Ekološki problem i obaveza grada

Nesporna je činjenica da grad Požarevac ima i da bi tek mogao imati, velikih problema sa bezbednim odlaganjem otpada svih vrsta. Izgradnja sanitarne deponije jedan je od osnovnih uslova za rešavanje tog problema. Dokle se stiglo sa rešavanjem tog pitanja i koje su buduće obaveze?

– Tačno je da grad Požarevac ima velike probleme na tom planu i potrebu i obavezu da se ti problemi hitno rešavaju. Tačno je i to, da je do sada pokušavano da se taj problem reši na više načina i na nekoliko mogućih lokacija, ali zbog neusaglašenosti ili nepostojanja određenih planskih i urbanističkih uslova, taj problem do danas nije rešen. Ali, to je prošlost i nema mnogo koristi od bavljenja tim pitanjem. Valja nam hitno i brzo preduzimanje svih mera koje smo kao jedinica lokalne samouprave dužni da preduzmemo u skladu sa zakonom iz ove oblasti, Nacionalnom strategijom za upravljanje otpadom, direktivama i usvojenim sporazumima sa EU.

Gde sada JKP „Komunalne službe“ odnose, odnosno odlažu otpad?

– JKP Komunalne službe komunalni otpad odlažu na deponiji „Jeremino polje“, koje u stvari predstavlja privremeno odlagalište, a ne sanitarno uređenu deponiju za odlaganje otpada i koja se nalazi u procesu sanacije i zatvaranja, sa izmerenim kapacitetom za odlaganje još oko 49.000 kubnih metara otpada, prema merenjima Instituta „Kirilo Savić“ iz Beograda izvršenim u 2015. godini. Grad je u prošloj godini finansirao nabavku novog buldožera koji treba da raščišćavanjem još malo proširi kapacitet deponije, ali ne za dugo. Treba pri tome naglasiti i činjenicuda je svaka deponija otpada biohemijski rektor, da se u dubini deponije stvaraju deponijski gasovi, uglavnom metan, da su izmerene vrednosti na bio – trnovima na deponiji „Jeremino polje“ u 2015. godini pokazali znatno veće koncentracije metana od dozvoljenih, da imajući to u vidu postoji realna opasnost od zapaljenja ili samozapaljenja deponije, kao i deponija svojim otpadnim, odnosno procednim vodama bitno i negativno utiče na zemljište, biljni i životinjski svet, kao i na podzemne vode. U svakom slučaju veliki štetan uticaj na životnu sredinu je nesporan.

Šta zapravo predstavlja „odgovorno upravljanje otpadom“ i šta su obaveze grada u tom smislu?

– Grad Požarevac, kao jedinica lokalne samouprave predstavlja subjekt u sistemu zaštite životne sredine, iz čega slede mnoge obaveze, ali i odgovornosti. Odgovorno upravljanje otpadom predstavlja skup mera i aktivnosti na selekciji, tretmanu, prikupljanju, odvoženju i bezbednom uklanjanju otpada sa najmanjim mogućim štetnim uticajima na životnu sredinu, kao i stalni skrining i monitoring, odnosno praćenje stanja u ovoj oblasti. Nacionalna strategija za upravljanje otpadom, sa ciljem približavanja EU iz 2003. godine, promovisala je regionalni princip upravljanja otpadom, koji je kasnije definisan Zakonom o upravljanju otpadom iz 2009.godine, Zakonom o zaštiti životne sredine i drugim podzakonskim aktima iz ove oblasti. Taj regionalni pristup i princip upravljanja otpadom stvorio je osnovu i mogućnost da dve ili više jedinica lokalne samouprave koje ukupno imaju više od 200.000 stanovnika zajednički planiraju, finansiraju i izgrade regionalnu sanitarnu deponiju i na taj način reše svoj problem odgovornog upravljanja otpadom. Svrha i krajnji cilj ovakvog pristupa je u mogućnosti koja se stvara, imajući u vidu generisane količine otpada na ovom prostoru, koje bi se mogle određenim tehnološkim i hemijskim procesima iskoristiti kao obnovljivi izvor energije. Strategijom za upravljanje otpadom 2014. – 2019. godine regionalna deponija za gradove Smederevo i Požarevac i opštine Veliko Gradište i Kovin predviđena je na lokaciji Segda – „Jelen do“ na teritoriji grada Smedereva. Prema informacijama sa kojima ja raspolažem, na predviđenoj lokaciji nema nerešenih imovinsko pravnih odnosa, a planski osnov je stvoren donošenjem regionalnog prostornog plana za ovaj region u januaru 2015. godine.

Vi ste u gradskoj vlasti pomoćnik gradonačelnika za zaštitu životne sredine kao funkcioner Srpske napredne stranke. Ima li vaša stranka neke nove predloge i rešenja za brže i efikasnije rešavanje ovih problema, obzirom da se nalazimo u predizbornom periodu?

