Novi zakon o radu, nema sumnje, biće donet najkasnije do sredine jula. To je uostalom najavio i premijer Srbije Aleksandar Vučić, a i za njegovo usvajanje u Skupštini Srbije neće biti problema, budući da vladajuća koalicija može da računa na čak 210 poslanika. Hoće li zakon na vreme biti pripremljen, ostaje da se vidi, jer dok na jednoj strani predstavnici Ministarstva rada i sindikata tvrde da je postignut izvestan napredak u pisanju zakona, dotle iz Unije poslodavaca Srbije ističu da napretka nema i da su svi ostali na svojim pozicijama.
– Tripartitna radna grupa je za proteklih par meseci postigla zapažene rezultate i to oko najvažnijih pitanja – rad na određeno vreme, otpremnine, definisanje kriterijuma za određivanje minimalne zarade, prošireno dejstvo kolektivnih ugovora i oko uslova za davanje otkaza i pravnih posledica nezakonitog otkaza. Međutim, nije razgovarano o onim pitanjima oko kojih su se razišli sindikati i bivši ministar Radulović i zbog kojih su prekinuti pregovori, kaže za Danas Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, pod čijim okriljem se i odvijaju pregovori oko novog zakona. On kaže da je postignut dogovor oko isplate otpremnine za godine provedene kod poslednjeg poslodavca, ali da je i dogovorena visina otpremnine.
– Predlog je da otpremnina bude jedna trećina prosečne plate u prethodna tri meseca, što je bilo i sadašnje rešenje, navodi sagovornik Danasa. Radna grupa je blizu dogovora vezanog za rad na određeno vreme i preovladava stav da bi on trebalo da traje 24 meseca, ali da bi samo u izuzetnim slučajevima trajao duže i to kada se radi o zameni odsutnog radnika, kada se radi na nekom projektu, ili kada radniku nedostaje pet godina do penzije.
– Postoje zahtevi i sa poslodavačke i sa sindikalne strane da se unesu još neke izmene, ali oko toga zasad nije postignut dogovor, napominje Martinović. Radna grupa, prema njegovim rečima, definisala je i kriterijume za utvrđivanje i uvođenje minimalne zarade kod poslodavaca. Tu postoji nesaglasnost oko toga da li se minimalna zarada treba vezati za neki jasan parametar i da li treba da se usklađuje sa tim parametrom, što predlažu sindikati.
Mišljenje Ministarstva rada jeste da treba uvesti nekoliko značajnih kriterijuma koji će biti odlučujući prilikom pregovora o minimalnoj ceni rada, a ne da se utvrđuje jasan procenat u odnosu na neki ekonomski parametar, navodi Martinović. Što se proširenog dejstva kolektivnog ugovora tiče, tu ima predloga da se briše ta stavka, ali se sindikati tome protive.
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, smatra da je Radna grupa za izmene Zakona o radu blizu dogovora o ključnim tačkama, koje su do sada bile predmet spora. Prema njegovim očekivanjima, izmene zakona bi mogle da budu usvojene u roku od dva meseca. Međutim, on ostaje pri stavu da se izmene zakona usvajaju da bi se omogućilo lakše otpuštanje, a na lakše zapošljavanje, kako to tumače predstavnici vlasti i poslodavaca. Orbović očekuje da će sindikati naći zajedničko rešenje koje će bar biti približno prihvatljivo za sve socijalne partnere. On se nada i da će radna grupa imati podršku novog premijera.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, primećuje da je dosta vremena potrošeno na prepucavanje bivšeg ministra privrede Radulovića i sindikata, da je tačno da su razgovori nastavljeni, ali dogovor ni oko jedne od pet tačaka nije postignut.
– Praktično je svako ostao na svojoj poziciji. Nema dogovora čak ni o tome gde je inače bilo saglasnosti – oko isplate otpremnine. Unija je pod sugestijom svetske poslodavačke organizacije istakla neke zahteve, da poslodavac nema obavezu da plaća prevoz, topli obrok i pauzu radniku, na koju on inače ima pravo. Međutim, nigde u svetu pauza nije na teret poslodavca, već je to privatna stvar samih zaposlenih, kaže Atanacković i dodaje da svet ne poznaje ni plaćanje minulog rada, što je kod nas stvarnost koja se plaća 0,4 odsto po godini staža. On smatra da radno zakonodavstvo moramo da načinimo tako da radnici budu plaćeni za rad, a ne da se neradnici nagrađuju.
Kolektivni ugovori
– Ministarstvo rada predlaže da kolektivni ugovori obavezuju samo potpisnike, a ne da se proširuju i na one poslodavce koji nisu učestvovali u pregovorima i nisu članovi udruženja poslodavaca. Dogovorili smo se i oko razloga za prestanak radnog odnosa, a to je, pre svega, povreda radne discipline, ali ostaje otvoreno pitanje pravnih posledica za nezakonito dati otkaz o kome odlučuju sudovi, navodi član radne grupe iz Ministarstva rada i dodaje da radna grupa nije uopšte razgovarala o pitanjima koja su bila aktuelna u decembru – o naknadi za plaćeno odsustvo, visini minulog rada, agencijama za zapošljavanje i nizu drugih pitanja.
Ustupci i lančana reakcija
Na pitanje može li Unija poslodavaca da popusti u nekom segmentu, Nebojša Atanacković kaže da verovatno sve strane mogu da načine ustupke, ali da će to izazvati lančane reakcije i negodovanja strukovnih organizacija. „Mi nismo sami, već zastupamo interese svih predstavnika stranih investitora, našu Privrednu komoru, američku… Mi želimo donošenje zakona koji će biti prepoznatljiv za strane investitore. Verujem da će na kraju, bez obzira na naša neslaganja u radnoj grupi, vlada i resorno ministarstvo presuditi kakav nam zakon o radu treba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
