Site name

Podaci Zavoda za statistiku pokazuju veliku nejednakost u platama građana

Muškarci u Srbiji zarađuju 22 odsto više nego žene

* Posle završenog fakulteta plate muškaraca za skoro 40 odsto veće od plata koleginica * Prosečan visokoobrazovan muškarac zarađuje oko 90.000 dinara mesečno, a jednako obrazovana žena 65.000 * Muškarci sa srednjom školom mogu da računaju na 47.000, a žene na samo 37.000 dinara * Fakultet donosi 1,4 puta veću platu nego srednja škola i duplo veću nego samo osnovna

Uprkos snažnom jačanju dinara prema evru od početka godine prosečna neto plata isplaćena u avgustu nije uspela da preskoči granicu od 400 evra (iznosila je 395 evra).

7

Piše: Miloš Obradović

Beograd 27. septembar 2017. 08:01

Foto: EPA/ VALDRIN XHEMAJ

Međutim, sam prosek ne govori puno o tome kakva je struktura zarada u Srbiji, a ona održava veliku nejednakost. Prema istraživanju Gorane Krstić i Jelene Žarković, profesorki Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dohodovna nejednakost u Srbiji je najveća u Evropi i iznosi između 38 i 38,6 dok je prosek u Evropskoj uniji 31. Prema njihovom istraživanju, najveći doprinos nejednakosti čine razlike u zaradama.

Neki uvid u strukturu zarada Srbije daje polugodišnje statističko istraživanje o zaposlenima i o zaradama zaposlenih koje objavljuje Republički zavod za statistiku takozvani RAD 1.

Tako je prema poslednjem istraživanju ove godine obuhvaćeno nešto više od milion zaposlenih sa prosečnom neto platom od 50.337 dinara (dok je prosečna isplaćena zarada za celu Srbiju u martu iznosila 47.814 dinara).

Nejednakosti u zaradama između regiona i između polova u Srbiji su ogromne. Zaposleni u beogradskom regionu, recimo, primaju čak 51 odsto veće plate nego zaposleni u centralnoj Srbiji. Tako je prosečna neto zarada u martu u Beogradu iznosila 63.860 dinara, dok je u Srbiji južno od Beograda isplaćena prosečna neto zarada od 42.201 dinar. U Vojvodini je plata nešto više nego u ostatku Srbije, ali daleko niža nego u Beogradu i iznosila je 46.992 dinara.

Jedna od zabrinjavajućih činjenica koje proizilaze iz ovog istraživanju su razlike između primanja muškaraca i žena.

Na celom uzorku od nešto preko milion zaposlenih muškarci su u martu primili primili 22 odsto veću platu nego žene - 55.256 prema 45.450 dinara. Ubedljivo najveća razlika je na nivou visokoobrazovanih. Muškarci zaposleni sa diplomom fakulteta u martu su primili u proseku čak 89.749 dinara, a žene 65.419 dinara - razlika od čak 37 procenata. Najmanja razlika je kod zaposlenih sa srednjom stručnom spremom - "svega" 26 odsto.

Da se obrazovanje i u Srbiji ipak isplati, pokazuje poređenje plata prema nivou stručne spreme. Tako je prosečna plata zaposlenih sa završenim fakultetom 75.000 dinara, dok je zaposlenima sa srednjom školom prosečna plata 42.036 dinara, a radnici sa nižom stručnom spremom primaju još 10.700 dinara manje. Ovo se poklapa sa zaključkom Gorane Krstić da je uzrok velike nejednakosti u zaradama u stvari obrazovanje. Zaposleni sa fakultetom u proseku primaju 1,4 puta veću platu nego oni sa srednjom školom i više nego dvostruko veću od onih sa samo osnovnom školom.

Značajna odstupanja postoje i između prosečnih zarada prema delatnostima. Tako su u martu najvišu zaradu primili zaposleni u finansijskom sektoru, čak 99.351 dinar neto, što je 2,6 puta više nego u administrativnim i pomoćnim delatnostima gde su plate najmanje i iznose samo 38.168 dinara. O tome kakvi su prioriteti Srbije pokazuju i podaci o isplaćenim zaradama u obrazovanju koje su iznosile ispodprosečnih 41.810 dinara i u zdravstvu sa 43.206 dinara.

