Razočarani i neodlučni

Sindikati obrazovanja tradicionalnu razjedinjenost već su demonstrirali početkom septembra, s obzirom da je prvog dana nove školske godine štrajkovala samo Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije. Ostala tri reprezentativna sindikata (GSPRS „Nezavisnost“, Sindikat obrazovanja Srbije i Sindikat radnika u prosveti Srbije) nisu podržala protest, uz obrazloženje da 1. septembar nije zgodan datum za štrajk, a sada tek najavljuju novi sastanak na kome će dogovoriti dalju strategiju. Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković kaže da će taj sastanak biti održan tokom ove nedelje i da bi svi sindikati trebalo da nastupe jedinstveno.

– Ovo što je premijer Aleksandar Vučić saopštio nije korektno prema obrazovanju i zdravstvu, jer se zaposlenima u tim delatnostima smanjuju plate na račun partijskih kadrova koji su našli uhlebljenje u javnom sektoru. Oni ne rade ništa i primaju platu, a ako profesor ostane bez jednog časa, odmah mu se smanjuje plata za pet odsto. U prosveti 20.000 zaposlenih nema pun fond časova i zbog toga primaju između 5.000 i 17.000 dinara, a prosečna plata u osnovnim i srednjim školama je oko 38.000 dinara, kaže Brajković.

On dodaje da obrazovanju ne ide naruku ni povećanje minimalne cene rada, jer će se time još više približiti plate spremačica i profesora sa sedmim stepenom stručne spreme. Brajković dodaje da trenutno 15.000 radnika u obrazovanju prima minimalan lični dohodak.

Računica koju izvodi Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika, je jasna: s obzirom da će se minimalna zarada povećati za najverovatnije sedam odsto, a plate profesora smanjiti za 10 odsto, odnos plata zaposlenih sa prvim i sedmim stepenom stručnosti spustiće se na neverovatnih 1:1,89. Time će se obrazovanje još više udaljiti od cilja da se uspostavi nekadašnji odnos 1:3.

– Pošto će zarade preko 25.000 dinara biti linearno umanjene za 10 ili 10,5 odsto, profesor početnik će umesto 45.000 dinara imati 40.500, a nastavnik sa VI stepenom stručnosti primaće 35.000 dinara umesto sadašnjih 39.000. Ipak, konačna računica znaće se tek posle usvajanja rebalansa budžeta za 2014. godinu, kaže Matijević.

Upravo za taj dan Unija najavljuje protest ispred parlamenta, a potom svakog 6. i 21. u mesecu, što su datumi kada prosvetari primaju platu. Matijević kaže da će se detalji o načinu protesta u školama biti utvrđeni na sednici Predsedništva, napominjući da taj sindikat sigurno neće mirno gledati kako zaposlene u prosveti „potkradaju“.

– Posle Obrenovca i Kladova ovo je treća elementarna nepogoda. Nadali smo se da u ovoj zemlji postoji zrno zdravog razuma, ali očigledno smo pogrešili, komentariše Matijević odluku vlade o smanjenju plata u javnom sektoru.

Tomislav Živanović, lider Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“, ocenjuje da će najavljenim merama ponovo biti oštećeni nosioci delatnosti u obrazovanju i da državu taj sektor ne interesuje. Živanović ističe da će „Nezavisnost“ podržati štrajk ukoliko to bude zajednička odluka svih sindikata, ali ocenjuje da će raspoloženje članstva za protest narasti tek krajem godine, odnosno kada budu osetili udar na džep. Čini se da je u ovom trenutku najuzdržaniji Sindikat obrazovanja Srbije, koji smatra da bi vlada trebalo da potpiše sa sindikalcima protokol u kome će precizirati dužinu trajanja smanjenja plata.

I među sindikatima zdravstva nema odgovora na koji način će sprečiti ili ublažiti mere vlade. Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije Zoran Savić kaže da će rukovodeći organi u narednim danima zauzeti stav, a sličan odgovor dobili smo i u Granskom sindikatu zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“. Sekretar te sindikalne organizacije Goran Dejanović kaže da će Izvršni odbor UGS Nezavisnost doneti „neku odluku“, a da potom slede sednice glavnih i izvršnih odbora po delatnostima.

– U ovom trenutku ne mogu da kažem kakve će biti odluke, ali je sigurno da nećemo sedeti skrštenih ruku. Za nas potez vlade nije iznenađenje, jer je smanjenje plata odavno najavljeno i o tome se više puta razgovaralo na sednicama naših organa. Plate u zdravstvu, prosveti, kulturi i pravosuđu su od 2008. do 2012. bile zamrznute, a 2012. i 2013. smo imali minimalno povećanje od jedan do 1,5 odsto. Ove godine nismo dobili ništa, kaže Dejanović, napominjući da je prosečna zarada u zdravstvu ispod 40.000 dinara.

Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) doneće odluku o daljim koracima na sednici Glavnog odbora 26. septembra.

– Najavljenim merama vlade morali bismo na svaki način da se suprotstavimo. Pokušaćemo da se dogovorimo sa ostalim sindikatima zdravstva, jer ovoga puta svi mislimo isto, ali nismo saglasni o načinima kako da se suprotstavimo. Moja ideja je da za početak krenemo zajednički protest sa sindikatima obrazovanja, ali najpre moramo da utvrdimo naš stav, kaže Dragan Cvetić, predsednik SLFS.

On ukazuje da su lekari zaposleni u bolnicama zbog solidarnog poreza već ostali bez jedne i po do dve plate, a u domovima zdravlja od jedne do jedne i po, te da će ovog puta najviše biti oštećeni „najkvalitetniji, najiskusniji i ljudi sa najviše radnog staža, koji po prirodi posla i najviše zarađuju“.

– Nezadovoljstvo lekara je ogromno, čini se da nikad nije bilo ovoliko. To je posledica dve naopake odluke iz decembra prošle godine o uvođenju solidarnog poreza i o zabrani zapošljavanja. Ovo što se sada događa je samo kap koja prevršuje čašu, ne samo što se tiče plata već i uslova u kojima rade. Stanje u zdravstvu je katastrofalno, ocenjuje Dragan Cvetić, napominjući da su lekari u Srbiji najlošije plaćeni u regionu. On dodaje da su prosveta i zdravstvo delatnosti od posebnog društvenog značaja i da bi ih trebalo posmatrati drugačije u odnosu na ostali deo javnog sektora. Kao razlog zbog kojeg bi zdravstvo trebalo izuzeti iz vladinih mera štednje Cvetić navodi i to što se ne finansira iz budžeta već iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Lekarima svega dosta, neće da budu čuvari fonda RFZO

– Lekarima je već svega dosta. Dosta im je uloge čuvara socijalnog mira, zadate uloge u iluziji da je zdravstvo besplatno i dostupno svima, da svi imaju sva prava, a da smo mi ti koji im ta prava često uskraćujemo. Dosta nam je uloge čuvara fonda RFZO i mira Ministarstva zdravlja. Dosta nam je ignorisanje činjenica da nam zdravstvo propada, da smo na poslednjem mestu u Evropi, da smo daleko od svetskih standarda lečenja, da nam kako specijalisti, tako i mladi lekari odlaze iz zemlje, da će za pet do deset godina polovina specijalista otići u penziju i da uskoro neće imati ko da nas leči. Dosta nam je čekanja na reforme koje bi trebalo da promene situaciju nabolje, a u stvarnosti tonemo sve dublje, poručuje Cvetić.