Provereni recept za punjenje budžeta

Aleksander Grunauer, vođa projekta u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ, ne krije zadovoljstvo zbog uspešno obavljenog posla. On priznaje da u početku nije bilo lako, s obzirom na to da je trebalo ažurirati baze podataka, ponegde u legalnu zonu uvesti čitava vikend naselja, i uskladiti stanje na terenu sa onim u papirima, ali naglašava da se isplatilo. Kao argument za tu konstataciju navodi podatak da je ukupan iznos naplaćenog poreza na imovinu u gotovo svim opštinama koje su učestvovale u projektu – dvostruko uvećan. Jedan od benefita ovog projekta su, smatra Grunauer, dragocena iskustva u naplati poreza na imovinu, koja bi mogla da posluže kao platforma za izradu novog zakona o finansiranju lokalnih samouprava.

– Svih devet opština istočne Srbije koje su učestvovale u ovom projektu potrudile su se da podignu procenat naplate poreza na imovinu. I nijedna nije podigla poresku stopu. Opština Negotin je, na primer, u prvoj zoni cenu poslovnog prostora snizila za 20 odsto, za stambeni prostor cena je ostala ista, dok je u ostalim zonama visina poreza na stambeni prostor snižena. Koliko je napredak ostvaren o tome svedoči i podatak da je jedna od lokalnih samouprava u 2013. godini imala samo 308 poreskih prijava, a u 2014. evidentirane su 3.472 prijave – komentariše za Danas Grunauer.

Najefikasnija u naplati poreza bila je opština Boljevac, koja je prema svim kriterijumima zaslužila da ponese titulu lidera.

– Zahvaljujući projektu GIZ-a mi smo najpre identifikovali sve potencijalne poreske obveznike i svu njihovu imovinu. Ideja je bila da se što veći procenat obveznika uključi u plaćanje poreza, pri čemu se vodilo računa o tome da poreska rešenja budu usklađena sa njihovim finansijskim mogućnostima – kaže za Danas Nebojša Marjanović, predsednik opštine Boljevac.

Marjanović ne može da se otme utisku da je naplata poreza na imovinu, kao izvorni prihod opštine, dobila na značaju u trenutku kad je država limitirala visinu firmarine i komunalne takse. On podseća da su pre te odluke opštine imale odrešene ruke da prema sopstvenoj proceni, i samo na osnovu skupštinskih odluka, nameću visoke poreze najvećim platišama odnosno velikim državnim preduzećima poput Telekoma, PTT-a, EPS-a, NIS-a… „Posle limitiranja poreza po osnovu firmarine ili komunalne takse do maksimalno 200.000 dinara (ranije je to išlo i do 20 miliona ) opštine su se usredsredile na oporezivanje imovine kao izvorni budžetski prihod“, objašnjava Marjanović.

Novac koji su opštine dobile kao nagradu, a reč je o iznosu od ukupno milion švajcarskih franaka, obezbedila je Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Naš sagovornik kaže da će najveći deo od ukupno 330.000 evra, odnosno 400.000 švajcarskih franaka, koliko su dobili, usmeriti u izgradnju vodovodne infrastrukture u selima. Osim opštine Boljevac u raspodeli tog kolača učestvovali su i Negotin, kome je pripalo 250.000 evra, zatim Sokobanja (125.000 evra), dok će Veliko Gradište i Zaječar, koji dele četvrto i peto mesto, imati na raspolaganju po 62.500 evra.

Uzajamna korist

– Suština je u tome da se poresko opterećenje smanji, a da se priliv sredstava u opštinsku kasu poveća tako što će se proširiti lepeza poreskih obveznika koji će izmirivati svoje obaveze. Mi smo se, dakle, potrudili da ravnomerno raspodelimo taj teret poreskih obaveza na sve obveznike. Zauzvrat, novac im se vraća kroz izgradnju puteva do njihovih njiva, koliba ili ulaganja u druge infrastrukturne projekte. Mi smo bili najuspešniji ne samo prema broju obveznika, čija je imovina identifikovana i visini poreskih stopa, već i prema drugim kriterijumima – kaže za Danas Nebojša Marjanović, predsednik opštine Boljevac.