Kongresna biblioteka u Sjedinjenim Američkim Državama, najveća je biblioteka na svetu, poseduje nekoliko desetina miliona bibliotečkih jedinica, privlači naučnike i druge pametne ljude iz celog sveta da dođu i istraže te materijale. Ali, uskoro, zaljubljenici u ovu biblioteku kojih nije malo neće morati da putuju kako bi pretraživali fond ove biblioteke; neka od njenih blaga se sve više i češće nalaze na internetu.
Poput mnogih drugih velikih naučnoistraživačkih ustanova, Kongresna biblioteka traži svoje mesto u digitalnom svetu. Jedan od načina da se za to i izbori jeste projekat skeniranja materijala kojim je dosad na internet postavljeno 25.000 knjiga, koje korisnik može da čita onlajn ili ih može „skinuti“na svoj kompjuter. Doron Veber, iz Fondacije Alfred P. Slon, koja finansira ovaj projekat od dva miliona dolara, naglašava važnost skeniranja celih knjiga kako bi se sačuvao njihov kulturni kontekst: „Očuvanje znanja iz knjiga i kulture jedne knjige znači očuvanje svake reči u svakoj rečenici, u tačnom redosledu stranica, u pravom izdanju, i u sklopu prikladnog istorijskog, naučnog i bibliografskog konteksta. Mora se poštovati ono što se skenira i na skenirani materijal treba gledati kao na organsku celinu, a ne samo kao sirove komadiće podataka.“
Skeniranje obavlja organizacija Internet Archive. Rečje o neprofitnoj organizaciji iz San Franciska, čiji je cilj delovanja očuvanje kulturnih artefakata, poput muzičkih snimaka i veb stranica, knjiga i ostalih štampanih materijala i njihovo postavljanje na internet. Brester Kale, čelni čovek ove organizacije, napominje da se „u Kongresnoj biblioteci posao pripremanja zbirki knjiga, njihovog digitalizovanja, očitavanja kroz softver za optičko prepoznavanje znakova i postavljanja na internet obavlja sve brže. Servis je naravno besplatan.
Knjige u Kongresnoj biblioteci se skeniraju u jednoj velikoj prostoriji u kojoj se nalazi deset skenera. Svaki je opremljen s dve digitalne kamere visoke rezolucije, tako da se istovremeno skeniraju dve stranice za samo šest sekundi.
Osoblje koje radi na skenerima kaže da se skenirane knjige koriste onlajn više nego što je to bio slučaj s njihovim originalima u samoj biblioteci. Možda i zato što se za sada radi o naslovima koji su stari najmanje 75 godina, tako da su im istekla autorska prava. Uz to, projekat se zasad prvenstveno bavi krhkim i oštećenim knjigama koje teško mogu da izdrže klasičnu upotrebu, rečje o retkim knjigama, i specijalizovanim područjima američke istorije i genealogije. Skeniranje knjiga je vrlo jeftino, usluga se naplaćuje deset centi po stranici.
Postoje i drugi projekti skeniranja knjiga. Gugl, recimo, ima aranžmane s velikim bibliotekama u Aziji i Evropi, kao i u SAD da skenira knjige iz njihovih zbirki. Čarles Louri, iz Udruženja američkih naučnoistraživačkih biblioteka, kaže da je vrlo važno da u digitalnoj eri ostanu dostupni stariji materijali: „Verujem da smo na samoj ivici: skačemo iz sveta analognih štampanih informacija u svet digitalnog umreženog pristupa informacijama. Danas su skoro sve informacije – pa i one koje se na kraju pojave u štampanom obliku – sačuvane digitalno. Skenirane knjige iz Kongresne biblioteke nalaze se na adresi www.archive.org . Stranica se učitava brzo, pregledna je. Ako ne znate šta da tražite pogledajte rubriku izbor bibliotekara koja se često ažurira, tu su istaknuti „najatraktivniji materijali. Za dobar obilazak ove virtuelne biblioteke slobodno se može rezervisati celo popodne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
