Uslovi upisa u srednje škole za ovu generaciju malih maturanata ostaće nepromenjeni, ukoliko Ministarstvo prosvete u poslednjem trenutku ne promeni predlog programa završnog ispita koji je pripremio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Zasad nema najava da bi mogao biti uveden prag za upis u gimnazije, što je ideja o kojoj je razmišljala bivša prosvetna vlast. U Ministarstvu prosvete nismo dobili odgovor da li će se pravila upisa u srednje škole menjati.
Kako saznajemo, Zavodov predlog identičan je kao lane, ali su unapređene procedure sprovođenja završnog ispita. A da bi upisna pravila bila potvrđena i đaci znali šta ih čeka na kraju školske godine, predlog programa završnog ispita mora najpre da prođe kroz Nacionalni prosvetni savet (NPS), a konačnu reč daje ministar prosvete.
Predsednik NPS Aleksandar Lipkovski kaže za Danas da predlog još nije stigao do Saveta i da neće biti na dnevnom redu sednice 13. septembra. On dodaje da se očekuje i izveštaj Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja o poslednjoj maloj maturi i da će, ako pomenuti materijali budu stigli, završni ispit biti jedna od tema na sednici Saveta početkom oktobra.
Do NPS-a je dosad stigla samo inicijativa stručnih društava nastavnika fizike, hemije, biologije, geografije i istorije, da bi udeo kombinovanog testa na završnom ispitu u ukupnom broju bodova trebalo povećati. Kako saznajemo, predstavnici ovih stručnih društava pred kraj prošle školske godine održali su dva sastanka upravo o završnom ispitu, na kojem su se čula različita mišljenja – od toga da učenici ne bi trebalo da polažu svih pet predmeta u okviru kombinovanog testa već neke po izboru, u zavisnosti od usmerenja za koje konkurišu, do predloga da bi broj pitanja na kombinovanom testu trebalo povećati.
Ana Blečić, predstavnica Srpskog biološkog društva u NPS, kaže za Danas da među predstavnicima stručnih društava koja okupljaju nastavnike predmeta koji se polažu na kombinovanom testu postoji saglasnost da bi udeo tog testa u ukupnom broju bodova završnog ispita trebalo povećati, ali da konkretan predlog još nije definisan.
– Mislim da nije svrsishodno da đaci uče kompletno gradivo iz biologije, istorije, geografije, fizike i hemije, a da se na završnom ispitu pojavi po jedno ili dva pitanja iz svakog od tih predmeta. Time se gubi smisao kombinovanog testa, jer vi čak ne znate iz kojih oblasti da izaberete pitanja – kaže Blečićeva.
Za pojedine članove NPS sporan je i odnos broja bodova za upis u srednje škole (70 po osnovu uspeha iz osnovne i 30 sa završnog ispita) koji je prošle godine promenjen odlukom bivšeg ministra prosvete Srđana Verbića. Time je dat veći značaj uspehu iz osnovne škole, uprkos analizi Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja koja ukazuje da u školske ocene ne treba imati poverenja.
Sitna prilagođavanja nisu sporna
Na pitanje da li je korektno što učenici na početku petog razreda ne znaju kakva upisna pravila ih čekaju na kraju osmog, Aleksandar Lipkovski odgovara da bi teoretski to trebalo da bude poznato, ali ukazuje da se taj princip krši mnogim drugim odlukama. On ipak misli da male promene, u koje ubraja i prošlogodišnju promenu odnosa broja poena po osnovu uspeha i na završnom ispitu – nisu sporne.
– Na završnom ispitu se proveravaju minimalna znanja koja učenici treba da nauče tokom osnovnog obrazovanja i sitna prilagođavanja treba raditi. Nema nikakvih ekstremnih stvari koje bi bile drugačije – smatra Lipkovski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
