Odgovorne su institucije koje donose nehumane zakone

Petrovićku su prekjuče iz Jure, u kojoj je radila dve godine, telefonski obavestili da joj nije produžen radni odnos i pozvali da dođe po dokumentaciju.

Jura je krajem prošle godine, a nakon velikog pritiska javnosti, ovoj teško oboleloj Nišlijki ponudila ugovor o radu na šest meseci, mada joj je predhodno dala otkaz uprkos tomešto je bila obaveštena o njenoj teškoj bolesti. U martu ove godine Petrovićki je odstranjena dojka, primila je ukupno šest ciklusa hemoterapije, a sada je ponovo na bolovanju. Medicinski rezultati su joj, kako sama kaže, dobri, pošto se „karcinom nije proširio“, a predstoji joj intenzivno lečenje od najmanje godinu dana. Ona je, inače, majka dečaka od 12. godina, a primanja u Juri su joj jedini izvor prihoda, pošto dečakov otac već godinama odbija da plaća dosuđenu alimentaciju.

– Znam ja da oni nisu prekršili Zakon o radu, koji im daje mogućnost da me otpuste iako sam bolesna ili na bolovanju, ali…nije ljudski. Zamolila sam ih da me ne otpuštaju jer mi za invalidsku penziju nedostaju samo četiri i po meseca staža, a onda bih sama otišla. Očigledno je žele da se što pre otarase bolesnih radnika. Odbili su i da mi daju novčanu pomoć pre operacije. Pretpostavila sam da će se ovo desiti jer je pravilo u Juri da se radnici primaju u stalni radni odnos nakon dve godine rada na određeno vreme, a meni je takav staž istekao 31. maja. Ipak, moram da idem dalje, pre svega zbog mog deteta, koje je najvažnije. Prijaviću se na Zavod za zapošljavanje, javiću se Centru za socijalni rad kako bih dobila pomoć, pa ću posle godinu dana, kada završim terapiju, tražiti novi posao- rekla je Petrovićka.

U otvorenom pismu UPSS ocenjuje da je neprihvatljivo tumačenje da je ovaj slučaj, kao i mnogi slični slučajevi, „suverena stvar“ kompanije koja posluje u Srbiji i poštuje njene zakone, pa i Zakon o radu. UPSS ocenjuje da u ovom, i svim sličnim slučajevima, „moralna i pravna odgovornost pada na teret i savest zakonodavca i na teret i savest državnih institucija koje predlažu, donose i sprovode nehumane zakone i druge nehumane propise“. Otvoreno pismo je adresirano na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Vladu Srbije, Skupštinu Srbije, kao i rukovodstvo grada Niša i kompaniju Jura.

Petrovička je krajem prošle godine, kada jer dobila otkaz, potvrdila za naš list da je „istina sve što se piše“ o situaciji u ovoj kompaniji. Zbog bolovanja se dobija otkaz, a sindikalno organizovanje nije dozvoljeno. Radnici su izloženi poniženjima, ali od menadžera i lidera koji su naši državljani, a ne od vlasnika kompanije, Koreanaca, koji radnike vide samo „u prolazu“. Doduše, nema pampersa i pelena o komima pišu mediji, kazala je, ali radnici od jurenja za normom, bezmalo ne mogu da odu u toalet.

Vučić, kao tadašnji premijer Srbije, nešto ranije je obišao Juru i ocenio da je reč o „najboljoj fabrici“ u kojoj su „vlasnici najzadovoljniji radnicima“. Kazao da je „ponosan kako ta fabrika izgleda“, dodajući da „nigde ne vidi te pelene o kojima se piše“. Njegova poseta Juri usledila je nekoliko meseci nakon što su Danas, a potom i ostali mediji, objavili niz tekstova o lošem odnosu poslodavca fabrike prema radnicima, kojima se, prema nekim navodima, onemogućava čak i redovan odlazak u toalet.

Direktor Jure za N1I: Zašto da pomognemo plaćamo porez veoma mnogo Direktor „Jure“ Nam Đin

Čoi rekao je jda ova korporacija nikada nije prekršila nijedan zakon Srbije, ali da bolesnoj Nišlijki Violeti Petrović ne mogu da pomognu jer ona ne može da radi što „može da bude problem za samu kompaniju“. 

– Kompanija vrši evaluaciju svih radnika i odlučili smo da u konkretnom slučaju njoj ne produžimo ugovor posle dve godine, na šta kao kompanija imamo apsolutno pravo- rekao je Nam Đin Čoi za Televiziju N1. On je kazao da Petrovićkino zdravstveno stanje „nema nikakve veze s prekidom naše saradnje“, što je demantovao odgovorom na sledeće pitanje: „Ako neko više ne može da radi, mi ne možemo da zaposlimo nove ljude. To može da bude problem za samu kompaniju“.

Na novinarsko pitanje zašto Jura Petrovićki nije odobrila novčanu pomoć koju je nedavno tražila, Nam Đin Čoi je odgovorio pitanjem: „Zašto mi moramo da damo novac za to?“. Potom je dodao:

„Ali mi imamo 7.000 zaposlenih i ne možemo da pomažemo svakome od njih, a svako bi to mogao da traži. Plaćamo za porez ovoj državi veoma mnogo, mi smo društveno odgovorna kompanija, doniramo zdravstvene ustanove. Na taj način pomažemo“.

Gradonačelnik Niša ćuti

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović do zaključenja ovog izdanja nije odogovorio na pitanje našeg lista, upućeno i njemu ličnu i preko službe informisanja, da li će i šta učiniti kako bi se pomoglo Petrovićki.  Bulatović je, inače, krajem prošle godine, povodom ovog slučaja, održao vanrednu konfrenciji za novinare, na kojoj je između ostalog rečeno da je kontaktirao Juru i Ministarstvo rada, što je rezultiralo uspehom. Petrovićka je tada rekla, a ovih dana ponovila, da „ima veru u ljude“, ali da posebno veruje Bulatoviću, koji joj je obećao da je „neće ostaviti na ulici“.

Anonimni donator’]

Vlasnik jedne kompanije u Srbiji, koji želeo da ostane anoniman, javio se Večernjim novostima, ponudivši Violeti Petrović da je zaposli dok je na bolovanju, odnosno da joj daje platu i plaća doprinose dok bude na lečenju, objavio je taj medija.

Još vesti iz ovog grada

Advokatica, poslanica u tri mandata i istaknuta članica SNS: Ko je Jelena Žarić Kovačević, prva ministarka u novijoj istoriji Niša?

Koalicija „Biramo Niš“ predala izbornu listu za lokalne izbore

„Niš jedini grad u Srbiji u kom je SNS izgubila izbore čim su raspisani“: Sagovornici Danasa o tome što se Dragana Sotirovski ne nalazi na izbornoj listi

Jedna osoba povređena u požaru u Nišu