Zlato – sigurna luka za investitore

Kasnije je američki dolar preuzeo tu ulogu, da bi od početka svetske ekonomske krize, 2008. godine, zlato ponovo postalo atraktivno. Prema podacima MMF-a, u tom periodu su centralne banke zabeležile najveći rast rezervi u zlatu u prethodnih četvrt veka. Zbog toga je na svetskom tržištu cena zlata, koja je 2008. iznosila 700 dolara za finu uncu, iz godine u godinu rasla da bi u jednom trenutku dostigla nivo od čak 1.920 dolara. Kada su najrazvijenije zemlje počele da primenjuju programe ekonomskog oporavka i izlaska iz krize, cena zlata počela je da pada spuštajući se na nivo od oko 1.000 dolara po unci. Međutim, turbulencije na međunarodnom finansijskom tržištu, izazvane Bregzitom, uticale su na odluku investitora da usmere ulaganja u zlato, a potom i na rast cene. Zlato je postalo utočište za investitore, jer je svojevrsna garancija sigurnosti u nemirnim vremenima. Kada su kamatne stope na štednju počele da padaju i građani su počeli da razmišljaju o ulaganjima u zlato. U Srbiji, doduše, ne postoji zakonska mogućnost kupovine zlatnih poluga, ali ukoliko neko želi da ulože u zlato to može da učini kupovinom zlatnika, koje izrađuje Zavod za izradu novčanica i kovanog novca. Druga mogućnost je da kupe akcije preduzeća koja se bave proizvodnjom zlata, a treća da ulože u investicione fondove, koji trguju tim plemenitim metalom.

Kad je reč o ulaganju u investiciono zlato (najviši stepen čistoće), koje predstavlja svojevrsnu sigurnu luku, u ulozi kupaca mogu se pojaviti i pravna i fizička lica. Inače, kupovina investicionog zlata, čija je cena u prethodnih 15 godina porasla gotovo četiri puta, moguća je u svim zemljama Evropske unije. Ova vrsta ulaganja isplativija je od štednje u banci, ili trgovine na berzi. Utoliko pre što cena zlata na svetkom tržištu ponovo raste a ta vrsta ulaganja se, za razliku od devizne štednje, ne oporezuje. Po svemu sudeći, zlato će u narednom periodu imati važnu ulogu u globalnoj ekonomiji i predstavljaće garant stabilnosti nacionalnih privreda. Svetski savet za zlato procenio je 2015. da je u svetu u opticaju oko 171.300 tona tog plemenitog metala od čega je polovina pretopljena u nakit, oko 20 odsto služi kao investicija, 10 odsto se koristi u industriji, dok je ostatak u službi monetarnih rezervi. Ovim podacima nije obuhvaćeno rudno bogatstvo koje je procenjeno na oko 50.000 tona pri čemu se više od polovine neiskopanih rezervi nalazi u Južnoafričkoj Republici. „Kada bi se svo zlato pretopilo u jednu kocku, njene stranice bi bile duge najmanje 20 metara, a vredela bi oko 4.500 milijardi dolara“, tvrdi jedan od najbogatijih investitora, Amerikanac Voren Bafet. Za iskopavanje i preradu jedne unce zlata potrebno je uložiti u proseku oko 300 dolara, a u Južnoafričkoj Republici, donedavno najvećem svetskom proizvođaču, ulaganja su i niža – oko 240 dolara po unci. Osim Južnoafričke Republike, na listi najvećih proizvođača zlata su Kina, SAD, Australija, Kanada, Peru, Čile, Rusija i Indonezija. Najveći uvoznik zlata je Indija, koja otkupljuje petinu ukupno proizvedenog plemenitog metala godišnje u svetu, ali je polako pretiče Kina. Slede Velika Britanija, Turska, Tajland, SAD, Ujedinjeni Arapski Emirati, Nemačka i Italija.

Aktivnija uloga Rusije i Kine na tržištu zlata podiže poverenje u ovaj plemeniti metal i potkopava dominaciju američkog dolara. Činjenica je, takođe, da Rusija, zbog sankcija i pada cena nafte, mora da se oslobodi dolarske zavisnosti (od 2005. zalihe zlata porasle su približno četiri puta). I Kina beleži rast zlatnih rezervi koje su u 2015. godini porasle za 62 odsto dostigavši 1.600 tona. Zlato, zapravo, postaje finansijsko oružje, koje pojedine države koriste kako bi sprečile dominaciju zapadnih valuta i potkopale moć Amerike i Evrope. Za Rusiju i Kinu popunjavanje zlatnih rezervi je od strateškog značaja, jer će nezavisnost od američke valute doneti nove izazove Vašingtonu i uticati na raspored snaga u svetskoj ekonomiji. Osim toga, zlato je oduvek posmatrano kao idealno sredstvo za očuvanje realne vrednosti kapitala, pošto za razliku od novca, (većine) akcija i obveznica, veoma dobro „podnosi“ inflaciju. Primera radi, prvi Fordov model automobila koštao je, 1915. godine, 370 dolara, a sada model „mondeo“ košta 24.000 dolara. I pre sto godina i sada to je bila vrednost od 18 unci zlata (oko 540 grama). U trenutku kada izgleda da vodeće centralne banke štampaju novac kako im se prohte, diže se glas za vraćanje „zlatnog standarda“. Da to, ipak, nije moguće najbolje se može videti na primeru SAD, čiji dug premašuje 18 biliona dolara, dok rezerve zlata iznose 8.133,5 tona. Čak i ako bi prodali sve rezerve zlata Amerikanci ne bi mogli da pokriju ni pet odsto duga, s obzirom na to da bi dobili tek oko 400 milijardi dolara. Za „zlatni dinar“ preduslov je da se u trezorima NBS nađe oko 30 tona zlata. Pritom se misli samo za gotov novac u opticaju, što je oko 10 odsto, dok bi za dinarski primarni novac (gotov novac u opticaju plus bankarske dinarske rezerve), zlatni polog trebalo da nadmaši 80 tona zlata. Cena zlata je u periodu od 2000. do 2012. godine konstantno rasla – skok sa 220 dolara za uncu na 1.800 dolara. Kad je reč o procenama za 2017. najveće banke su relativno oprezne mada se za kraj godine, a naročito za 2018, predviđa dalji oporavak cene zlata, koje će ponovo zasijati punim sjajem.

Autor je ekonomista – naučni savetnik

Tri ključna faktora koja utiču na cenu zlata

Kamatne stope: Rast inflacije „tera“ centralne banke da podignu referentne kamatne stope, što štednju u bankama čini atraktivnijom od ulaganja u zlato.

Snaga dolara: Zlatom se trguje na berzama, gde je dolar neprikosnoveni vladar. Što je dolar snažniji, cena zlata je niža.

Tražnja za zlatom: Centralne banke, kupovinom i prodajom na berzama, aktivno utiču na cenu zlata. Ali da zlato ne mora da se prodaje čaki ni kada „gori pod nogama“, pokazuje slučaj Grčke, čije su zlatne rezerve (112 tona), uprkos dugu od oko 300 milijardi evra, stabilne.