Rast plata i penzija između želja i mogućnosti

Ali pitanje koje najviše interesuje javnost svakako je povećanje plata u javnom sektoru i penzija. Zaposleni u javnom sektoru mogu da očekuju da će im od 1. januara 2018. plate biti više za tri do sedam odsto, odnosno u proseku, za oko pet odsto, saznaje se nezvanično u krugovima bliskim MMF-u. I mada je još rano da se iznosi konačna računica, najrealniji scenario je da će plate vojske, policije, lekara i prosvetnih radnika najviše porasti – između šest i sedam odsto. Zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, u ustanovama kulture i pravosuđu mogli bi da se nadaju povišici od oko tri odsto. U ovom trenutku jedino je izvesno da će povećanja plata, kao i penzija, biti, ali ne i u kom procentu. Sudeći prema najavama ministra finansija moguće je da će penzionerima, do kraja godine, biti isplaćena jednokratna pomoć (pojedini mediji najavili su da će penzioneri dobiti po 6.000 dinara). Optimizam uliva i izjava šefa Kancelarije MMF-a u Beogradu, Sebastijana Sose, koji je potvrdio da u budžetu Srbije, ima prostora za korekciju plata i penzija.

Da u budžetu ima novca za povećanje plata, smatraju i pojedini ekonomisti, koji procenjuju da povišice ne bi trebalo da budu veće od pet do šest odsto. Činjenica je da bi eventualni rast zarada od deset odsto bio iznad ekonomskih mogućnosti zemlje i značio bi da u budućnosti ne bi bilo dovoljno novca za investicije, a investicije su osnovni pokretač rasta privrede. S druge strane, znatno povećanje plata moglo bi da bude politički motivisano, ili podstaknuto socijalnim razlozima, ali to ne bi imalo snažniji uticaj na privredni rast. Računica je jasna – ukoliko bi plate u javnom sektoru i penzije bile uvećane za samo pet odsto, to bi za državnu kasu bio trošak od oko 40 milijardi dinara. Precizan iznos povećanja plata i penzija biće saopšten krajem oktobra kada će biti završena poslednja revizija aranžmana sa MMF-om i ponuđena konačna verzija budžeta za 2018. godinu. Zanimljivo je da, prkos tome što nacrt državne blagajne još nije skrojen, resorni ministri već dele povišice zaposlenima u javnom sektoru, a obećano je i smanjenje poreza na zarade. Razmatra se i mogućnost povećanja neoporezivog dela zarade, koji u ovom trenutku iznosi 11.790 dinara.

U iščekivanju osme, i konačne, revizije (krajem oktobra) trogodišnjeg stand baj aranžmana iz predostrožnosti, koji je Srbija sklopila sa MMF-om u februaru 2015, treba podsetiti na ocenu predstavnika te finansijske organizacije da je Srbija na dobrom putu, ali da bi trebalo i dalje raditi na reformi sistema obrazovanja, poreske uprave i Zakona o platama u javnim službama. Predstavnici MMF-a pohvalili su napredak ostvaren u poslovanju Rudarsko topioničarskog basena Bor i obećali pomoć u pronalaženju strateškog partnera. Ali, kada je reč o javnim preduzećima, eksperti MMF-a smatraju da su rezultati, u odnosu na dogovor, samo delimično ostvareni. Ocenjuju, takođe, da su EPS i Srbijagas najvažniji za reformu javnog sektora, čije bi kašnjenje moglo da ugrozi celokupnu finansijsku konsolidaciju države. Zato MMF traži od EPS-a da izradi novu sistematizaciju radnih mesta, kojom će broj zaposlenih biti smanjen do 700.

U saopštenju MMF-a, koje je potpisao šef misije DŽejms Ruf, konstatuje se, između ostalog, da ekonomska aktivnost nastavlja da raste, „bez obzira na privremeno usporavanje u prvoj polovini godine, uglavnom zbog poremećaja u proizvodnji električne energije i negativnog uticaja suše na poljoprivrednu proizvodnju“. Ukazuje se i na rast domaće potražnje, uz dalji oporavak privatne potrošnje i značajne strane direktne investicije. I uslovi na tržištu rada nastavili su da se poboljšavaju pri čemu se, kao argument, navodi podatak da je za 12 meseci (zaključno s junom) otvoreno oko 120.000 radnih mesta. Prema projekcijama analitičara MMF-a privredni rast će u 2017. iznositi 2,3 odsto, a u 2018. trebalo bi da dostigne nivo od oko 3,5 odsto. U fokusu ekonomske politike i dalje bi trebalo da bude unapređenje poslovne i investicione klime, efikasnija državna uprava, kao i državna preduzeća, ali i povećanje kvaliteta i kvantiteta javne infrastrukture. Sa predstavnicima vlasti Misija MMF-a započela je razgovore o fiskalnoj politici za preostali deo 2017. i ključnim parametrima budžeta za 2018. godinu, koji će se privesti kraju tokom revizije aranžmana u oktobru.

Autor je ekonomista – naučni savetnik