Upoznao sam mnogo talentovanih i preduzimljivih ljudi u Beogradu i Zaječaru, angažovanih u civilnom sektoru i primetio sam kako se svi žale da u Srbiji ne postoji preduzetnički duh. Ne treba vama sedam miliona preduzetnika, treba vam mali broj spremnih, vrednih pojedinaca s vizijom koji će moći da svoje ideje sprovedu u delo i Vlada koja će stvoriti uslove za njihov rad – kaže Ričard Pejsner, predsednik upravnog odbora Instituta za održive zajednice iz Vermonta (SAD), koji je nedavno proveo sedam dana u Srbiji razgovarajući sa predstavnicima civilnog i biznis sektora.
Institut za održive zajednice (ISC) je globalna neprofitna organizacija koja podržava razvoj građanskih pokreta širom sveta i čija kancelarija već više od sedam godina u Srbiji sprovodi programe podrške civilnom društvu, u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID). Inače, stručnjaci tog instituta insistiraju na jačanju veze između profitnog i neprofitnog sektora, pa smo Pejsnera pitali: kakav je savet uputio predstavnicima organizacija civilnog društva u Srbiji koji žele da budu uspešniji u animiranju korporativnog sektora, čije profite treba investirati u društvo.
– Radio sam u biznis sektoru duže od 25 godina i odlično znam šta je to što pokreće biznis. Zato uvek govorim aktivistima civilnog društva da moraju da nauče i razumeju kako funkcioniše biznis. Važno je, takođe, da prepoznaju probleme koji su zajednički celom društvu a koje će biznis sektor želeti da reši, pronalazeći čak i interes u tome da podrži rešavanje nekog konkretnog problema – ističe Pejsner.
Iskustvo koje vermontski ISC ima u svetu i u svojoj domovini pokazuje da je moguće naći tu tanku žicu na kojoj zajednički „balansiraju“ profitni i neprofitni sektor. Ilustracije radi, uragan „Ajrin“, koji je pre dve godine pogodio i saveznu državu Vermont, gradske vlasti i građani dočekali su nespremno. Ipak, ubrzo je stigao predlog vermontskih vlasti upućen kancelariji ISC da formira stručni štab koji će okupiti zajednicu i spremiti je za sledeći udar. Eksperti i konsultanti ISC reagovali su tako što su ujedinili predstavnike biznisa, civilnog društva, vlade, univerziteta… i napravili „Resilient Vermont“ („Otporni Vermont“). Reč je o lokalnom pokretu koji je bio obučen da odgovori na sledeću prirodnu katastrofu i da obnovi grad. „U tom slučaju od presudnog značaja bilo je poverenje s obzirom na to da se svi ti pojedinci, koji imaju određene funkcije u gradu, međusobno poznaju i imaju poverenja jedni u druge. Poverenje je, dakle, ono što je važno izgraditi među onima koji rade za dobrobit društva“, objašnjava naš sagovornik.
Analitičari Instituta za održive zajednice angažovani su i na globalnom projektu poboljšanja uslova rada u fabrikama u najvećoj manufakturnoj radionici na svetu – u Kini. Naime, ubrzani privredni razvoj Kine je učinio da se pojedine kineske provincije, posebno one koje su najviše doprinele nastanku kineskog ekonomskog čuda, sada suočavaju sa ozbiljnim problemima kad je reč o korišćenju električne energije (stalne nestašice) i klimatskim uslovima. Iako su kineske vlasti postavile visoke standarde u vezi sa korišćenjem energije, kao i zaštitom okruženja, zbog prevelikog broja malih i srednjih fabrika na malom prostoru, stvarnost nije usaglašena sa standardima na papiru. ISC je, zato, u ovom delu sveta pokrenuo akademiju za obuku menadžera koji se bave zaštitom zdravlja, okolinom i bezbednošću radnika. Kineski menadžeri se edukuju kako da primene najbolju međunarodnu praksu u radu, zatim kako da usaglase kineske standarde sa međunarodnim, ili da smanje broj povreda na radu, kao i emisiju štetnih gasova…
– Ono što radimo u Kini primer je kako se može napraviti dobra veza između neprofitnog i profitnog sektora jer su kineske vlasti prepoznale da je važno za njih da uslove u kojima oni rade usaglase sa međunarodnim standardima. Njihov interes se tiče profita jer oni snabdevaju velike internacionalne lance koji žele da svi koji sarađuju sa njima poštuju ista pravila – objašnjava Pejsner.
On procenjuje da se jedan od najvećih problema sa kojima se organizacija civilnog društva u Srbiji suočava odnosi na finansijsku održivost. Jer, kad nema novca, nema ni aktivnosti. „Ipak, ako se fokusirate na temu koja je važna za vašu zajednicu, i ako to ljudi iz te zajednice prepoznaju kao važno za njih, onda ćete naći i način da podstaknete biznis sektor da vas podrži. To nije jednostavno, ali je moguće. Treba vam energija, kreativnost ali i hrabrost, jer vi radite nešto što niko drugi pre vas nije radio. Zar to nije dobar motiv“, zaključuje naš sagovornik.
U saradnji sa USAID Srbija, Institut za održive zajednice trenutno sprovodi dvogodišnji program „Građansko društvo za budućnost“. U taj projekat uključeno je 11 odabranih organizacija civilnog društva čiji su aktivisti angažovani na rešavanju nekih od ključnih izazova s kojima se naše društvo suočava – počev od socijalno-ekonomskih prava, preko korupcije do nekih od ključnih problema u malim, lokalnim zajednicama. Sredinom godine organizacijama su uručeni ugovori o saradnji i grantovi ukupne vrednosti od milion dolara.
Plus i minus za strane savetnike
– Angažovati savetnike sa strane, pa čak i strance, ima dobrih i loših strana. Dobre strane ogledaju se u iskustvu potencijalnog savetnika, posebno ako je već učestvovao u prevazilaženju krize slične onoj u kojoj se Srbija sada nalazi. Ne treba izmišljati toplu vodu. S druge strane, angažovanje spoljnih savetnika uvek nosi otvoreno pitanje koje se svodi na to koliko su ti stručnjaci zaista motivisani da pomognu u rešavanju problema. Zapravo, najvažnije je pitanje koliko im je stalo do toga da daju maksimum – ocenjuje Pejsner.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
