Postoji li naš svet

I nije mu bila potrebna nikakva droga ili soma Oldosa Hakslija da bude svoj, grejala ga je nada u povratak nekih, a posebno neke vesele devojke koju je upoznao još pre jednog veka i jako se zbližio s njom.

Zasad ovo može biti samo uvod u naučnofantastičnu priču. Ali Amerikanac Robert Lanca (58) iz Bostona, Masačusets, smatra da je to posve moguće. Pa šta ako Lanca to tvrdi. Pa ništa, sem što se on bavi kloniranjem živih organizama, a to što čovek (službena verzija) još nije reprodukovan, samo je pitanje obzira i zakona. Lanca je bio u timu koji je klonirao ljudski embrion u ranoj fazi, patentirao postupak koji omogućava dobijanje ćelije za kloniranje bez ikakve destrukcije, a sa svrhom lečenja.

Kada je još 1944. godine Maks Plank, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, „otac“ kvantne teorije, šokirao svet izjavivši da postoji energetska mreža koja povezuje sve u univerzumu i da taj „matriks“ sadrži sve, niko nije verovao da će za to ikada biti pronađeni nepobitni dokazi.

Najnoviji eksperimenti pokazuju da je Plankov „božanski matriks“ realan i da je to svojevrsno skladište za sve postojeće, veza između mašte i realnosti – ogledalo u kojem se mogu videti sve naše misli i uverenja. Preostaje da shvatimo kako on funkcioniše i da mu se obratimo jezikom koji razume, a onda sve postaje moguće – počevši od isceljenja našeg tela i od najteže bolesti, pa do stvaranja mira u svetu.

Matriks se pojavljuje kao stvarnost koja postoji kao svet, a zapravo se radi o morfogenetičkim poljima na niskim vibracija. David Bohm, kvantni fizičar koji je radio na ideji holografskog svemira, naziva ga direktnom, eksplicitnom realnošću. Pri tome bi postojeći „naš svet“ bio neka vrsta iluzije koja izvire iz drugog gde sve što doživljavamo već postoji, a to je unutrašnja stvarnost koja je u svakom deliću vremena, bili toga svesni ili ne.

Prošle nedelje je na tu temu bila organizovana tribina pod nazivom „Da li živimo u matriksu“ u Velikoj sali SKC-a i to sa filozofskog, psihološkog, fizičkog i umetničkog stanovišta. Pitanje takozvane simulirane stvarnosti postalo je još važnije za nauku nakon teorija francuskog filozofa Žana Bodrijara. Malo ko nije video kako se to radi u holivudskom hitu „Matriks“ braće Vačovski, u kojem se iz literature tipa „Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija vadi ekstrakt formule da je čovečanstvo zapravo samo deo jedne takve savršene simulacija.

U SKC su se opet čula temeljna pitanja: da li čovečanstvo zaista živi u univerzumu koji je samo simulacija koju generiše neki svemirski superkompjuter; radi li se zapravo samo o naučnoj fantastici ili validnoj teoriji; mogu li naučnici već proizvesti dovoljno verne i detaljne simulacije, čija se verodostojnost može graničiti sa realnošću?

Dr Aleksandar Bogojević sa Instituta za fiziku tu je temu pojašnjavao uz pomoć primera superkompjutera CERN-a, koji je „kriv“ za internet na Zemlji. Stvarnim i nestvarnim, te „istinitim imaginacijama“ bavio se dr Oliver Tošković iz laboratorija za eksperimentalnu psihologiju i laboratorijske simulacije koje su danas neizostavni deo svakog većeg eksperimenta. Skrenuta je pažnja na finu, tananu, razliku između onoga što je prava realnost i onoga što mi ponekad smatramo realnošću.

Profesor dr Mašan Bogdanovski sa beogradskog Filozofskog fakulteta tumačio je istoriju ideja o simuliranoj stvarnosti sve tamo od Platona do mislilaca našeg doba. Ukazao je na epistemiološke zamke u koje se može upasti ukoliko se stvarnost ne analizira na način na koji bi trebalo.

Pisac i novinar Muharem Bazdulj se bavio paralelom između naučnih teorija i kulturnih fenomena, poput filma „Matriks“, i razmotrio zbog čega je ova ideja tako snažno uticala na najširu javnost u trenutku kada je popularizovana kroz film braće Vačovski.