Najviše radnika prima oko 40.000 dinara

Prema ovom istraživanju, zaradu u martu nije primilo 24.058 ljudi, odnosno skoro tri odsto ukupnog uzorka, koji čine samo stalno zaposleni (na određeno i neodređeno) u preduzećima i državnim institucijama, ali ne i kod preduzetnika. Neto platu do 14.557 dinara primilo je još 27.216 ljudi. Najveći deo zaposlenih, njih 276.716, primilo je zaradu u rasponu od 32.000 do 47.000 dinara. Zanimljivo je da je prema ovom istraživanju skoro 60.000 ljudi primilo neto platu veću od 106.000 dinara. 

Čijih plata nema u istraživanju

Istraživanje RZS-a o strukturi zarada obuhvata samo pravna lica i državne institucije, što znači da nisu obuhvaćeni zaposleni kod preduzetnika i neka mala preduzeća. Zbog ovoga, ističu u RZS, cilj ovog istraživanja nije dobijanje podataka o stvarnom broju zaposlenih i iznosima njihovih zarada već o strukturi zaposlenih i strukturi zarada. Ovo istraživanje ne uzima u obzir lica koja rade na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, kojih je prema poslednjoj anketi o radnoj snazi skoro četvrtina ukupno zaposlenih u Srbiji.

povezane vesti

komentari (7)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Мiloš J. Kosovac

27. septembar 2017.

Iako je napredno čovečanstvo dostiglo tako visok nivo razvoja, još uvek žene nisu ramnopravne sa muškarcima. A kako bi, kada se još uvek u hrišćanskim društvima pozivaju na jevanđelja koja su napisali muškarci tako da su obe voljene Isusove Marije, majka od koje je nasledio i učio oboženu duhovnost i Marija iz Magdale njegova saputnica i ljubavnica, a po duhu NJemu najbliža: za majku se tvrdi da nije začela svoga sina Isusa u odnosu sa NJegovim ocem Josifom, dok za Mariju iz Magdale tvrde da je preobraćena prostitutka. Pa i da je, šta su bili muškarci koji su koristili njeno telo? Apostoli su se postarali da sakriju da je Marija bila po duši najbliža Isusu, pa je Javenđelje po Mariji, kažu da je napisano početkom drugog veka, bilo sakrivenao da bi bilo pronađeno tek posle petnajest vekova. A mora da ga je Marija napisaal dok je bila živa, a to je u prvom veku, a pojavilo se kasnije da ga istoričari zabeleže. A evo šta piše u delu Vizija i um: / Ona reče:”Doživela sam Gospoda u viziji i rekla mu: ’Gospode,doživela sam te danas u viziji.’/ On mi odgovori: ‘Kako si čudesna, jer se nisi pokolebala kad si me ugledala! Jer, gde je um, onamo je blago.’ / A ja mu rekoh: „Da li onaj koji ima viziju gleda [kroz] dušu,[ili] kroz duh?“ Spasitelj odgovori:“Ne vidi ni kroz dušu, niti kroz duh. Nego kroz um koji je između njih: i to je ono...“ Apostol Petar se zapitao. „On ih beše upitao o Spasitelju“: ‘Je li on, zaista, govorio sa ženom nasamo, i to bez našeg znanja? Hoćemo li se okrenuti njoj i slušati je? Da li je izabrao nju naspram nas?’ / Tada Marija zajeca, i reče Petru: „Petre, brate moj, šta li ti zamišljaš? / Da li misliš da sam ovo smislila u svom srcu, ili da lažem o Spasitelju?“ Levi odgovori rekavši Petru: „Petre, uvek si bio gnevan čovek. Sada shvatam da si protiv žena kao i Neprijatelji. Ako je po Spasitelju ona dostojna, ko si ti, zaista, da je odbacuješ? Zasigurno je Spasitelj poznaje odlično. Zato ju je voleo više nego nas...“ U studiji Karen L. King u kojoj su obrađeni pronađeni delovi Jevanđelja po Mariji piše i ovo, u Poglavlju 4:“U ovom Jevanđelju nema ni pakla, ni večne kazne, jer Bog nije zamišljen kao gnevni vladar ili sudija, već je jednostavno nazvan – Dobro. Niti se Bog zove Otac, jer su rod, seksualnost i društvene uloge povezane s njima deo nižeg, materijalnog carstva. Čak i istinska priroda ljudkih bića jeste bespolna, tako da istinski ljudi, nisu ni muškarci, ni žene, već jednostavno Ljudi u saglasju s božanskim Likom nenadmašnog Dobra.“

Kikić

27. septembar 2017.

Samo?

Dejan

27. septembar 2017.

