“Tiha” epidemija karijesa kod dece

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

Oboljenja usta i zuba predstavljaju važan javnozdravstveni problem u mnogim zemljama sveta, jer su veoma rasprostranjena i njihov uticaj na socijalnom i individualnom nivou je značajan. Iako direktno ne ugrožavaju život, ona značajno utiču na životne, radne i druge sposobnosti pojedinca i mogu, ako se zanemare, da izazovu ozbiljne komplikacije.

Aktuelno stanje u Srbiji

Dostupna literatura pokazuje da se zdravlje usta i zuba dece u našoj sredini i okruženju odlikuje izrazito visokim stepenom prevalencije i incidencije karijesa. Tako 91% dvanaestogodišnjaka ima jedan ili više karijesnih zuba, u petnaestoj godini 97%, a u osamnaestoj godini čak 98%. Stanje se još bolje može videti u podatku da svakom stanovniku u proseku godišnje oboli po 1 zub. Podaci o rasprostranjenosti parodontopatija i gingivitisa ukazuju da, je rasprostranjenost obolenja parodoncijuma još uvek visoka, ali da se težina i tok smanjuju.Uzevši sve ovo u obzir važno je ponoviti 4 najvažnije prepruke za dobro zdravlje usta i zuba:1. redovna higijena zuba i usta pravilnom tehnikom uklanjanja naslaga na zubima, i odgovarajućim zubnim četkicama2. upotreba zubnih pasti sa fluoridima i preparata fluora (koncentraciaj fluorida zavisno od uzrasta)3. odgovarajuća ishrana( nekariogena, abrazivna hrana)4. redovna poseta stomatologu.(na 6 meseci)Dobro zdravlje usta i zuba je neodvojivi deo dobrog opšteg zdravlja i čini naš život kvalitetnijim. Malo truda, a korist je velika.

Osmehni se zdravo

Brojna epidemiološka istraživanja zdravlja usta i zuba ukazuju na veliku razliku u rasprostranjenosti bolesti usta i zuba među pojedinim zemljama. U razvijenim zemljama sveta, ova oboljenja su u stalnom opadanju, a u zemljama u razvoju u stalnom porastu. Poslednjih godina, rezultati brojnih epidemioloških studija, u populaciji dece, posebno uzrasta 12 godina, pokazuju da je „tiha“ epidemija karijesa gotovo zaustavljena u zemljama Zapadne Evrope i SAD.Najmanji broj obolelih stalnih zuba po jednom detetu u uzrastu 12 godina bio je u zemljama Zapadne Evrope: Velikoj Britaniji 0,9; Danskoj 0,9; Švajcarskoj 0,9; Francuskoj 1,9; Skandinavskim zemljama 1,2. Razlozi ovakvog unapređenja su brojni i složeni, ali se najčešće pripisuju sprovođenju sistematskih školskih preventivnih programa i programa zdravstvenog vaspitanja, poboljšanju higijene usta i zuba i pravilnoj ishrani, zatim masivnoj i kontinuiranoj primeni fluorida, kao i usvajanjem zdravih stilova života.Za razliku od zapadnih zemalja u zemljama Istočne i Jugoistočne Evrope registrovan je veći broj obolelih stalnih zuba po jednom detetu u dvanaestoj godini: Rusiji 3,7; Poljskoj 3,8; Bugarskoj 4,4; Mađarskoj 3,8.U razvijenim zemljama, dostupni resursi za brigu o zdravlju ne podržavaju visoku cenu tradicionalnih kurativnih mera za tretman stomatoloških oboljenja nego se prednost daje preventivnoj strategiji, jer je ona dostupnija i na duži rok delotvornija. Značajno sniženje rasprostranjenosti i težine karijesa tokom višegodišnje primene preventivne strategije u Skandinavskim zemljama, obezbedilo je trajnu podršku primeni preventivnog pristupa.