Pitanja je bilo više od odgovora. U polemici se otišlo do teorije da je univerzum, pojednostavljeno rečeno, vrsta holograma. Jasno je koliko TV rijaliti šou podražava sliku stvorenu Orvelovom filozofijom u kojoj postoji izraz „novogovor“, kao slika prevare društva, a kovanice takvog jezika samo su maska takozvane realnosti. Haksli se u „Vrlom novom svetu“ „zalaže“ za genetičko programiranje ljudi i veštačke hemijske rajeve koji se postižu upotrebom halucinogena, pa je uveo i stari indijski pojam „soma“, čudesnu materiju koju su bogovi koristili kao tajni napitak koji vodi u blaženi trans i ekstazu.

Upravo su takve kolektivne manipulacije nabujale u eri posle Drugog svetskog rata, kada se radilo na proizvodnji svesti koja se stvara nametanjem „nove“ memorije, a to je onda samo predvorje za moguća razna opasna naređenja i navođenje na užasne stvari.

Za posebnu analizu idealan je Priručnik za mentalne smetnje Američke psihijatrijske asocijacije, sa novim pravilima i listom novoutvrđenih (mentalnih) poremećaja. Tako se kao mentalni poremećaj smatra orthorexia nervosa, koja se objašnjava kao mentalni napad i zaokupljenost pripremama zdrave hrane, planiranje jelovnika, redovna vežba i borba protiv pesticida, herbicida i konzervansa u toj meri da se osoba ne oseća dobro ukoliko jede nezdravu, kaloričnu i masnu hranu. Isto važi i za PAB ili passive-aggressive behavior, tj. pasivno-agresivno ponašanje kojim dotični na pasivan način, a agresivno opstruira neki opšteprihvaćeni društveni cilj ili vrednost. Kao organized stalking ili organizovano uhođenje se vodi svest da vas administracija ili vlada i njene tajne službe kontrolišu uz primenu tehnoloških alatki. Čak se promene raspoloženja, smetnje pamćenja, poremećaj pažnje, i radnje i aktivnosti koje proizilaze iz želja, prikazuju kao razlog smeštanja u psihijatrijsku ustanovu iako su često samo bezazleni životni procesi.

To je moderna, potencijalno veoma opasna interpretacija onoga što je Plank jezikom fizike opisao: „Postoji jedno mesto u kojem sve stvari počinju, mesto čiste energije. U tom inkubatoru stvarnosti sve je moguće. Poznato je pod različitim nazivima, od kojih se najviše upotrebljavaju matriks, polje i polje nulte tačke.“

Verovatno bi mnogi stanovnici planete Zemlje pristali da im se deo života zauvek izbriše, posebno u ratnim periodima i dobu prirodnih katastofa od praistorije do danas. Posle se to opisuje kao skupljanje dragocenih iskustava, ali nekako se čini da je sve više tih iskustava, a lekovitog Dositejevog naravoučenija jednostavno nema. Samo u prošlom i na početku ovog veka čovečanstvo je prošlo Veliki rat, pa zatim nacizam i fašizam, do jugoslovenskog rata, Iraka, Avganistana i Sirije, sada Ukrajine. Lek je možda neki matriks, ali kao i u svim pričama to dolazi mnogo, mnogo, kasnije.

Besmrtnost

U februaru 2011. „Tajms“ je objavio da će 2045. godine čovek postati besmrtan. Brak između čoveka i tehnologije objavljen je na Dan Sv. Valentina, uz egzaltirani nagoveštaj da će se čovek transformisati u „nešto novo, nešto bolje!“ Ovu ideju promoviše NASA tvrdeći da ćemo uz pomoć nanotehnologije i robotike, „popravljajući“ genetiku, moći da kontrolišemo procese u svom organizmu do nivoa molekula. U predloženom budžetu za 2014. predsednik SAD Obama zahteva da američki Kongres odobri ulaganja od 100 miliona dolara za pokretanje projekta pod nazivom BRAIN (Brain Research through Advancing Innovative Neurotechnologies) – Istraživanje mozga kroz unapređenje inovativnih neurotehnologija.