Site name

Uoči Svetskog dana mentalnog zdravlja 10. oktobra

Svaka druga osoba u Srbiji pati od simptoma depresije

Mentalni poremećaji su drugi najveći zdravstveni problem srpskog stanovništva, posle kardiovaskularnih bolesti, saopštilo je Udruženje za podršku ljudima sa neurozom Herc, najavljujući obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja, 10. oktobra.

5

Piše: FoNet

Beograd 08. oktobar 2017. 23:06

Foto: Freeimages / Simon des Forges

U saopštenju se navodi da istraživanje od 1997-2007 ukazuje da se svaka druga osoba u Srbiji ne oseća dobro i pati od blagih simptoma depresije, kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca je dijagnostifikovana depresija, a 55,8 odsto građana Srbije je prijavilo teskobu, napor i umor.

Podaci sa instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazuju da je 42 osto učenika srednje škole anksiozno.

Prema broju samoubistava Srbija je na 13. mestu u svetu, a mentalni poremećaji, depresija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci uzroci su u više od 90 odsto slučajeva, tvrde stručnjaci.

Udruženje za podršku ljudima sa neurozom "HERC" osnovano je 2009. u Beogradu, u cilju pružanja podrške osobama sa anksioznim i depresivnim tegobama.

Manifestacija, povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja koju organizuje Caritas Srbije zajedno sa predstavnicama Mreže za mentalno zdravlje NauM, uz poruku Može da se desi svakome, ove godine je u Impact Hub, u Beogradu ( Makedonska 21).

Biće izloženi radovi Udruženja koja se bave mentalnim zdravljem , kao i zanimljiv program u vidu psiholoških i kreativnih radionica, Art likovne radionice, Radionice sito štampe, projekcije dokumentarnog filma.

povezane vesti

komentari (5)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

V Maricic

09. oktobar 2017.

Problem je prevelika i neuravnotežena konzumacija šećera, hleba, voća i drugih ugljenohidrata Dakle nepravilna ishrana.

Siniša Živković

09. oktobar 2017.

Verujem da bi rezultati ovog istraživanja bili daleko porazniji kada bismo ih imali za poslednjih deset godina, od 2007. do 2017, zato što je to period u kome je većina stanovništva izgubila bilo kakvu nadu da je oporavak uopšte moguć. A beznađe je - mnogo puta je rečeno - najgore osećanje koje čovek može da ima. Ljudi, pre svega, žive u ogromnom strahu zbog neizvesnosti svakodnevne egzistencije, zbog mogućeg gubitka posla, zbog neprimanja plata, zbog nemanja novca za školovanje dece, plaćanje komunalija, na kraju krajeva - ali i na prvom mestu - zbog upitanosti da li će imati novac potreban za kupovinu hrane za sledeći dan. Tako nastaje strah koji ljude prosto parališe, oduzima im mogućnost racionalnog ponašanja, ruši sve moguće civilizacijske i moralne norme. A uviđajući da im je jedini način da prežive učlanjenje u SNS, oni to i čine bez obzira na intimna politička i druga ubeđenja. Tako nastaju robovi, a nestaju slobodni ljudi, tako su nekada nastajale poturice, a danas SNS botovi.

Ratko Aleksic

09. oktobar 2017.

Ko nam vodi drzavu u poslednjih 27 godina nije ni cudo. Nazalost imamo 700.000 poturica na manje od 8 miliona stanovnika a po svemu sudeci bice ih i vise sve do trenutka dok se ne oslobodimo veleizdajnika Vucica i njegove klike koji su glavni uzrocnici nesigurnosti i depresije.

Oleg Jovanović

09. oktobar 2017.

@maricic. U sagledavanju problema, dakle u ovom slucaju depresije,gospodine Maricicu, treba valjda krenuti od glave a ne od repa. To znaci da treba imati relativno sigurnu egzistenciju a tek onda razmisljati o ugljenim hidratima ako uopste o njima(hidratima) ima smisla misliti. Naravno da u ovoj zemlji svako gleda iz svoje vizure,tj. manjini su vazni odnosno nevazni ugljeni hidrati dok je za onu preostalu vecinu, problem sasvim druge prirode. Ali sto ono kazu sit gladnom ne veruje. Postovanje Redakciji Danasa

Празилук земља:

13. oktobar 2017.

А свака прва особа је - збуњена!