Poslednje pripreme za izvoz u Kinu

SVETLI PRIMERI PREDUZETNIŠTVA U SRBIJI

Da u Srbiji nije lako plivati u uzburkanim vodama privatnog biznisa svedoči i podatak da su 2009. bile registrovane 266.242 mikro, male, srednje firmi i preduzetnici, da bi se u 2014. njihov broj sveo na 217.000. I broj zaposlenih pao je sa 582.409, koliko ih je bilo evidentirano 2009, na 385.934, dok je obim proizvodnje i prometa niži za oko 26 odsto. Udeo tog sektora u BDP-u pao je sa 49,8 odsto na 34 odsto u 2013, a i izvozni rezultati beleže pad sa 51 odsto (u 2009) na 44,55 odsto (u 2013). Ipak, nije sve tako crno u svetu privatnog biznisa. Tim svetlim primerima srpskog preduzetništva, koji su uprkos ograničenjima, uspeli da pronađu svoj put i da opstanu na tržištu, posvećujemo deo prostora u Biznisu.

 Sedište ovog uspešnog privatnog preduzeća sa oko 230 zaposlenih (osnovano 1991. godine), nalazi se u krugu Elektronske industrije Niš, gotovo sasvim devastiranog nekadašnjeg ekonomskog giganta. Osnovna delatnost Yumisa je proizvodnja prehrambenih proizvoda (supe, začini, puding, šlag, čajevi, kikiriki…) koji se na domaće tržište plasiraju kroz velike trgovačke sisteme a sve su više prisutni i u inostranstvu. Garancija njihovog kvaliteta je niz sertifikata (HACCP, IFS i ISO 9001:14001). Naš sagovornik ističe da su proizvodi ove kompanije dostupni kupcima u 20 zemalja širom sveta – u Rusiji, Belorusiji, Americi, Nemačkoj, Italiji, Švedskoj, Francuskoj, Slovačkoj, Rumuniji, Grčkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Albaniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji, pa čak i u Somaliji i Keniji. Podseća, takođe, da je izvoz u Somaliju i Keniju krenuo u drugom kvartalu ove godine i da su u prethodnih nekoliko meseci stigle ponovljene narudžbine, „što govori u prilog činjenici da su se naši proizvodi pozicionirali kako na tržištu, tako i u svesti potrošača“. U toku su i poslednje pripreme za izvoz u Kinu a već početkom naredne godine krenuće i prve isporuke.

– Sledeća godina biće veliki izazov, ne samo za prehrambenu industriju, već i za privredu uopšte. Pad kupovne moći potrošača, opšta ekonomska nestabilnost i nedovoljna podrška domaćoj proizvodnji su faktori koji u velikoj meri utiču na poslovanje. Najveći problem sa kojom se suočava ne samo Srbija, već i Nemačka, SAD i afričke zemlje isti je – kupaca je malo i sve su zahtevniji. Zato pravac u kojem će Yumis ići podrazumeva pronalaženje novih tržišta i jačanje izvoza. I dalje ćemo osluškivati zahteve potrošača i nastojati da im odgovorimo ponudom novih, kvalitetnih proizvoda – ističe Kocić.

Na pitanje šta bi trebalo promeniti u poslovnom ambijentu Srbije, ovaj uspešni privrednik ukazuje na činjenicu da je većina stranih kompanija ušla na domaće tržište, uz veliku podršku države, koja se ogledala kroz finansijsku pomoć za otvaranje novih radnih mesta, ili kroz obezbeđivanju zemljišta i besplatne komunalne infrastrukture. On smatra da i domaći proizvođači zaslužuju makar isti tretman i kao ilustraciju navodi podatak da su od velikih proizvođača supa u domaćem vlasništvu ostali samo Aleva i Yumis, jedna od većih kompanija na jugu Srbije koja uspešno radi i redovno izmiruje sve svoje obaveze prema državi.

– Uveren sam da bi kompanije poput moje mogle da poguraju privredu ne samo juga Srbije, nego kompletne države. Prekretnica u ovom našem 23 godine dugom putovanju kroz privatni biznis desila se 1996, kada smo krenuli sa proizvodnjom supa po recepturi po kojoj smo i danas prepoznatljivi na tržištu, sa elementima i ukusima juga. Druga bitna stanica u razvoju Yumisa je plasman proizvoda na inostrano tržište, čime smo od jedne lokalne kompanije prerasli u, rekao bih, respektabilnog proizvođača koji uspeva da svojim proizvodima osvoji ukuse širom sveta. Ipak, najvažnija stanica na našem putu je to što kao privatna kompanija postojimo bezmalo četvrt veka, a da je zajedno sa mnom gradi i u njoj radi 230 ljudi. Smatram to svojim najvećim bogatstvom – poručuje Kocić.

Nedostatak strategije

– Naša država je nekada imala svoje nosioce izvoza, preduzeća poput Genexa ili Inexa, čiji je zadatak bio da dođu do kupaca. Ona danas nema takav odnos prema privredi, a moja preporuka je da bi o tome trebalo najviše da se razmišlja. Država mora da ponudi strategiju koje će domaćim proizvođačima olakšati pronalaženje kupaca. Najbolji primer za to su zemlje, poput Nemačke, SAD i Rusije, sa kojima Srbija želi saradnju i od kojih može dosta da se nauči. To su zemlje koje i te kako brinu o interesima svojih proizvođača. Tako, recimo, Nemačka vodi računa o pozicioniranosti Mercedes na globalnom tržištu, SAD su fokusirane na namensku industriju, a Rusija na energetski sektor – komentariše Milovan Kocić, vlasnik i predsednik kompanije Yumis.