Pukotine u vlasti zbog „radničkog ustava“

Naravno, mnogo toga zavisi i od političkih tendencija, odnosno od priča o potencijalnim izborima.

Najzanimljivije je da sada brojne primedbe na dosadašnje verzije prvi put imaju i otvoreno stranke vladajuće koalicije. Milorad Mijatović, šef poslaničke grupe SDPS-a u Skupštini, kaže da je nedopustivo kako se ovaj zakon donosi.

– U normalnim državama u izradi ovog zakona učestvuju sindikati, poslodavci i vlast i koristi se institut socijalnog dijaloga. Izgleda samo u Srbiji zakon predlažu interesne grupe, kao što su to strani investitori, navodni poslodavci i prvoborci naše „uspešne“ tranzicije i da ga predlaže nenadležno ministarstvo. A ako se zna da postoji više, i to zvaničnih verzija ovog zakona, onda je sasvim jasno da bi se u ovakvoj haotičnoj situaciji znatno smanjila prava zaposlenih, smatra Mijatović. On dodaje da se umesto iskustava iz zemalja u okruženju nude radikalna rešenja – laka otpuštanja, rentiranje radne snage putem agencija, rad na određeno vreme do tri godine, nerešeno pitanje isplate otpremnina u slučaju prestanka posla, pripravnost za posao, itd.

I Momo Čolaković, poslanik PUPS-a, protiv je brzopletih rešenja, ali je i za uvažavanje stavova socijalnih partnera.

– Uvek sam na strani sindikata i smatram da bi trebalo što pre razgovarati sa njima da se vrate u radnu grupu za izradu ovog zakona, kako bi konačni tekst što pre bio usaglašen, kaže Čolaković.

– Potpuno su neprihvatljivi pritisci određenih privrednih komora, Ministarstva privrede i nevladinog sektora. Zna se u čijoj je nadležnosti izrada zakona – Ministarstva rada i socijalne politike i ministra Jovana Krkobabića, naglašava Čolaković. Na pitanje da li je za PUPS prihvatljiv predlog Ministarstva privrede o osnivanju agencija za zapošljavanje, on kaže da je nedavno usvojena konvencija MOR-a u kojoj stoji da agencije mogu da se formiraju, bilo privatne ili nacionalne, a PUPS smatra da se mora naći neka sredina.

Mirjana Dragaš, poslanica SPS-a, kaže da je njena stranka protiv formiranja tih agencija, jer Srbija ima veliku Nacionalnu službu za zapošljavanje.

– Ono što se iz raznih predloga zakona o radu vidi jeste nastojanje kapitala domaćih i stranih poslodavaca da smanje prava zaposlenih u cilju bolje efikasnosti i bržeg zapošljavanja. Tu postoji opasnost da radnici nemaju sigurnost, da postoji samovolja poslodavca, da je rad potcenjen, a radnici budu obespravljeni. Zakon o radu mora da obezbedi socijalnu sigurnost zaposlenih i uslove za dostojanstven život. Ne vidim da se govori o odgovornosti i obavezama poslodavaca, koji ne uplaćuju doprinose, ne isplaćuju redovno zarade, ucenjuju radnike, određuju produženo radno vreme mimo zakona, a na delu je i mobing, kaže Dragaševa. Ipak, ona dodaje da socijalisti podržavaju nastojanje ministra privrede Saše Radulovića da poboljša tekst zakona o radu.

Opozicioni URS ne smatra da je dobro što Zakon kroji Ministarstvo privrede umesto resornog Krkobabićevog ministarstva.

– Umesto da traži rešenja za srpsku privredu, ministar Radulović bavi se poslovima koji nisu u domenu njegovog ministarstva. Zakon o radu je posao ministarstva na čijem čelu je Jovan Krkobabić. Taj novi zakon potreban je ne da bi omogućio brže otpuštanje, nego veće zapošljavanje. Socijalni dijalog je neophodan i reprezentativni sindikati moraju da učestvuju u njegovom donošenju. Nadamo se da će Vlada , sindikati i poslodavci umeti da kroz dijalog dođu do dobrih rešenja u Zakonu o radu, ističe Suzana Grubješić, poslanica URS-a.

Milica Radović, poslanica DSS-a, pita se, ako se Ministarstvo rada na bavi Zakonom o radu, čime će se onda baviti.

– Na njihovom sajtu pod odeljkom Sektora za rad nema nikakvih zakona u pripremi, dakle ne rade ni na izmenama Zakona o radu, ni na bilo kojim drugim propisima. To nam jasno govori da je sadašnje Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike samo formalno ministarstvo i ono je onda nepotrebno i arči novac poreskih obveznika. Zbog ovakvih nazovi institucija Vlada neprestano dodatno zadužuje građane Srbije, kaže Radovićeva. I DSS se protivi ideji formiranja Agencije za zapošljavanje.

– SNS je odneo prevagu na prošlim izborima obećavajući između ostalog neispunjenog i drastično ukidanje nepotrebnih agencija koje su van svake kontrole i rezanje budžetskih troškova. Sada rade suprotno, kaže poslanica DSS.

Više štete nego koristi

Milorad Mijatović iz SDPS-a smatra da nije logično da se predložena rešenja čuvaju u uskim grupama, jer od načina rešenja ovih pitanja zavisi i brzina izlaska privrede Srbije iz teške ekonomske krize. „Ovaj zakon ne treba donositi tako na brzinu, jer sigurno je da može naneti više štete nego koristi, ocenjuje šef poslaničke grupe SDPS.

„Fleksibilni“ radni odnos na mala vrata

Ranka Savić, poslanica LDP-a, takođe smatra da su predložene izmene zakona krajnje nepovoljne .

– Osnovni cilj jeste da se izađe u susret zahtevima komora stranih investitora, koji žele da rizik poslovanja prebace na zaposlene, tako što će za poslovne promašaje i nesposobnost menadžmenta biti kažnjeni radnici i to otpuštanjem. Pretnje otkazom postaće osnovni oblik stimulisanja rada, a troškovi će biće smanjeni umanjenjem plata, kaže Savićeva i dodaje da je suštinski cilj novog zakona da se na mala vrata uvede fleksibilni radni odnos kao pretežan način zapošljavanja i to preko produženja rada na određeno vreme, iznajmljivanjem radnika od strane jednog poslodavca drugom, agencija za zapošljavanje, kao i ukidanjem procedure za otkaz.

SNS i DS zasad uzdržani

Predstavnici poslaničkih grupa Srpske napredne stranke i Demokratske stranke nisu želeli da se za Radnik izjašnjavaju o predloženim rešenjima za promene ovog zakona, niti da li će podržati predložena rešenja, ukoliko baš ona stignu u skupštinsku proceduru. Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe DS, kaže da bi bilo neozbiljno govoriti o nečem o čemu ima saznanja samo iz medija, iako napominje „da mu se čini“ da su predložena rešenja neoliberalna i loša po radnike. I Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS-a, smatra da još nije vreme za komentare, jer ne postoji još ni definitivni nacrt. On potvrđuje da postoji nekoliko verzija zakona, a da bi predlog trebalo da bude završen do kraja decembra, kako bi, možda, već u januaru ušao u u skupštinsku proceduru.