„Studenti u svakom selu“ i razbijanje mita o Kosovu

Preko nje ste obišli preko 1000 sela i gradova, pokucali na više od 30 hiljada vrata i obavili još brojne razgovore sa građanima na štandovima („Popričaj sa studentom“, „Pitaj studenta“ i sl.). Ova vredna akcija koja je upalila svetlo u zemlji prekrivenoj medijskim mrakom, zaslužuje da se o njoj napiše jedna knjiga koja bi verovatno bila najstvarnija slika Srbije danas.

Prošle nedelje „Student u svakom selu“ je objavila kratki Instagram izveštaj sa puta na „Kosovo i Metohiju“. Pod navodnicima jer premladi ste da biste znali da je „Metohija“ izbačena još 1968. iz naziva tadašnje srpske pokrajine, a vraćanje Metohije u naziv Kosova 1990. godine je bilo nedemokratski jer niko nije pitao građane Kosova kako žele da se njihova pokrajina zove. Pokrajini je Miloševićev režim nasilno oduzeo autonomiju i to je izazvalo mirne proteste u prvoj polovini 1990-ih pod vođstvom kosovskog Gandija Ibrahima Rugove. NJegovi protesti nisu uspeli, deo Albanaca se radikalizovao u UČK i to je eskaliralo u rat u kojem je Kosovo na kraju izgubljeno (zajedno sa Metohijom).

Ali vratimo se na izveštaj „Studenata u svakom selu“ sa Kosova. Tamo piše da je ova radna jedinica obišla sela na jugu Kosova Gotovušu i Štrpce, a razgovarali su tamo i sa građanima iz drugih mesta: „Srbi iz Prizrena, Kosovske Mitrovice, Gračanice, Štrpca i drugih mesta govorili su o izazovima svakodnevnog života, osećaju nesigurnosti, ali i odlučnosti da ostanu na svojoj zemlji.“ Da su Albanci izvor nesigurnosti, to bi sigurno pisalo u izveštaju, ali njihov glavni izvor nesigurnosti su SNS-ova „Srpska lista“ i nacionalistički (i teroristički) ispadi prema Kosovu iz Srbije.

Umesto mejnstrim narativa o ugroženosti srpskog naroda od zlih „Šiptara“, „Studenti u svakom selu“ su sreli i Albance. U izveštaju piše: „Susreti sa Albancima dodatno su pokazali složenost života na Kosovu i Metohiji i paradokse svakodnevice, često drugačije nego što je to kroz političke podele prikazano.“ Drugim rečima, izveštaj spominje Albance kao ljude sa kojima Srbi žive na Kosovu, a koje studentski Memorandum o Kosovu prećutkuje jer su ga pisali oni koji na Kosovu nisu bili.

Ali, ja sam uvek govorio da vi učite na svojim greškama.

Objava izveštaja sa Kosova je propraćena i prelepom pesmom „Moj golube“ u aranžmanu džez basiste Nenada Vasilića i gitariste Armenda Xhaferija. Koliko god bio kratak, za mene je ovaj vaš izveštaj pravi studentski Memorandum o Kosovu, a obišli ste samo dva sela. Pozivam vas da da obiđete i ostatak Kosova, uključujući i Prištinu.

Povežite se i sa kosovskim studentima. Verujte da je i njihov glavni neprijatelj Nepomenikov režim u Srbiji. Da 1990-ih građani Srbije nisu bili zatrovani nacionalizmom i da su ujedinili snage sa Albancima protiv Miloševićevog režima, danas bi Kosovo bilo deo Srbije.

Nekoliko studentskih naloga fakulteta u blokadi je nedavno izrazilo solidarnost sa građanima Bolivije koji protestuju. Svaka solidarnost je lepa, ali ima jedna zemlja koja je mnogo bliže, u koju sve više Srba ide na letovanje, a u kojoj građani masovno protestuju iz istih razloga kao što ste vi protestovali protiv rušenja Generalštaba.
Isti investitor, Trampov zet Džared Kušner, kojem se poklanjala kulturno zaštićena parcela Generalštaba kako bi tamo gradio hotel, sada dobija na poklon ekološki zaštićenu parcelu na jadranskom ostrvu Sazanu kako bi tamo gradio veliki hotelski kompleks. Stotine hiljade Albanaca je izašlo na ulice i protestuje i zaslužuju podršku.

Istorija se ponavlja, ali ono što ne sme da se ponavlja su istorijske greške.

Još jedan primer je zloupotreba relikvija. Kao što je Milošević kosovske mošti kneza Lazara 1989. podvalio kao centralni jugoslovenski događaj kako bi konsolidovao svoju moć, tako je i Nepomenik za „kupio“ pojas Bogorodice sa Hilandara kako bi „opijumom za narod“ anulirao dejstvo vašeg velikog skupa na Slaviji.
Inače, Hilandar nije u Srbiji, kao ni Jerusalim. A narativ o Kosovu kao svetoj srpskoj zemlji podvaljuju oni koji su Kosovo nepovratno izgubili.

Jedini način da se izbriše granica sa Kosovom (i Hilandarom) su evrointegracija. I pored Nepomenikovog srdačnog susreta sa visokim evropskim zvaničnicima u Tivtu, koji je zasenjen neviđenim diplomatskim skandalom u kojem je vraćeno iz Crne Gore čak skoro 90 lojalista kao pripadnika njegovog obezbeđenja, Srbija je nikad dalje od pristupanja EU. Dok će Crna Gora biti sledeća nova članica EU, izveštaj o Srbiji koji se nalazi u Evropskom parlamentu piše da je napredak Srbije ka članstvu u EU zaustavljen.

Dokument oštro kritikuje stanje u demokratiji, medijske neslobode, pritiske na birače tokom izbora, kao i sporne pravosudne zakone koji ugrožavaju nezavisnost sudstva. Evroposlanici posebno problematizuju nedostatak napretka u istrazi o padu nadstrešnice u Novom Sadu, uvođenje sistema za digitalni nadzor građana i veoma nisku usklađenost Beograda sa spoljnom politikom Brisela.

Na polju regionalne stabilnosti zahteva se procesuiranje odgovornih za napad u Banjskoj i primena obavezujućih sporazuma sa Kosovom uz odbacivanje koncepta „srpskog sveta“. Zbog svega navedenog, u tekstu se traži hitna suspenzija finansijske pomoći koja ide preko Vlade Srbije, o čemu će poslanici konačno glasati na plenarnoj sednici u julu.

Dakle, nije dilema Kosovo ili EU. Dilema je da li želimo mirnu normalizaciju odnosa sa Kosovom i zajedničko članstvo u Evropskoj uniji ili želimo diktaturu, nasilje, korupciju, izolaciju, recesiju, a možda i rat.

Ovo pismo ću završiti sa citatom iz izveštaja „Studenata u svakom selu“ kojim ste počeli da razbijate mit o Kosovu: „Kada se politike vode netransparentno, mediji koriste isključivo u propagandne svrhe, a ljudi ostaju izopšteni u korumpiranoj atmosferi gde odgovornosti nema, jedini način da se sagleda prava slika realnosti, te solidarno i efikasno pristupi rešavanju problema, jeste direktan razgovor sa svima koji tu realnost zajedno žive. Svi ti iskreni razgovori pružili su realnu sliku života i ostavili dubok trag na sve nas.“ Ako ne verujete, idite na Kosovo i uverite se sami. Istorijske greške se lako ponavljaju, ali prilike da se one isprave su retke.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.