U gradu izvozno orijentisane privrede

Trgovci iz Ningboa, grada na središnjem istoku Kine, oduvek su bili poznati kao najpromućurniji. Najbolji primer za to je „tvrđava“ liberalnog kapitalizma – Hongkong, gde ljudi poreklom iz Nimboa čine moćan klan uspešnih preduzetnika. Veruje se da je, možda, samo Šangaj, udaljen 150 kilometara od Ningboa, dao više poslovnih lidera Hongkonga. Ningbo je bio jedan od prvih gradova koji su se otvorili prema svetu za vreme dinastije King (1644-1911). Krajem 19. i u 20. veku Ningbo je predstavljao značajan trgovački centar. Stara glavna ulica Žiangksia nekada je bila prepuna prodavnica, skladišta, banaka i trgovaca ribom. U Ningbou je osnovana prva kineska banka u koju su sredstva uložili Kinezi. U tom gradu otvorena je i prva parobrodna kompanija u privatnom vlasništvu kao i prva fabrika vunenih tkanina u Kini. No, hiljade poslovnih ljudi napustilo je Ningbo posle pobede proleterske revolucije u Kini 1949. i otišlo u Hongkong.

Ohrabruje podatak da je posle liberalizacije nacionalne ekonomske politike ovaj, drugi po veličini grad u Žedijandu, ponovo počeo da beleži ekonomski rast, zahvaljujući, između ostalog, i nizu pogodnosti koje je vlada u Pekingu osmislila. O tome svedoči i podatak da je Ningbo, još 1984, svrstan u kategoriju 14 gradova čija će privreda biti otvorena za globalnu trgovinu i u gradu je oformljena nacionalna privredna i tehnološka razvojna zona. Kasnije su stvorene povoljnosti za unapređenje spoljne trgovine, uključujući izvozno orijentisanu industrijsku zonu i s njom povezan logistički park. Poznati po pragmatizmu, otvoreni za nove ideje, stanovnici Ningboa su prethodnih 30 godina svoj grad pretvorili u značajan proizvodni centar. U tom gradu se realizuje više od osam odsto ukupne kineske proizvodnje konfekcijske robe, zatim 25 procenata kancelarijskog materijala i trećina mašina za plastiku. Ningbo ima globalizovanu privredu i oko 1,4 miliona stanovnika je angažovano u izvozno orijentisanim industrijama. Najveći spoljnotrgovinski partneri Ningboa su Sjedinjene Američke Države, Tajvan, Japan i Australija. U 2014. godini BDP Ningboa vredeo je 760,25 milijardi juana (122,31 milijardu dolara), što je za 7,6 odsto više nego prethodne godine. Procenjuje se da će u skoroj budućnosti Ningbo biti preobraćen iz „velikog“ u „snažan“ grad, oslonjen na pomorsku privredu. Prema razvojnom planu, očekuje se da će 2020. tehnološki napredak povezan sa pomorskom privredom učestvovati sa 80 odsto u BDP grada.

Pored vodenih tokova, Ningbo uživa u razgranatoj transportnoj mreži, jer su vlasti sledile staru kinesku izreku: „Ukoliko želiš da budeš bogat, prvo moraš da izgradiš puteve“. Sledeći tu filozofiju Ningbo je izgradio prvoklasne auto-puteve, železničke pruge, te četiri međunarodna aerodroma. Žitelji se najviše ponose mostom preko zaliva Handžou, koji po moru povezuje Džengdiadai, u gradu-prefekturi Žijaksing, sa Šuiluvanoim, odmaralištem u blizini Ningboa. To je treći najduži pomorski most na svetu, dug 36 kilometara, i ima šest traka. Drugi ekonomski biser Ningboa je luka, koja se nalazi na glavnoj pomorskoj liniji za međunarodne kontejnere u Pacifičkom regionu. Ima 330 sidrišta, od kojih su 99 dubokomorska. Prošle godine luka u Ningbou, koja je povezana sa oko 600 pristaništa u više od 100 država u svetu, ostvarila je prošle godine promet od 525 miliona tona.

Meka za investitore

Ningbo, koji ima oko 5,8 miliona stanovnika, proglašen je 2013. godine za jedno od najatraktivnijoj odredišta za ulaganja u Kini. Tome je, svakako, doprinela činjenica da je u gradu otvoreno nekoliko industrijskih i bescarinskih zona, te parkova, što privlači investitore iz svih krajeva sveta. Privatni sektor učestvuje sa gotovo 80 odsto u ukupnom bruto domaćem proizvodu Ningboa i pokriva 85 odsto radnih mesta. Statistika dalje kaže da je aktivno više od 160.000 privatnih kompanija, od kojih su 21 na listi 500 vodećih privatnih preduzeća u Kini, kao i više od 360.000 porodičnih firmi. Potpis za sliku: Veza sa oko 600 pristaništa u više od 100 država u svetu: Luka u Ningbou