Raznilovka

Odštampana hartija postaje sugestija bez koje se ne može. Duboki zaborav je pao na drugačiju ekonomiju. Kao što su trampa, obrađivati svoj vrt, osloboditi se potrošačkih hipnoza, samostojivost… U početku je novac imao dobru nameru da postane ekonomska komunikacija proporcionalne pravde, ali vrlo brzo postao je prevara. Čovek je želeo da prevari i dinamit i informaciju, atom… A zapostavio je znanje da svaka prevara ima i uzvratno dejstvo.

Jaz između bogatih i siromašnih se udesetostručila. Umesto sklada potreba i marljivosti, izgrađena je kašika velikog zahvata iz gomile novca, koja je, opet, stvorila „gomilu“ bez novca. Staro je pravilo da se bogataši ne mogu obogatiti, sve dok se ne stvore slojevi siromaha. Oni su ti na kojima počiva eksploatacija i ceđenje do poslednjeg milimetra. Ali, pitam se, može li čovek toliko hleba da pojede, ili obuče odela, ili popije šolje mleka… koliko se otima za novčane količine. Naravno da ne može i naravno da kad-tad dođe do gušenja od sopstvene pohlepe. Inače, mislim da je bogatima već muka od onolikog koliko imaju.

Ne postoji više ekonomija logičnih potreba. Ona se – hvala ti Niče – pretvorila u volju za moć, a negirana je volja za ljubav i ravnopravnu raspodelu o kakvoj sanjaju spiritualni levičari. Amblem vremena i društva postala je – korupcija! Kvarež dobija status uspešnosti. Kapitalizam u sebi sadrži snagu ugrožavanja drugog. Eto otkud toliko nasilje po celom svetu. Gospodarenje nad drugim osnovna je slast kapitala.

Prvi put suočavamo se sa žrtvama koje podržavaju svoje tlačitelje, tako što žele da budu isti, bez mogućnosti, kao i oni koji su te mogućnosti ovaplotili.

Bogati samo zato i jedu jer nisu gladni.

Šireći „ekonomski staljinizam“, koji funkcioniše na strahu mase od oduzimanja minimuma, bogati ne strahuju od gladi, već od gušenja viškom. Diskriminisano je polje dostojanstva postojanja. Iz takvog stanja ne možeš ništa da učiniš. Bogati barataju pendrecima i kasama. Opet, siromašni su gladni i nemoćni jer svega ima premnogo.

Siromaštvo nije više ni ekonomsko, ni pravno, niti političko pitanje, već pesničko. Samo pesnici sada mogu reagovati jer su intelektualci zamenili hrabrost za strah. Paradoksalno je i to da, što je narodu lošije, oni više veruju političarima. Kapital je muški princip sa ženskim orijentirima. Nisam za uravnilovku, ali ni za „raznilovku“. Treba nam „umerinilovka“ – stanje pravedne raspodeljenosti slobodnog tržišta.