– Ima svakako! Snabdevanje građana higijenski ispravnom vodom za piće, odvod i prečišćavanje otpadnih voda, regionalna sanitarna deponija, mere za poboljšanje energetske efikasnosti i drugi projekti ove vrste, nisu „tekuća pitanja“. To su kapitalni projekti iz oblasti komunalne infrastrukture od strateške važnosti za dalji razvoj grada i njihovom rešavanju se mora tako i prići. To dalje znači da stojimo na stanovištu, da je gradu Požarevcu neophodno potreban Plan kapitalnih investicija za projekte komunalne infrastrukture, kojim bi se precizno utvrdili rokovi, obaveze i odgovornosti za preduzimanje mera u ovoj oblasti, kao i način i mogućnosti obezbeđivanja finansijskih sredstava za njihovo ostvarivanje. To dalje znači, da svaki od ovih projekata mora da bude prepoznat u budžetu grada Požarevca i da u njemu ima zasluženi značaj.

Šta je sve potrebno preduzeti i uraditi na planiranju i izgradnji jednog ovakvog postrojenja za upravljanje otpadom i koliko košta jedna ovakva investicija?

– Potrebno je mnogo i potrebno je odmah. Gradovi i opštine koje planiraju zajedničku izgradnju regionalne sanitarne deponije potrebno je da odmah usvoje zajednički Regionalni plan za upravljanje otpadom, pribave saglasnost nadležnog ministarstva za zaštitu životne sredine, formiraju zajednički Koordinacioni tim za preduzimanje mera na upravljanju projektom, u smislu obezbeđivanja projektne, urbanističke, tehničke i druge dokumentacije i saglasnosti, formiraju Regionalno preduzeće za upravljanje otpadom, koje može biti privredno društvo ili javno predeće ili formirano na osnovu javno – privatnog partnerstva, potpišu sporazum ili ugovor o zajedničkom finansiranju, svojim obavezama u tom smislu, a paralelno sa tim izrade Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, itd. Zadatak je kompleksan i multidisciplinaran i zahteva puno angažovanje svih institucionalnih i pravnih kapaciteta, svih potpisnica Sporazuma o formiranju regiona za upravljanje otpadom. Izgradnja jedne ovakve sanitarno uređene deponije sa svim pratećim sadržajima za separisanje, tretman i odlaganje otpada, izgradnju transfer stanica i reciklažnih centara, nabavku novih transportnih vozila i kontejnera košta oko 20 miliona evra. Vek iskorišćenja ovakve jedne deponije planira se za najmanje 20 godina, posle čega sledi sanacija deponije i rekultivacija zemljišta.

Na teritoriji grada 26 divljih deponija

* Šta sve grad dobija ulaganjem u izgradnju takve deponije otpada?

– Dobija mnogo i dobija dugoročno. Pre svega, štiti se životna sredina i izvršavaju obaveze na vođenju aktivne politike održivog razvoja. Stvara se mogućnost sanacije i čišćenja divljih deponija, kojih u ovom trenutku na teritoriji grada Požarevca ima preko26 na kojima je odloženo preko milion kubnih metara otpada. Takođe, obezbeđuju se uslovi da grad izvrši svoju obavezu da na teritoriji svih seoskih naselja obezbedi organizovanu uslugu iznošenja kućnog i drugog otpada, imajući u vidu da trenutno ni jedno selo sa teritorije grada nije pokriveno organizovanom uslugom iznošenja otpada. Stvara se takođe i ekonomski opravdana mogućnost, imajući u vidu planirane količine generisanog otpada na takvoj deponiji da se dobar deo otpada iskoristi kao obnovljivi izvor energije.

Planiranje i gradnja traju tri do pet godina

*Radi se o važnoj i skupoj investiciji. Kako obezbediti potrebna sredstva za ovaj projekat?

– Planiranje i izgradnja ovakvog postrojenja, odnosno objekta, traje u proseku od tri do pet godina. Imajući to u vidu, ova vrsta objekata planira se i gradi fazno. Ta činjenica, na izvestan način olakšava obezbeđivanje i planiranje finansijskih sredstava za realizaciju projekata. Sa druge strane, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) je još 2007. godine, ustanovila SLAP – IS bazu podataka lokalnih projekata komunalne infrastrukture, u kojoj se vrednuje validnost i tehnički nivo projektne dokumentacije. Od toga dalje zavisi mogućnost apliciranja kod pretpristupnih IPA fondova EU, za dobijanje bespovratnih sredstava čak za 85% vrednoti projekta. Kada se ima u vidu vrednost ove investicijene treba posebno naglašavati koliko bi takva vrsta pomoći bila dragocena. Od dobro pripremljene planske i tehničke dokumentacije projekta, zavisi takođe i mogućnost dobijanja takozvanih „mekih kredita“ sa povoljnijim kamatama uz grejs period za njihovu otplatu. Činjenica je da je Srbija u pogledu uređenosti komunalne infrastrukture u vrlo lošem stanju, koje je SNS zatekla, i da će biti potrebno mnogo sredstava i ozbiljnog pristupa u rešavanju ovih problema. Procene su, da će otvaranjem poglavlja 27 u postupku pridruživanja EU, koje se odnosi na problema zaštite životne sredine u svim aspektima nametnuti Srbiji obaveze čije rešavanje će koštati preko 10 milijardi evra. I grad Požarevac se nalazi u tom položaju i zbog toga će biti neophodno potrebno puno angažovanje i odgovornost svih nadležnih institucija i organa, na njihovom rešavanju u budućem periodu. To je u smislu vođenja odgovorne i aktivne politike održivog razvoja i naša obaveza prema generacijama koje dolaze.