U svetu živi 21 milion „savremenih“ robova

Gotovo 2,5 miliona ljudi, navodi ista organizacija, prinudni radnici su postali kao žrtve trgovine ljudima, dok 2,5 miliona kao radnu snagu eksploatiše država ili pripadnici pobunjeničkih grupa. Da je ropstvo u modernom ruhu sve rasprostranjenije ukazuje i fondacija „Walk free“ iz Australije, koja navodi da na svetu živi čak 30 miliona „robova“.

Tradicionalni robovlasnički sistemi, tvrdi MOR, još uvek se mogu naći u pojedinim delovima Afrike, dok su slučajevi prisiljavanja na rad metodama zastrašivanja prisutni u velikom broju zemalja Latinske Amerike. Dužnička zavisnost najviše istrajava u južnoj Aziji, gde su muškarci, žene, pa čak i deca za poslodavca vezani dugom koji otplaćuju radom. Čak i u Evropi i Severnoj Americi trgovina ljudima je u usponu, te je sve više žena i dece prisiljeno na prostituciju ili je eksploatisano kao jeftina radna snaga. Ljudi u pojedinim državama se prisilnim radom kažnjavaju zbog izražavanja političkih stavova ili učestvovanja na javnim skupovima.

Najčešći uzroci ovog fenomena jesu ekonomske razlike, nemogućnost zaposlenja, siromaštvo, polna i drugi vidovi diskriminacije, a najugroženija grupa su migrantni radnici, koje poslodavci u svoju zemlju namamljuju pričama o dobro plaćenom poslu i odličnim uslovima rada. Međutim, kada se migranti zaduže da bi platili vizu i troškove života u stranoj zemlji, prisiljeni su da rade za malu platu i u lošim uslovima da bi otplatili dug, kojem se često ne nazire kraj. Ropstvo neretko propagiraju vlade svojim programima za uvoz radne snage. Države Persijskog zaliva su već dugo na udaru kritika zbog zloupotrebe migranata radnika „šemama o sponzorstvu“ kojima ih vezuju samo za jednog poslodavca. Slične inicijative zabeležene su i u Australiji, Kanadi, Irskoj i SAD. Kada je o Evropi reč, najčešći oblik savremenog ropstva jeste trgovina ljudima, koja neretko rezultira prostitucijom, a među državama članicama EU, Litvanija se izdvaja kao jedna od najvažnijih tranzitnih država između istočne i centralne Evrope.

Termin (moderno) ropstvo definisan je još 1926. konvencijom Lige naroda kao status pojedinca koji je u „vlasništvu“ drugog pojedinca ili grupe. Ujedinjene nacije su 1956. usvojile dodatnu konvenciju prema kojoj se pod ropstvom podrazumeva i dužnička zavisnost i rad za drugoga sa ograničenim pravom kretanja. MOR je takođe usvojio niz konvencija o prinudnom radu, kojima se ova pojava definiše kao situacija u kojoj ljudi rade ili vrše usluge protiv svoje volje, pri čemu s radnog mesta ne mogu da se povuku bez kazne ili pretnje kaznom.

Borba protiv trgovine ljudima je, međutim, novijeg datuma. Mnoge zemlje su potpisnice Protokola iz Palerma iz 2000. (Protokol za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima) i Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Veliki broj instrumenata za suzbijanje prisilnog rada i ropstva vezuje se za 1950-e, odnosno period nakon zločina nacističke Nemačke i za vreme sovjetskih gulaga i nastojanja novonastalih nezavisnih zemalja da sprovedu agrarne reforme s ciljem da iskorene rasprostranjeno „kmetstvo“. Za razliku od njih, Protokolom iz Palerma se odgovara na nove izazove globalizacije i trend u kojem milioni obespravljenih radnika hrle u bogatije zemlje, čije vlade nastoje da obezbede jeftinu radnu snagu za poslove koje njihovi državljani izbegavaju, pri čemu nerado otvaraju svoje granice.

Satiranje radnika u „Amazonu“

Radnici u džinovskom magacinu kompanije Amazon rade pod „neverovatnim“ pritiskom i u gotovo ropskim uslovima, budući da u jednoj smeni moraju da prepešače 18 kilometara i sakupljaju porudžbine na svake 33 sekunde, pokazalo je istraživanje Bi-Bi-Sija. Novinar Adam Litler (23) zaposlio se u ovom magacinu kao sakupljač porudžbina, da bi ispitao tamošnje radne uslove za koje su zaposleni tvrdili da su nepodnošljivi. Kako je naveo, za svaku porudžbinu imao je tridesetak sekundi. Ako bi napravio bilo kakvu grešku, skener koji je dobio počeo bi da pišti. „Radite bukvalno do granice iscrpljenosti, a čini se da ne dobijate nikakvu nagradu ili odušak. Pritisak je neverovatan“, rekao je Litler nakon rada u smeni od deset i po sati. Prema njegovim rečima, gotovo da mu nije polazilo za rukom da ispuni normu od 110 paketa na sat, zbog čega je njegov rad ocenjen kao nezadovoljavajući i zaprećeno mu je disciplinskim postupkom.

U uslovima ropstva u Srbiji 26.000 ljudi

Srbija je od ukupno 162 posmatrane zemlje širom sveta na 59. mestu i u njoj je u uslovima ropstva ukupno 26.000 ljudi, pokazuju rezultati istraživanja fondacije „Walk free“ iz Australije. Od bivših jugoslovenskih republika na listi fondacije najgore je rangirana Crna Gora, koja je na 53. mestu, a najbolje Makedonija, koja je na 80. mestu. BiH deli sa Srbijom 59. mesto.