Vajao sam sveca, ne čoveka

Impozantna figura visoka je 2,7 metara i teška 1.000 kilograma. Interesantno je da Radović, prvi put u svojoj umetničkoj karijeri, nije pravio skicu budućeg dela, već je odmah počeo da vaja u glini.

– Gledao sam fotografije, kalendare sa njegovom slikom… To jeste bio on, ali ne onakav kakvog sam ga lično doživeo. Zato sam radio napamet, ne po sećanju, već onako kako ga nosim u duši. Imao sam tu sreću da sam ga poznavao za života. Bio je istovremeno jednostavan, skroman, a svetac. Zato je bilo teško i odgovorno uraditi skulpturu ove jedinstvene i kompleksne ličnosti – kaže Radović.

Tokom izrade imao je nekoliko nedoumica. Desna ruka patrijarha je u prvobitnoj verziji bila spuštena, ali umetnik nije bio zadovoljan idejom.

– Ništa mi ta ruka nije govorila. Onda sam zamislio da bi trebalo da bude u položaju kao da daje blagoslov. Konsultovao sam mitropolita Amfilohija i on mi je objasnio kako tačno prsti treba da stoje. Vodio sam računa o detaljima, ali i o onome što je suština skulpture – da se i sa 50 metara udaljenosti vidi o kome je reč – ukazuje Radović.

Blago povijen položaj i pogled spušten nadole oslikavaju skromnost i jednostavnost patrijarha Pavla. Ipak, iz celokupne skulpture odiše svetost. Tokom izrade atelje je bio otvoren i svako je mogao da dođe i pogleda proces rada. Svi su govorili „kao da je živ…“. Najupečatljivija reakcija je bila jedne žene, koja se, videvši skulpturu, prekrstila i izašla. Radović je tada znao da je uspeo u nameri. Seća se i prvog susreta sa patrijarhom i dugih razgovora koje su vodili.

– Zamišljao sam ga krupnijim, snažnijim. Međutim, bio je omanjeg rasta. Ali u njemu nisam video čoveka, već sveca. Takav utisak je ostavio na mene. I na mnoge ljude, većinu u Srbiji.

Bio je, kaže, jednostavan u razgovoru. Skroman i nimalo nadmen, kakvi su obično ljudi na položaju. Često su pričali, satima. Davao mu je pouke, kao i svakom ko je želeo da ih čuje. Na pitanje „kako ste“, uvek je odgovarao „dobro“. Šio je sopstvene mantije.

– Radio je to ručno. Gledao sam pažljivo šavove, izgledali su kao da ih je šila mašina. Sam je popravljao cipele. Mitropolit Amfilohije ga je jednom prilikom pitao da li popravlja stare ili nove, on je odgovori stare, „nove čuva“. Pitao sam mitropolita – a otkad su mu te cipele? Kaže: „Poslednje je kupio '60 i neke. I to su mu nove.“ Eto koliko je skroman bio. Više od pola veka nosio je iste cipele, koje je sam popravljao. Uvek u crnoj mantiji, bez preteranog kinđurenja. Kad su mu davali pozlaćeni krst koji nose patrijarsi u određenim prilikama, on je uvek tražio svoj drveni – priča Radović.

Poznati vajar rado bi izradio još jednu skulpturu patrijarha Pavla koja bi stajala ispred manastira u Rakovici, „gde joj je i mesto“.

Predsednik Umetničke livnice „Braća Jeremić“, Miodrag Jeremić, sa zadovoljstvom se odazvao pozivu Crkvene opštine Leposavić, da povodom 100. godišnjice rođenja počivšeg patrijarha Pavla, sa svojim kreativnim timom izradi impozantnu skulpturu u narodu omiljenog patrijarha.

– Bili smo iznenađeni pozivom, ali smo ga prihvatili sa oduševljenjem, bez razmišljanja i dvoumljenja. Velika je odgovornost napraviti skulpturu čoveka koga su za života smatrali svetim, i kojeg je srpski narod toliko voleo – kaže za Danas Miodrag Jeremić.

Petnaest ljudi radilo je na njoj čitava tri meseca.

– Sve je teklo bez problema. Dolazili su predstavnici Crkve i zadovoljni su završnim rezultatom. Sami smo finansirali izradu i materijal, a ukupni troškovi skulpture sa postamentom su oko 50.000 evra. Crkva sakuplja donacije kako bi se pokrili troškovi, ali to nam nije najbitnije. Radili smo je čista srca iz poštovanja prema pokojnom patrijarhu – naglašava Jeremić.

U pismu koje je u januaru Umetničkoj livnici „Braća Jeremić“ poslala Crkvena opština Leposavić pored naznake da će skulptura biti izlivena „u čuvenoj i veoma cenjenoj livnici“, stoji poziv svim ljudima dobre volje da doniraju novac za troškove izrade kao i objašnjenje kako su došli na ideju da urade skulpturu.

„Ove godine obeležavamo stogodišnji jubilej rođenja najvećeg srpskog sina današnjice, kako ga mnogi nazivaju, a naš proslavljeni akademik Matija Bećković za njegovu svetost svedoči rečima da: Nijedan čovek nije govorio tiše, a čuo se dalje i više.“

Počivši patrijarh Pavle je čitave 34 godine proveo na Kosovu i Metohiji kao monah i episkop, zbog čega u Crkvenoj opštini Leposavić smatraju da mu se skulpturom, na neki način, treba odužiti. Ona će tokom leta biti postavljena ispred hrama Svetog Vasilija Ostroškog na Kosovu, gde je patrijarh Pavle, pre nego što je postao poglavar Srpske pravoslavne crkve, provodio najviše vremena.

„Povratkom patrijarha na Kosmet dobili bismo novu snagu za ostanak na ovim prostorima, pritom učeći decu i ukazujući na sve one vrline i savete koje nam je premudri patrijarh ostavio u zaveštanje“, stoji u pismu upućenom Umetničkoj livnici.

Miodrag Jeremić kaže da bi sa zadovoljstvom uradili još jednu takvu skulpturu, koja bi bila postavljena ispred manastira Rakovica u Beogradu, gde je patrijarh Pavle sahranjen.

Pored brojnih umetničkih dela koje rade u livnici „Braća Jeremić“, trenutno su uposleni na izradi četiri biste Nikole Tesle koje je zatražila istoimena fondacija iz Filadelfije, ali i na još jednom delu za SPC – skripti na vratima Hrama Svetog Save na Vračaru.

Najstarija livnica u regionu

Umetnička livnica „Braća Jeremić“ jedna je od najstarijih i najpoznatijih u regionu. Osnovao ju je Miodrag Mića Jeremić 1927, a porodičnu tradiciju nastavili su njegovi potomci. Tokom svoje istorije u livnici su izrađene brojne skulpture i biste vojskovođa, umetnika, naučnika i drugih ličnosti koje su obeležile našu istoriju – Karađorđe, vojvoda Živojin Mišić, Nadežda Petrović, vladika Danilo i Nikola Tesla, samo su neki od njih.

Upoznavanje

– Upoznali smo se u manastiru Dobrunu 2004, kada je otkriven spomenik Karađorđu koji smo radili brat i ja. Bilo je prisutno oko 40.000 ljudi, među njima i patrijarh Pavle. Masa se u jednom momentu razdvojila na pola. Bili smo udaljeni i nismo znali šta se događa. Potom smo videli patrijarha kako prolazi. Scena me asocirala na Mojsijev prolazak kroz more koje se otvorilo – priseća se Radović.