Velika avantura za Fijat i državu

Sudeći prema izjavi načelnika pres-službe Evroazijske ekonomske komisije Valerija Šetrova, razmatranje izveštaja ruskog Ministarstva industrije i trgovine ne znači da će odluka o isporukama kragujevačkog „velikog fiće“ u Rusiju biti doneta odmah, te da može da bude i preliminarna. On, međutim, nije objasnio koji su to tehnički razlozi zbog kojih je ponovo odložena zvanična odluka o bescarinskom uvozu „fijata 500L“ u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan. Ništa nije rekao ni o najavljenim kontraisporukama, odnosno o uzajamnim kvotama, o kojima su, uoči uskršnjih praznika, govorili ruski zvaničnici, koji su tvrdili da će i Srbija, ukoliko zemlje Evroazijskog carinskog saveza dozvole povlašćeni uvoz kontingenta od 5.000 „fijata 500L“, na primer, biti u obavezi da, bez carine, uveze isto toliko automobila proizvedenih u Rusiji.

Ovakav poslovni aranžman, koji podrazumeva kontraisporuke, daleko je od onoga što su domaća javnost, a verovatno i srpski zvaničnici očekivali od Putina, koji je još u aprilu 2013. tadašnjem premijeru Srbije Ivici Dačiću i ondašnjem ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću obećao (u Moskvi) da će dozvoliti povlašćeni (bescarinski) uvoz određenog kontingenta (pominjana je brojka od 10.000) srpskih automobila na rusko tržište. I mada se tim povodom srpski zvaničnici, kao ni menadžment kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija (FCAS), nisu oglasili, pojedini analitičari ovu odluku dovode u vezu sa trenutnim međunarodnim položajem Rusije, zbog situacije u Ukrajini, ali i sa nezavidnom situacijom u automobilskoj industriji, zbog dramatičnog pada prodaje automobila na ruskom tržištu. No, bez obzira na sve to, upućeni smatraju da bi aranžman sa Rusima, koji bi podrazumevao uzajamne kvote, bio štetan za Srbiju, kako na ekonomskom i na političkom planu. Na ekonomskom, zato što bi eventualni izvoz, takoreći, jednonedeljne proizvodnje automobila u kragujevačkim pogonima predstavljao veliku avanturu, pre svega zato što Fijat u Rusiju nema prodajno-servisnu mrežu, pa se ne zna ko bi u toj zemlji prodavao automobile (i rezervne delove) i servisirao „fijat 500L“. Osim toga, ne zna se ni po kojoj ceni bi se kragujevački „fića“ tamo prodavao. Te detalje bi, prema najavi šefa ruske Trgovinske misije, trebalo da usaglase pregovarački timovi. Činjenica je, međutim, da bi „fijat 500L“ na ruskom tržištu, i bez carine, koštao između 13.000 i 15.000 evra, što je, bez ikakve dileme, preskupo za ruske kupce, gde prodaja automobila beleži pad od 40 odsto. Koliko je situacija nezavidna, svedoče i pojedini inostrani mediji, koji su još početkom godine javljali da je zbog pada privrede i tržišta, Reno odlučio da svoju fabriku u Moskvi, u kojoj proizvodi oko 180.000 automobila godišnje, privremeno zatvori na tri nedelje. Dženeral motors je najavljivao da će da obustavi proizvodnju u fabrici u Sankt Peterburgu od 23. marta do 15. maja, dok je Volvo još u januaru zaustavio proizvodne trake u pogonu u Kalugi.

Ovih dana oglasili su se i ruski analitičari koji otvoreno sumnjaju u uspešnost plasmana Fijatovih modela na tržištu Rusije. S druge strane, bescarinskim uvozom automobila nekog od ruskih proizvođača, možda GAZ-a (najveći proizvođač komercijalnih transportnih vozila u Rusiji), ozbiljno bi bile ugrožene domaće uvozničke firme, koje već posluju na ivici kolapsa. Nije nemoguće da bi Rusi kao „kontraisporuke“ u Srbiju poslali novije VAZ-ove „lade“, koje bi, bez carine, ovde koštale između 6.000 i 8.000 evra, što bi definitivno „dotuklo“ dilerske kuće najvećeg broja inostranih automobilskih kompanija i ugušilo domaće tržište.

Podsetimo da je u prvoj polovini aprila, odnosno šest meseci nakon obećanja Vladimira Putina da će odobriti bescarinski izvoz srpskih automobila u Rusiju, od ruskih zvaničnika, nekako iznebuha, stigla nova najava o mogućnosti realizacije tog poslovnog aranžmana. Tako je, recimo, šef Trgovinskog predstavništva Ruske Federacije u Srbiji Andrej Hripunov potvrdio da je bascarinski izvoz Fijatovih automobila moguć već u prvoj polovini ove godine. Istakao je da očekuje da će odluka o izvozu „fijata 500L“ na rusko tržište biti doneta u aprilu, na sastanku predstavnika Evroazijske ekonomske unije, nakon čega bi bili formirani pregovarački timovi koji bi utanačili detalje izvoza. Ali, Hripunov je, takođe, naglasio da je sada reč o uzajamnoj kvoti, što znači da će i Srbija morati da dozvoli bescarinski uvoz istog broja automobila ruskih proizvođača na srpsko tržište. Hripunov je napomenuo da bi početne kvote mogle da imaju po 5.000 automobila, te da bi, ukoliko posao krene, moglo da se razgovara i o drugoj kvoti.

Nepristojna ponuda

Ukoliko bi Srbija prihvatila rusku inicijativu o uzajamnim kvotama, to bi značilo da će kragujevačka fabrika na tržišta zemalja Evroazijskog carinskog saveza, od najmanje 150 miliona stanovnika, izvoziti 5.000 relativno skupih automobila, čiji bi plasman, zbog cene, nepostojanja dilerske mreže, ekonomske situacije u Rusiji, pa i dizajna, bio krajnje neizvestan. S druge strane, Rusija bi srpskom tržištu, od oko sedam miliona ljudi, isporučivala isti broj automobila, pri čemu nije nemoguće da se u tom kontingentu nađu i najjeftinije „lade“. Da ne govorimo o tome da bi ulaskom u ovaj posao sa Rusijom, koja je pod embargom zapadnih zemalja, Srbija na političkom planu ponovo „gurnula prst u oko“ EU i SAD a da, zauzvrat, od toga nikakve ekonomske koristi ne bi imala.

Stariji partner

Rusija nikada, ni u vreme nekadašnje SFRJ, nije prihvatala uvoz automobila iz Srbije. U to vreme domaća automobilska industrija je Rusima isporučivala pozicije za prvu ugradnju (delove od plastike, male elektro motore, automobilsku elektriku …), a Rusija je, zauzvrat, Zastavi isporučivala gotove „lade“ koje su u Kragujevcu dorađivane (najčešće samo odmašćivane) i slate na tržište. Suvišno je komentarisati ko je u takvom poslovnom aranžmanu bio stariji partner.