Religija i droga

Zašto se ljudi drogiraju? U nadi da ovo ne zvuči kao preterana banalizacija, može se reći da je droga prevashodno eskapizam. Drogom je moguće veštački izmeniti stanje svesti, tako da se na trenutak pobegne od okrutne realnosti, od jednog jezivog sveta u kojem nikoga za tebe nije briga, u kojem nemaš nikakvu sigurnost, u kojem te čeka samo bol i patnja. Droga je najlakši način da se od toga pobegne. No, postoji i još jedan način da se postigne ista stvar – religija.

Religija je eskapizam isto koliko i droga. Pogledajmo: čovek je smrtan, živeće i – umreti. A većina će se tokom tog procesa i dobrano namučiti. Zato je lakše ubediti sebe da posle ovog, jednog, bednog života čeka jedan novi, u raju, na „onom svetu“. Religija je, u suštini, kraljica eskapizma, jer uspeva da ubedi čoveka da ga posle jedinog života koji ima čeka još jedan, time efektno poništavajući sav trud koji bi mogao da bude utrošen oko tog istog, jedinog života. Imamo samo jedan, a religija nas uči da ga zabatalimo. Mnogi naučnici i filozofi definisali su religiju kao „neuspešan susret sa smrtnošću“, kao „kult smrti“, „put u smrt“. Po ovome, religija i droga se uopšte ne razlikuju. I jedno i drugo pomažu čoveku da zaboravi na jedan jedini život koji ima, i jedno i drugo ubrzavaju put ka smrti. Stoga je ideja da crkva „pomaže“ u borbi protiv droge poprilično oksimoronskog kvaliteta, da ne pominjem činjenicu da država to podržava. „Crkva će pomagati u skladu sa svojim mogućnostima“, navodi se u izjavi. A kako? „Projekat je nešto što pruža pre svega duhovnu pomoć i počiva na principu rada i molitve“, naveo je vladika Porfirije u članku u Blicu.

Kao što smo rekli, drogom se menja stanje svesti. Međutim, najnovija otkrića do kojih se došlo skeniranjem magnetnom rezonancom govore kako i religija menja stanje svesti. Čuveni eksperiment poput onoga koji je izveo Endru Njuberg u kojem su franjevačke kaluđerice meditirale, a budistički monasi se „uzdizali do nirvane“ pokazao je kako se u ovom „religijskom transu“ gasi aktivnost u parijetalnom režnju mozga. Drugim rečima, dokazano je naučno kako religija prestavlja „stavljanje mozga na otavu“. Ideja da crkva može da pomogne narkomanu je, stoga, prosto besmislena.

A, besmislice na ovim prostorima nikad nikom nisu smetale.

Autor je istraživač na Univerzitetu u Bolonji, bavi se centralnoistočnom Evropom i Balkanom

Religija – savremena egzegeza

„Filozofsko-naučni traktat“ Srđana Jovanovića Maldorana, kako piše u podnaslovu knjige Religija – savremena egzegeza, pojavila se ovih dana u izdanju beogradske Medijske knjižare Krug.

„Religija, koja je sa nama još od početaka civilizacije čiji je razvoj uspešno i neprekidno usporavala, krajem 20. veka i početkom 21, konačno je dobila i validno, naučno objašnjenje. Uvodeći na ove prostore relativno novu disciplinu evolucione psihologije, zajedno sa hronološkim i kulturološkim prikazom religije i prikazom lokalnih religijskih instanci, autor objašnjava nastanak i razvoj religije prikazom najnovijih naučnih ostvarenja Dokinsa, Olkoka, Busa, Kirkpetrika, Herisa, Tubija, Kosmajdesove, Gatrija i drugih“, stoji u najavi izdavača za ovu knjigu. Knjigu, po ceni od 540 dinara, potražite na http://www.krugcentar.co.rs/php/knjizare.php.