Reforma donela pravedniju naplatu poreza na imovinu

 Jer, zašto bi neko ko ima stan na periferiji grada plaćao isti porez kao i vlasnik stana iste površine u centru grada, gde je tržišna cena metra kvadratnog mnogo viša. Poređenja radi, ako je logično da kupac skupljeg automobila plaća viši porez na dodatu vrednost i veći iznos registracije, zašto ne bi bilo logično da taj princip važi i za imovinu. Novi zakon to upravo prepoznaje i uvažava, pa oni koji raspolažu vrednijim nekretninama moraju da budu spremni na uvećane stavke u poreskim rešenjima. Mislim takođe da su u pravu svi oni poreski obveznici koji redovno izmiruju svoje obaveze prema lokalnoj samoupravi i državi kad traže da se prestane sa praksom tolerisanja neplaćanja poreza. Takvo neodgovorno ponašanje trebalo bi posebno da se sankcioniše – komentariše u razgovoru za Danas Aleksander Grunauer, vođa projekta u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ.

 Procenjuje se da je čak petina nekretnina u Srbiji van poreske evidencije. Projekat GIZ-a, u koji je uključeno devet opština u istočnoj Srbiji, fokusiran je upravo na rešavanje tog problema – kroz proširenje baze podataka. Dokle se stiglo u realizaciji tog projekta i šta pokazuju podaci sa terena?

– Projekat koji finansira Švajcarska, posredstvom Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), i Vlada Nemačke, pomaže lokalnim samoupravama u istočnoj Srbiji da ažuriraju baze poreskih podataka nepokretnosti. U taj posao bili su uključeni ljudi sa područja tih opština koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Oni su proveli tri meseca na terenu i utvrdili realno stanje imovine. Najnoviji podaci govore da su u Majdanpeku podnete 1.502 prijave, od čega je 20 novih. Od ukupno 1.168 prijava, koliko je za tri meseca prikupljeno u Sokobanji, 200 je novih, što je prema slobodnoj proceni opštinske poreske administracije oko 5.000 kvadrata više. U Knjaževcu je evidentirana 761 prijava, novih je 480, izmenjenih (promena kvadrature ili vlasništva) 281. Zbog velikog interesovanja lokalnih samouprava koje učestvuju u ovom projektu, odlučili smo da popis produžimo za još dva meseca i mislim da će krajnji rezultat biti odlično ažurirani podaci o nepokretnostima na tom području. Prvih pet opština koje najviše povećaju procenat naplate poreza moći će da računaju na bespovratna sredstva iz fonda od milion franaka.

Kako će biti raspodeljen taj milion franaka i ko će kontrolisati kako se ta sredstva troše?

– Opština koja pokaže najviši stepen efikasnosti u naplati poreza biće nagrađena sa 400.000 franaka, druga po efikasnosti dobiće 300.000, a treća – 150.000 franaka. Za četvrtu opštinu na toj rang-listi rezervisano je 100.000 franaka, a za petu 50.000. To je nepovratna donacija Švajcarske vlade koju opštine mogu da koriste u razvojne svrhe. Najbolje bi bilo da se u dogovoru sa građanima odluči u šta će sredstva biti uložena. Jer, u krajnjem slučaju, građani su ti koji plaćaju poreze, pa bi bilo razumljivo i da utiču na raspodelu prikupljenih sredstava.

Jedan od „srpskih specijaliteta“ jeste i iznajmljivanje viška stambenog prostora, na šta većina stanodavaca ne plaća porez, iako ih zakon na to obavezuje. Da li bi i u toj oblasti trebalo tražiti prostor za punjenje budžeta?

– Naravno. Ovde se radi o oporezivanju dohotka građana. Složićete se s konstatacijom da nije baš društveno prihvatljivo da radnik mora da plaća poreze na svoju platu dok neko ko prihoduje na osnovu viška prostora (stambenog ili poslovnog) na to ne plaća nikakve dažbine. Nerealno je očekivati da samo zaposleni, plaćanjem poreza na zarade, finansiraju funkcionisanje države.

Izjavili ste da će razlozi koji će motivisati potencijalne investitore da ulažu u Srbiji biti jedan od osnovnih parametra za merenje efikasnosti nove vlade. Na šta ste konkretno mislili i kako biste, u tom kontekstu, ocenili najavljene ekonomske reforme?

– Svaki investitor, domaći ili strani, nastoji da smanji rizik svog poslovanja. Predvidljivost, pravna sigurnost, jasne procedure i pravila igre, smanjuju rizik poslovanja i time pozitivno utiču na privredni razvoj i investiranje privatnog sektora. Da li se nova vlada dovoljno posvetila tim pitanjima, odnosno strukturnim reformama, to će se pokazati na indikatoru visina privatnih investicija. Kada je reč o stranim investitorima, treba razumeti da se oni na novom tržištu osećaju nesigurnije nego domaći. Drugim rečima, zbog te nesigurnosti strani investitori uvek percipiraju nešto viši stepen rizika nego domaći ulagači koji dobro poznaju tržište. U tom kontekstu posmatrano, veoma je važno kako će najavljene ekonomske reforme oceniti domaći privrednici, koje ozbiljni strani investitori često konsultuju za savet i izvor informacija pre nego što donesu odluku o ulaganju. Podsetiću da je Nemačko srpsko poslovno udruženje radilo istraživanje sa nemačkim kompanijama koje posluju u Srbiji. Anketa je pokazala spremnost čak 92 odsto nemačkih preduzeća koja ovde posluju da i dalje investiraju u Srbiji.

Švajcarski model oporezivanja

Zanimljiv je podatak da Srbija ima najveće poreze na imovinu u regionu. U Hrvatskoj, recimo, gde su plate gotovo duplo veće, porez na imovinu nije čak ni uveden. Kakva je situacija u Švajcarskoj?

– Činjenica je da ima raznih rešenja. U Švajcarskoj, na primer, strogo gledano, ne postoji porez na imovinu. Međutim, formular za godišnju poresku prijavu, koji svaki građanin, svaka porodica, jednom godišnje mora da ispuni i preda državi, pored prihoda ostvarenih kroz platu, sadrži i stavku o posedu, odnosno imovinsko stanje. To praktično znači da poreski obaveznik mora da prijavi sve ono što poseduje, počev od štednje u banci, preko hartija od vrednosti, automobila do nekretnina. Prema švajcarskom poreskom zakonu nekretnine su, dakle, sastavni deo imovinskog stanja i podležu oporezivanju.