FHP: Tužilaštvo štiti pojedince

Fond u saopštenju podseća da je u aprilu i maju 2016. godine Republički javni tužilac (RJT) podneo dve tužbe Upravnom sudu radi poništaja rešenja Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kojima je Poverenik naložio Ministarstvu odbrane (MO) da Fondu za humanitarno pravo (FHP) dostavi informaciju od javnog značaja vezanu za profesionalno angažovanje dva oficira Vojske Jugoslavije (VJ) tokom sukoba na Kosovu.

FHP smatra da RJT zloupotrebljava zakonska ovlašćenja u cilju zaštite pojedinaca i institucija od odgovornosti za zločine iz prošlosti, nauštrb prava javnosti da zna, te da ove tužbe zapravo predstavljaju otvoreni napad na službu Poverenika.

U cilju istraživanja počinjenih ratnih zločina tokom sukoba na Kosovu, odnosno zagovaranja uspostavljanja kažnjivosti za te zločine i reforme institucija, FHP je 2014. MO podneo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.

U tom zahtevu tražio je da se dostave informacije o angažovanju dva oficira Prištinskog korpusa VJ, Mladena Ćirkovića i Gorana Jevtovića, i to: kada su imenovani na pozicije u Prištinskom korpusu VJ, do kada su se nalazili na tim pozicijama, koji su čin tada imali, kao i da li su i danas aktivni pripadnici Vojske Srbije i koji čin imaju.

MO je odbilo da dostavi tražene podatke, pozivajući se na njihovu tajnost, i u svom odgovoru navelo da bi odavanjem traženih podataka bila ugrožena „operativna i funkcionalna sposobnost Vojske za vršenje zakonom i Ustavom Republike Srbije određenih zadataka i misija, odnosno njihovim odavanjem bi se nanela šteta interesima odbrane Republike Srbije koji pretežu nad interesima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja“, ističe FHP.

U saopštenju podseća da je rešavajući po žalbi FHP, Poverenik naložio MO da dostavi tražene podatke i istakao da pozivanje na tajnost podataka i neobrazloženo anticipiranje štete nisu dovoljni osnovi za odbijanje zahteva za pristup informaciji, već da organ javne vlasti mora dokazati da bi štetne posledice zaista i mogle nastupiti, odnosno da mora primeniti tzv. test štete i test javnog interesa.

Postupajući po inicijativi MO, a suprotno relevantnom domaćem i međunarodnom pravu, RJT u dvema tužbama osporava upravo ovaj zakonski standard, kaže se u saopštenju.

Zakon o tajnosti podataka predviđa test štete i test javnog interesa i navodi da se kao tajni podatak može „odrediti podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta, ako je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja“.

Zakon takođe zahteva da „pri određivanju tajnosti podatka, ovlašćeno lice procenjuje moguću štetu po interes Republike Srbije“ (član 10, stav 3) i da odluku o određivanju stepena tajnosti mora zasnovati na toj proceni (član 11, stav 1), te da ta odluka mora biti obrazložena (član 11, stav 3). Odluku o određivanju tajnosti podataka (koja bi morala sadržati obrazloženje i procenu moguće štete), u ovom slučaju nije dostavilo ni MO, ni RJT. Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama u članu 10 navodi da sloboda primanja i prenošenja informacija i ideja (kao deo prava na slobodu izražavanja) može izuzetno biti opovrgnuta samo kada je (1) takvo ograničenje previđeno zakonom, koji mora biti precizan; (2) to neophodno u demokratskom društvu; i (3) u interesu nacionalne bezbednosti, zaštite prava drugih, itd. Osim toga, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ograničenje mora biti proporcionalno legitimnom cilju koji država želi postići tom merom i mora biti obrazloženo „dovoljnim i relevantnim razlozima“.

RJT i MO nisu pokazali legitiman cilj, niti su na dovoljan i relevantan način obrazložili razloge zbog kojih je neophodno da se podaci, koji su nastali pre 17 godina, i to u radu vojske koja više ne postoji, proglase za državnu tajnu, a takođe nije obrazloženo ni na koji bi način odavanje tih podataka dovelo do štete po interese države.

Ukoliko bi Upravni sud usvojio tužbu RJT i potvrdio nezakonit standard koji tužilaštvo predlaže, to bi vodilo u arbitrarnost i ograničavanje ljudskih prava građana Srbije, jer bi institucije mogle proizvoljno i bez ograničenja da sve kompromitujuće dokumente proglase za državnu tajnu i na taj način se zaštite od odgovornosti, ocenio je FHP.