Ma koliko delovalo paradoksalno, tamo gde nema zabrana i sloboda je sumnjiva. Naime represije ukazuju na dejstvo slobode koje ih je izazvalo. I to je ta pozitivnost cenzure jer ona podstiče vitalnost slobode da opstane u ilegali i sopstvenom uverenju.
Sličan strah izazivaju i mafija i službe državnih bezbednosti. U svakom dobu isključivo vlada nesloboda, samo su znaci i oblici sprovođenja sve perfidniji i sofisticiraniji. Intelektualci prvo treba da viknu – Nesloboda je, a tek zatim da je i razotkriju. Društvo, država i ekonomija, pre svega, nameću platformu oduzimanja slobodnog mišljenja i delovanja. Za svaku vlast najvažnije je da masa bude vođena i da ne može ništa da učini. Sloboda, kao fenomen, gotovo da i ne postoji jer nema svedočenja o njoj. Nikad istorija nije bila naklonjena slobodama, pa je tako i u ovom dobu.
Jedino što su manipulacije toliko narasle da sloboda više ne nosi uzbuđenje i izazov. Intelektualcima je važnije koliko njihov intelekt vredi para, nego da se upuste u lavirinte koji razotkrivaju stvarnost. Bodrijar veli da je izvršen savršen zločin. Ubijena je stvarnost, a niko ne zna ko je ubica. Dominira virtuelni svet, a mi propadamo.
Naravno da je meni najvažnije pitanje lične slobode. Ona je ograničena, ali tu, ipak, postoje mogućnosti. Mene zanima mogu li ostvariti dostupnost sa samim sobom. Mogu li se osloboditi karmičkih naslaga, genetskih trauma, religijskih pretpostavki, lažnog morala i na kraju fascinacije potrošačkog mentaliteta. Pitam se samo, hoće li slobodno tržište umeti da peva, ko što su bogati pevali o njemu. Sloboda – vraćam se ponovo sebi – je razgovor sa metafizikom. Delanje kroz delanje. Jedna vrsta ropstva koji sami sebi nametnemo. U poklapanju vizija i realnosti vidim slobodu koja ne može biti ponižena.
U ovom trenutku, kupoprodajni model orobio je celo čovečanstvo. Pronađeno je ubojito sredstvo kako da se pokrene čovekova žeđ za bogatstvom i moćima. Naravno da posledice već stižu u vidu strahova i besmisla koji nas okružuju i ispunjavaju unutrašnjost. Sloboda nam se daje, ali mi ništa ne možemo da odlučujemo. Zavijena u ponude zarobljene kupovine, ona nas ubeđuje da treba da smo što manje živi i manje radosni. To je prosjačka sloboda.
Sloboda se pokvarila. Vek postaje bolestan. I pored tolikog napretka farmacije, zdravlja je sve manje. Psihičkog posebno! Ulazimo u supermarkete kao u estetizovane logore. Kupujemo više nego što drugi imaju, kako bismo mogli slobodno sebe da opteretimo frustracijama, neurotikom, trementumom od viška i trementumom da ćemo višak izgubiti… Herta Miler je složena kad kaže: „Ne mogu da budem slobodna, zato jer primoravam logor da mu pripadam“.
Mi sad meditiramo da nas ropstvo ne napusti. Lepo nam je i prijatno u njemu kao u vekovnoj zaostavštini. Udomljeni u ne-naporu, mi ostvarujemo snove naših predaka: Galija i veslo!
Tamo gde je slobode premnogo, ona se pretvara u toksin. Strah od slobode nije isto što i beg od slobode. Tamo gde se beži od slobode, znak je da ona, ipak, postoji; tamo gde se od nje stvara strah, znak je da autoritarnost još traje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
