Prekomerna upotreba šećera narušava zdravlje

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

– Ukoliko šećer koristite u preporučenim dnevnim količinama, sačuvaćete svoje zdravlje od bolesti koje izaziva njegovo prekomerno konzumiranje- kazala je dr Milka Popović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju.

On je dodala da je jedna od značajnih odrednica svih aktivnosti na smanjenju unosa šećera postupna promena receptura već postojećih proizvoda i proizvodnja novih sa manjim sadržajem ili bez dodatih prostih šećera.

– Sa druge strane, edukacija potrošača o značaju smanjenja šećera u ishrani morala bi da počne od najranijeg perioda, u fazi formiranja prehrambenih navika- dodala je Popovićeva.

Ona je navela poražavajući podatak da je zabeležen porast hroničnih nezaraznih bolesti koje su osnovni uzrok oboljenja i smrtnosti savremenog čoveka, u dve trećine slučajeva u 2012. godini.

– Najveći broj tih smrtnih ishoda je preran, pre sedamdesete godine života. Takođe, danas te bolesti ugrožavaju ljude u srednje razvijenim i siromašnim zemljama. Jedan od faktora rizika za nastanak tih bolesti, pored nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti, je i prevelik unos prostih šećera ali i nedovoljan unos složenih šećera, odnosno dijetnih vlakana- navela je Popovićeva.

To izaziva, nastavila je ona, jedan od problema savremenog načina ishrane, a to je pozirtivan energetski bilans.

– Unosimo više hrane nego što fizičkom aktivnošću možemo da potrošimo, što vodi organizam u gojaznost. Tako nastali poremećaji zdravlja ne moraju se odmah primetiti, ali se razvijaju u insulinsku rezistenciju ili druge brojne kardio i cerebralno- vaskularne bolesti. Preterani unos prostih šećera je povezan sa rizikom od ovih bolesti čak i kada nije udružen sa gojaznošću- naglasila je Popovićeva.

Ona je istakla da postoje mnogi proizvodi u kojima se nalaze „skriveni šećeri“.

– Šećeri koji su prirodno sadržani u hrani ali samo u njenom izvornom obliku, nisu slobodni šećeri, i nalaze se u voću, povrću i žitaricama. Prosti, odnosno slobodni šećeri se dodaju hrani i napitcima, dakle u industrijski prerađenim namirnicama, a ima ih i u prerađevinama od voća.

Svetska zdravstvena organizacija je izdala Vodič za unos šećera za decu i odrasle, po kome u ishrani ne bi trebalo da bude više od 10 odsto šećera u odnosu na ukupnu energiju koju čovek u toku dana unese. Primera radi, prosečna energetska vrednost za ženu je ne više od 200 kalorija, odnosno 50 grama prostih šećera dnevno ( maksimalno 10 kašičica). U Evropi je opseg unosa čak 16 do 30 odsto, a sa druge strane se beleži nedovoljan unos vlakana, kojih ima u žitaricama od celog zrna, povrću i voću, mahunarkama, krompiru.

Dr Gordana Petrović Oggiano iz Instituta za medicinska istraživanja Centra izuzetnih vrednosti u oblasti istraživanja ishrane i metabolizma, objašnjava da prekomerni unos šećera vremenom dovodi do insulinske rezistencije, dijabetesa tipa dva, metaboličkog sindroma, ali i deluje na smanjenje koncentracije, ubrzanje procesa starenja mozga, demenciju, i izaziva karijes, otežano učenje i hiperaktivnost kod dece.

– Preterani unos šećera dovodi do ubrzanja procesa osteoporoze, artroza, arteroskleroze. Važno je redukovati šećer i kod onkoloških pacijenata, s obzirom da se kancer njime hrani i ubrzava. Velike količine proširuju se i na simptome umora, nedostatka energije, anksioznost, depresiju, pa se i kod psihosomatskih poremećaja savetuje smanjenje unosa- objašnjava Petrovićeva. Ona navodi da stručnjaci savetuju što više povrća u ishrani, manje masnih proizvoda, puno voća.

– Kao supstitucija prostim šećerima preporučuje se i stevia, južnoamerička biljka iz Paragvaja, koja je bezbednija od drugih zaslađivača. Veoma je bitno istaći važnost doručka kao obroka kojim treba da se unese 25 do 30 odsto ukupne dnevne energije, ali i balansa između fizičke aktivnosti i adekvatnog unosa hrane- istakla je Petrović Oggiano.

Ona je dodala da je, u naporima da se smanje rizici od preteranog unosa šećera, neophodno da reaguju svi, od države preko stručnjaka do pojedinaca.

– Potrebno je da država uvede obavezu da svi proizvođači na proizvodima imaju jasno istaknutu nutritivnu deklaraciju. U našoj državi taj propis još nije u punoj snazi, za sada je dobrovoljan, ali će uskoro, harmonizacijom sa evropskim propisima, biti obaveza. Država takođe treba da uvede i određene mere, pre svega zabranu reklamiranja proizvoda namenjenih deci koji sadrže velike količine šećera, dok se neke države opredeljuju i za uvođenje poreza na te proizvode. Takođe, sami proizvođači malim izmenama receptura svojih proizvoda mogu da dovedu do smanjenja sadržaja šećera u njima- zaključila je Petrović Oggiano i naglasila da je neophodna edukacija svih, kako proizvođača tako i potrošača, a posebno dece kod koje vrlo rano nastaje i razvija se zavisnost od šećera.

U šolji kafe i do 12 kašičica šećera

Među industrijski proizvedenom hranom, najviše prostih šećera sadrže bezalkoholna osvežavajuća pića, koja su nosioci takozvanih „praznih kalorija“. Prema američkim istraživanjima, velika kafa sa šlagom, mlekom ili nekim drugim dodatkom može da sadrži do 12 kašičica šećera. Limenka osvežavajućeg pića ima osam ili devet kašićica, dok sve popularnija vitaminizirana voda može da ima i do sedam kašičica šećera

Odgovornost proizvođača

Prateći zahteve potrošača ali i najnovije smernice Svetske zdravstvene organizacije o smanjenu unosa zdravstveno osetljivih nutrijenata, poput šećera, kompanija Nestle je kreirala Nestle Fitness žitarice koje sadrže 30 odsto manje šećera u odnosu na prethodnu recepturu. Na ovaj način je, od 2003. do danas, na globalnom nivou uklonjeno više od 9.141 tona šećera, zatim 884 tone soli iz proizvoda i dodato više od 3.4 milijardi serviranja celovitog zrna.