Gde to bre visokoobrazovan muškarac u Srbiji zarađuje u proseku 90.000? Kakve su to gluposti? Siguran sam da su i podaci o manjim zaradama žena neprovereni i netačni.

Milos

27. septembar 2017.

Podaci su uporedivi jedino ako se gledaju ista radna mesta i iste struke. Globalno poređenje nema nikakav smisao. Poslovi muškaraca i zena se ne preklapaju potpuno. Imate ne srazmerno vise muškaraca u vojsci, policiji, građevini, a zena u raznim uslužnim delatnostima. Inace, ovo je klasičan američki feministički mit koji se stalno opovrgava kvalitetnijom statistikom.

Jr

27. septembar 2017.

Da li je ovo nastavak kampanje za tzv. Zakon o "rodnoj" ravnopravnosti? Što se tiče javnih organizacija (države), tu su zarade određene propisima i nema razlike između muškaraca i žena. Kada govorimo o privatnom sektoru, ne žele valjda profesorke da kažu kako su privatni poslodavci generalno toliko glupi da diskriminišu prema polu, i time gube dobit i rade protiv svojih interesa kada imaju priliku da zaposle žene koje su bolje kandidatkinje za posao? Isto se odnosi i na plate. Ukoliko postoje pojedini poslodavci koji diskriminišu po visini plate, odlično - odoše žene koje rade bolje od muškaraca u toj firmi u drugu i ta firma napreduje, dok ona koja diskriminiše gubi vremenom sve više novca. Čak i da pretpostavimo da većina poslodavaca plaća žene manje za isti posao odnosno isti doprinos firmi (a da žene ne beže od njih) - otkud onda to da muškarci uopšte rade? Zar im onda nije u interesu da plate manje a dobiju isti rezultat? Privatni poslodavci traže rezultate, doprinos firmi. Polaze od toga ko je bolji kandidat za posao, ne od ličnih svojstava ili opredeljenja. Dakle, ukoliko je tačno istraživanje - postoje ekonomski razlozi zašto je tako. Tiču se ekonomskih izbora koje žene generalno prave, u smislu rada koji ulože, izbora partnera i podele kućnih obaveza i mnogo drugih, kao i od uticaja katastrofalnog pravosuđa i uprave na prava radnika generalno. Kako beše? "Statistika naša dika, što poželi to naslika"!

Moravac

27. septembar 2017.

Ovo je netačno, ugovori o radu ni u jednoj firmi se ne razlikuju na "muške" i "ženske". Feministička izmišljotina, koju NGO održavaju da bi dobijale pare za ovakve izveštaje.

Mihailo Alić

28. septembar 2017.

Uvod kaže: "Posle završenog fakulteta plate muškaraca za skoro 40 odsto veće su od plata koleginica, te tako prosečan visokoobrazovan muškarac zarađuje oko 90.000 mesečno, a jednako obrazovana žena 65.000 dinara.", dok u tekstu piše navod istraživanja: "Muškarci zaposleni sa diplomom fakulteta u martu su primili u proseku čak 89.749 dinara, a žene 65.419 dinara - razlika od čak 37 procenata.". Evidentno je da su sve tri cifre u rečenici prvog pasusa pogrešno napisane sa ciljem uobičajenog predstavljanja žena kao žrtava diskriminacije (jer 37 nije "skoro 40", a i druge dve cifre su zaokružene na isti način), a posebno je nekritički zameniti "zaposleni sa diplomom fakulteta" sa "kolege i koleginice", jer su fakulteti različite težine i traženosti na tržištu rada, pa je za očekivati da muškarac koji je završio elektrotehniku mora da ima višu platu nego žena koja je završila geografiju, što uglavnom važi za većinu prirodnih nauka (koje studiraju mahom muškarci) u odnosu na društvene nauke (koje studiraju mahom žene). Članak je verovatno namerno propustio da napomene realne razloge za razlike u primanjima muškaraca i žena: muškarci često rade više sati, prekovremeno, noćne smene, u pozicijama sa više odgovornosti i stresa, kao rukovodioci, inženjeri na gradjevinama, bušotinama, i drugim lokacijama gde su na otvorenom, sa povećanim rizikom i mogućnosti povreda na radu, dok žene najčešće biraju rad u klimatizovanim kancelarijama, jer su im uslovi rada važniji od visine plate. Razlike u platama izmedju žena i muškaraca postoje i zato što, prema Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije, Instituta za javno zdravlje Srbije, žene više odsustvuju sa posla iz zdravstvenih razloga u svim starosnim grupama, a takodje manje rade vikendom i praznicima.