odvijati pod budnim okom predstavnika MMF-a od kojih se, i ovoga puta očekuje da postave pravu dijagnozu jer to je preduslov za efikasnu terapiju koja, svi se nadaju, neće izostati.

Ivan Nikolić: Bankrot države

Problem je što se deficit koji je do sada finansiran isključivo na domaćem tržištu, emitovanjem kratkoročnih hartija od vrednosti, mesečno uvećava za 10 do 15 milijardi dinara i što je dug već premašio 71 milijardu dinara. To je dakle klasičan piramidalni sistem već viđen devedesetih godina u liku i delu „Jezde“ i „Dafine“ samo što se sada, u ulozi klijenta, pjavljuje država koja bi u trenutku kad više ne bude u stanju da izmiruje obaveze prema poveriocima mogla da bankrotira. Zato je veoma važno koje će mere vlada preduzeti kako bi finansirali deficit koji preti da dostigne šest odsto BDP – upozorava Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta.

Vladimir Gligorov: Politički mandat

Veći deo duga Srbije, čak i kad je izražen u dinarima, zavisi od kretanja evra kako zbog depozita tako i zbog valutne klauzule ili visokih kamata, pa su ti dugovi veoma skupi i država će se suočiti sa velikim problemom otplate. To znači da će na srednji rok (za dve do tri godine) budžet morati da bude u suficitu kako bi mogla da se održi budžetska ravnoteža što neminovno podrazumeva smanjenje plata ali i socijalnih davanja. Za tako radikalne zahvate treba imati politički mandat. Bojim se da u Srbiji toga nema – ističe Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Milojko Arsić: Dobar i loš scenario

Pozitivan ishod pregovora važan je i zbog toga što bi to dodatno učvrstilo deviznu i platno-bilansnu poziciju zemlje a bio bi i signal investitorima da će makroekonomska stabilnost u Srbiji u narednih nekoliko godina biti osigurana. Ukoliko, međutim, dogovor ne bi bio postignut to bi izazvalo probleme ne samo u finansiranju budžetskog deficita već i u obezbeđivanju kredita za privatni sektor – tvrdi Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.