Dijagnoza astme nije hendikep za život

Septembar obično dovodi do pogoršanja i kod pacijenata koji mesecima nisu imali tegobe – ukazala je prim. dr Zorica Živković, pulmolog iz Dečje bolnice za plućne bolesti KBC „Dr Dragiša Mišović“, na edukativnom seminaru o kontroli astme kod dece, koji je održan nedavno u beogradskoj oglednoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Seminar je održan u okviru akcije Povratak u školu, koju zajednički realizuju Društvo za prava dece sa astmnom i farmaceutska kompanija Merk, Šarp end Dom (MSD). Tokom septembra, kampanja će se sprovoditi u celoj Srbiji, a edukativni seminari biće održani i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Projekat „Povratak u školu“ pokrenut je sa ciljem da se javnost upozna sa astmom kao sve prisutnijom zdravstvenom tegobom od koje godišnje u svetu umre 180.000 ljudi.

Reč je o hroničnoj bolesti disajnih puteva (bronhija), koju karakterišu ponavljane epizode zviždanja u grudima, otežano disanje, stezanje u grudnom košu i kašalj, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. U Srbiji čak 7,5 odsto dece, kao i svaki dvadeseti odrastao stanovnik pati od ove hronične bolesti.

Nedovoljno prepoznavanje

Govoreći o mogućnostima prevencije uobičajnih pogoršanja simptoma astme kod dece koja se u septembru vraćaju u klupe, dr Živković je naglasila da se tada pogoršanja i hospitalizacije zbog napada astme češće javljaju nego u bilo koje drugo doba godine. To se, pre svega, dešava jer se deci sa astmom u toku letnjih meseci često ukida terapija zbog smanjenja tegoba, pa kada ponovo dođu u kontakt sa „okidačima“ u školi kao što su prašina ili grinje, dolazi do pogoršanja i napada.

Bolest se nedovoljno dijagnostikuje. U studiji koja je obuhvatila 14.000 dece u celoj Srbiji, dijagnozu astme navelo je sedam odsto anketiranih roditelja. Istovremeno, kašalj deteta tokom noći navelo je 16,6 odsto roditelja dece uzrasta 13-14 godina.

Kod najvećeg broja dece bolest se pojavljuje u detinjstvu, do sedme godine. U odraslom dobu bolest može da se povuče, pa da se ponovo vrati, a u nekim slučajevima s godinama simptomi mogu da postanu manje izraženi. Nema razlike po polu, ali težu astmu imaju dečaci do puberteta, a devojčice u pubertetu ili kasnije. Kod žena posle 40. ćešće se viđa hronična plućna bolest ako su kao deca imale astmu.

Kako je izuzetno važno reagovati na vreme, dr Živković je skrenula pažnju na karakteristične simptome ove bolesti.

Tegobe su najizraženije noću. Najćešće je to otežano disanje, koje podseća na guščije šištanje, i kašalj koji se javlja kod 90 odsto obolelih. Astmatični napad je direktna posledica zapaljenskih procesa u bronhijama pluća. Iako „svi podjednako možemo da obolimo od astme“, bolest je češća kod osoba koje imaju nasleđenu sklonost ka alergijama i preosetljive disajne puteve. Da li će se astma ispoljiti, zavisi i od spoljnih uticaja.

Reagovati na vreme

Na pojavu i težinu astme kod dece utiču genetski faktor, hronične i povremene tegobe i socijalni uslovi, pušenje majke u trudnoći i u toku prvih meseci, gojaznost (važnije za decu stariju od 10 godina), kao i izloženost alergenima. Kod odraslih, na pojavu astme utiču pušenje i nepodnošljivost nekih lekova.

Osim inhalatorske pumpice, u lečenju astme danas se koristi i savremenija terapija u vidu nehormonskih tableta koje su se pokazale kao bezbedna i efikasna terapija. Važno je da se lek uzme pre nego što dođe do ozbiljnijih problema s disanjem. Pored toga, treba izbegavati alergene koji mogu da isprovociraju napad, a to su najčešće polen, grinje, životinjske dlake ili duvanski dim.

