Vest da je šest mlekara i isto toliko klanica dobilo dozvole za izvoz mleka, mesa i prerađevina u Rusku Federaciju, ali i u Belorusiju i Kazahstan, ocenjena je kao svojevrsna inicijalna kapisla za oživljavanje stočarstva u Srbiji s obzirom na to da se veterinarsko uverenje za izvoz odnosi na svinjsko, goveđe, ovčije i kozije meso, mleko i prerađevine od mleka, a mogu se izvoziti pilići, pačići i guščići. Problem je, međutim, što mleka nema dovoljno ni za domaće potrebe, a situacija nije mnogo bolja ni kad je reč o mesu. Procenjuje se da bi proizvodnja mleka trebalo da dostigne cifru od oko 1,9 milijardi litara godišnje umesto dosadašnje 1,4 milijarde litara.
– U Srbiji ima oko 200 što velikih, što mini-mlekara, ali uslov za izvoz mleka i mlečnih proizvoda u Rusku Federaciju jeste ispunjenje visokih standarda koje je postavilo to tržište na kojem, inače, velika potražnja vlada za belim sirom. Za mleko i mlečne proizvode zainteresovani su i kupci u Belorusiji i Kazahstanu, prema tome treba biti strpljiv, ali i uporan i stalno raditi na poboljšanju standarda kvaliteta, kao i povećanju kapaciteta za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda. Činjenica je da Srbije nije u dovoljnoj meri koristila prednosti Sporazuma o slobodnoj trgovini čiji su se, doduše zanemarljivi, efekti osetili tek prošle godine kad su izvezene velike količine jabuka – kaže za Danas Vojislav Stanković, analitičar u Centru za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije.
Šansu da svoje proizvode plasiraju na atraktivno rusko tržište dobile su klanice: Neoplanta, Juhor, Zlatiborac, Srpsko-ruska trgovinska kuća, Big Bul, Karneks (osim mesa i prerađevina, mogu se izvoziti i krzno, jagnjeća koža, vuna, kozija dlaka, perje i paperje živine) i mlekare: Valeta, Kuč kompani, Selekt milk, Somboled i Ajs krim faktori i Mlekara Šabac. Iz Neoplante je odmah stiglo uveravanje da su spremni za tržišnu utakmicu na tako velikom i zahtevnom tržištu. „U ovom trenutku najvažniji zadatak je da pronađemo dobrog distributera kako bi se naša roba našla na policama što većeg broja hipermarketa, velikih lanaca kao i malih prodavnica pre svega u Moskvi, ali i u ostalim gradovima Ruske Federacije. U svemu tome, pomoć države je od ključnog značaja i mi već sada imamo punu podršku u ostvarivanju kontakata s ruskim dobavljačima i kupcima“, kaže se u saopštenju Neoplante.
Kad je reč o mlekarama koje su dobile dozvolu za izvoz, Mlekara Šabac je, reklo bi se, prva „povukla nogu“ što ne treba da čudi imajući u vidu podatak da je po proizvodnji „fete“ (oko 40 tona dnevno), koja se u Rusiji prodaje ka „srpski sir“, najveći proizvođač u Evropi.
– Na rusko tržište plasirali smo još i „sirko“, a planiramo da krenemo i sa isporukom „a la kajmaka“. Dinamika isporuke, za sada za četiri kupca, već je utvrđena i uskoro će krenuti još sedam kamiona – kapacitet vozila je od 12 do 13 tona – što znači da bismo do kraja maja trebalo da isporučimo između 80 i 90 tona robe vredne oko 300.000 evra. Inače, ukupna vrednost potpisanih ugovora je oko 16 miliona evra, a očekujemo da ćemo realizovati još jedan aranžman „težak“ oko 10 miliona evra što znači da ćemo ostvariti devizni priliv od oko 26 miliona evra. Sve to trebalo bi da rezultira povećanjem otkupa mleka što bi omogućilo veću uposlenost prerađivačkih kapaciteta – u ovom trenutku dnevno preradimo oko 240 tona, a plan je – komentariše za Danas Zoran Matić, direktor Mlekare Šabac koja posluje u sastavu koncerna Farmakom MB.
Prema oceni Miladina Ševrlića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dozvole za izvoz u Rusiju dobro će doći onima koji planiraju da se bave agrobiznisom, pre svega stočarskom proizvodnjom, „i to je primarni značaj ovog aranžmana, dok se sekundarni ogleda u tome što se, zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini, na rusko tržište može izvoziti pod povoljnijim uslovima nego, recimo, u EU ili arapske zemlje“. Naš sagovornik ne spori da su uredbe koje su usvojene krajem prošle godine, a odnose se na premiju od pet dinara po litru mleka i uključivanje velikih proizvođača u sistem premiranja, kao i na subvencije od 25.000 dinara po umatičenom grlu (u govedarstvu), uvek dobrodošle, ali dodaje da je za oživljavanje agrara neophodna veća podrška države. „Imajući u vidu činjenicu da su subvencijom obuhvaćene površine do 100 hektara koje su, inače, višestruko veće u odnosu na prosečnu farmu u evropskim zemljama, da ne govorimo o tome da je to 30 puta veća površina u odnosu na prosečno gazdinstvo u Srbiji, mislim da bi u ovom trenutku bilo bolje da se uključi što veći broj sitnih gazdinstava kako bi lakše prebrodili krizu. Ja se, dakle, zalažem za to da svi dobijaju subvencije“, ističe Ševarlić.
Sudeći prema najavama koje se ovih dana mogu čuti, vlada i NBS će u narednih desetak dana obelodaniti paket mera koje se odnose na program subvencionisanog kreditiranja poljoprivrednika. Namera države je da pomogne pre svega proizvođačima i prerađivačima mleka i mesa da podignu nivo proizvodnje. Prema podacima Ministarstva, iznos kredita odobrenih u 2010. iznosio je 76,8 miliona evra, pri čemu je 43,2 miliona evra dugoročnih kredita. Broj poljoprivrednika koji su koristili subvencionisane pozajmice premašio je 11.500.
Skroman rezultat
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
