Otpremnine neotuđivo pravo svih radnika

Njih dvoje se slažu da je ovakvo postupanje poslodavaca apsolutno protivno zakonu, a Nikolićeva naglašava da „kao što se ne može oduzeti pravo na zdravstveno osiguranje, tako se ne može oduzeti ni pravo na otpremninu“. Ipak, poslodavcima je doskoro u insistiranju na izjavi o odricanju od otpremnine posebno išlo naruku Mišljenje Ministarstva rada iz 2005. godine.

Duško Vuković objašnjava da je od 20.000 radnika, koliko okuplja Sindikat radnika građevinarstva, najmanje 20 odsto njih bilo u situaciji da im poslodavac traži da se odreknu otpremnine.

– Taj broj sigurno je i veći, ali je nemoguće doći do preciznih podataka jer u velikom broju privatnih preduzeća ne postoje sindikalne organizacije, dodaje Vuković.

I Vuković i Nikolićeva se slažu da ovakvi zahtevi nemaju svoje uporište u zakonu, ali dosadašnja praksa pokazuje da to poslodavce nije ometalo da ucenjuju radnike da potpišu ovakvu izjavu. Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike iz 2005. godine u kojem stoji da „nema zakonskih smetnji da se zaposleni, kome je poslodavac dužan da isplati otpremninu, dobrovoljno i u pisanoj formi odrekne prava na otpremninu iz člana 158 Zakona o radu…“ izazivalo je posebnu konfuziju.

Na drugoj strani, Apelacioni sud je 2012. godine doneo presudu povodom slučaja vezanog za odricanje od otpremnine u kojoj se kaže „potpisivanjem izjave kojom se odriče prava iz radnog odnosa, prava na isplatu otpremnine, kao jedne od zakonom utvrđenih mera zaštite zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, tužilja bi se odrekla neotuđivog prava na pravnu zaštitu povodom prestanka radnog odnosa“.

Kako objašnjava Nataša Nikolić, radnici su često prinuđeni i da pristanu na ponudu poslodavca da im isplati deo otpremnine, koja je manja od iznosa na koji imaju pravo, i to „na ruke“, a ne preko računa kako ne bi ostali bez ničega.

– To je samo još jedan vid zloupotreba koje su moguće jer se poslodavci koji krše zakon ne sankcionišu. Naš problem nije toliko sadržina zakona koliko njihova neprimena, komentariše Vuković.

A koliko bi novi zakon o radu, u delu koji se odnosi na otpremnine, a koji je bio u žiži rasprave između sindikata i vlade može doprineti da se ova oblast bolje uredi, ostaje otvoreno pitanje.

Dok Nataša Nikolić veruje da su izmene logično i pravedno rešenje jer podstiču zapošljavanje starijih radnika, ali i i sprečavaju moguće zloupotrebe poput višestrukog uzimanja otpremnina za isti broj godine staža, Duško Vuković u njima vidi olakšice za otpuštanje, a ne za zapošljavanje radnika.

– Privatnik gleda kako da zaštiti svoj kapital i odlučuje da otpusti radnika. Pri tome govorim o dobrim i vrednim radnicima, koji bi prema ovim izmenama Zakona dobili otpremninu za staž od godinu, dve kod tog poslodavca. Iznos koji oni tako dobijaju je mizeran, naglašava Vuković dodajući da je upravo cilj sindikata da se izbore za otpremnine koje ne treba da „opuste radnike već da im omoguće da dok traže posao žive dostojanstveno.“

Nakon otkaza i po godinu dana bez otpremnina

Kako ističe Duško Vuković, veći problem od zahteva poslodavaca da se radnici odreknu otpremnina jeste činjenica da velikom broju radnika kasni isplata otpremnina, a kao samo jedan od primera navodi slučaj radnika iz preduzeća Ratko Mitrović Standard, koji više od godinu dana čekaju novac. Inače, radnici ovog preduzeća su u više navrata štrajkovali, a prošle godine bio je organizovan čak i štrajk glađu, nakon čega je isplaćen jedan broj radnika dok ostali i dalje čekaju svoje otpremnine.