Ističući značaj edukacije dece i roditelja, dr Živković navodi da se simptomi smanjuju edukacijom pacijenata i njihovih roditelja, a time se smanjuje i broj bolničkih dana i odsustvovanja.

Iako je pojava bolesti povezana sa životnim navikama, ishranom, infekcijama, načinom lečenja, pacijentima sa ovom dijagnozom ne zabranjuje se fizička aktivnost, ali se neki sportovi (retko koji) ne savetuju.

Tri četvrtine pacijenata sa astmom normalno žive, povremeno koriste terapiju, sposobni su za svaki sport, pa i vrhunski. U početku fizičke aktivnosti moguće je otežano disanje i sviranje u grudima. Kad se organizam zagreje i nivo adrenalina poraste, tegobe popuštaju. Nekad i bez terapije ti sportisti mogu da završe utakmicu.

Saradnja sa roditeljima i trenerima je važna, jer oni treba da prepoznaju tegobe i pomognu ako je neophodno. U toku tegoba razvija se i osećaj straha i panike, a onda se tegobe pojačavaju. Dovoljno bi bilo da se dete smiri i relaksira, što nije jednostavno naučiti.

Nije prepreka za sport

Izuzetno mali broj pacijenata je toliko onemogućen da ne može da se bavi sportom. Uz dobru saradnju sa roditeljima i natsvanicima, nema razloga da astma bude hendikep za život.

Na seminaru o kontroli astme vaterpolo reprezentativac Andrija Prlainović govorio je o tome kakav i koliki uticaj je ta bolest imala na njegovu sportsku karijeru. Kao mali dobio je instrukcije da krene na bazen. Tako je sa četiri godine počeo sa plivanjem, a sa šest je prešao na vaterpolo. Imao je tegobe i napade više puta godišnje, ali su se oni proredili vremenom. Poslednjih godina imao je jedan ili nijedan napad godišnje. On je poručio da ne treba zbog te bolesti sputavati decu.

Podizanje kondicije organizma omogućava bolji rast i razvoj, a to se upravo postiže bavljenjem sportom. Ako se razvijaju kosti i mišićni sistem, oni drže bronhije u širokom stanju. Sport pruža i određenu vrstu discipline, a i podstiče na redovno uzimanje terapije. Rečju, fizičkom spremnošću, astmu je moguće prevladati.

Moguće je da neko ima samo alergiju (i kijavicu), a nikada problem sa disajnim putevima. Drugi imaju kašalj, smetnje pri disanju i razne tegobe, ali kad se testiraju na alergiju. Jer, nisu svi oblici astme alergijski, niti sve alergije dovode do astme.

Prevencija je najvažnija, a o njoj treba misliti na vreme. Nelečena bolest dovodi do hroničnih tegoba, a katkad i izbor zanimanja dovodi se u pitanje. Deca danas mogu da žive sa astmom, da je drže pod kontrolom, i da uz pravilnu terapiju bolest minimalno utiče na njihov svakodnevni život.

Ambrozija

Ambroziju valja izbegavati koliko je moguće. Alergične osobe treba da počnu da uzimaju terapiju 10-15 dana pre nego što se susretnu sa alergenom, a tegobe će biti znatno blaže. Čak i u prisustvu visoke koncentracije alergena iz ambrozije, terapija će sprečiti akutan napad, a „proći“ će samo sa kijavicom i iskašljavanjem.

Sport

Dete alergično na grinje treba da se opredeli za sport u spoljašnjoj sredini. Najbolji sport za astmatičare je plivanje jer vlaga i isparenja povoljno utiču na bronhije. Ne preporučuju se dubinsko ronjenje i padobranstvo zbog prevelikog pritiska u plućima.