Đurić: Pretnja bezbednosti regiona

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju je novinarima posle izlaganja u Institutu za međunarodnu politiku i privredu rekao da u trenutku kada se „zvecka izjavama o prekrajanju granica i stvaranju fašističke velike Albanije na teritoriji naše zemlje“.

Prema njegovim rečima, stvaranje vojske Kosova u trenutku kada predsednik parlamentarnog odbora za bezbednost u pokrajinskoj skupštini Daut Haradinaj govori kako Srba više ne treba da bude na Kosovu, predstavlja pokušaj podsticanja novih tenzija i sukoba.

Mi se oštro protivimo tome i snažno se zalažemo za poštovanje vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova, rekao je Đurić.

Đurić je rekao da je na Ambasadorskom forumu prijatelje iz 40 zemalja obavestio o opasnostima „velike Albanije“, prelivanja nestabilnosti na niz država u regionu.

Razgovarali smo o verskom ekstremizmu koji se pojavljuje i činjenici da je od 10 do 15 odsto stanovništva pristupilo verskim grupama koje nose predznak ekstremnih. Na Kosovu imamo 65 odsto nezaposlenih i skoro 45 odsto ljudi koji žive ispod granice siromaštva, ali i bivše komandatne OVK koji su sve bogatiji i politički nasilniji, upozorio je Đurić.

Đurić je, komentarišući izjavu šefice kancelarije Evropske unije (EU) na Kosovu Natalije Apostolove da je briselski dijalog rezultirao članstvom Kosova u međunarodnim organizacijama, konstatovao da ona nije dobro upoznata šta joj je mandat „ili je njeni saradnici nisu upoznali sa istinom o čemu se pregovara“.

Kosovu i Metohiji nije mesto u sportskim i drugim međunarodnim organizacijama, a primetili smo da kao izaslanik Unije za Kosovo i Metohiju nijednom nije došla u Beograd. Zato je na godišnjicu jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova sa albanskim liderima prisustvovala početku građevinskih radova na prelazima koje nisu dogovoreni, precizirao je Đurić.

Mnogo nediplomatičnog ima u njenom ponašanju, istakao je Đurić i izrazio nadu da to nije stav njenih „šefova u Briselu“.

Đurić je rekao i da je u sredu razgovarao sa Anđelinom Ejnhorst iz spoljnopolitičke službe EU, koja predsedava radnim grupama u briselskom dijalogu.

U tom razgovoru mogla je da se čuje naša spremnost da se razgovori u interesu srpskog naroda i formiranju Zajednice srpskih opština nastave, ali nisam mogao da čujem odgovor na pitanje šta će EU uraditi da natera Prištinu da sprovodi dogovore i kada možemo da ih očekujemo za stolom u Briselu, predočio je Đurić.

Mi sprovodimo ono na šta smo se obavezali, ali nikada nećemo prihvatiti da pričamo o statusu Kosova i Metohije. Naša nepodeljena poruka je da mi želimo da razgovaramo, da se dogovaramo, ali ne očekujte da se za stolom ikada nađe pitanje priznanja i prihvatanja nezavisnosti Kosova, a možemo da razgovaramo o svemu drugom, poručio je Đurić.

Đurić je na skupu ukazao da se u međunarodnoj komunikaciji govori o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali da to privremene institucije na Kosovu razumeju isključivo kao priznanje nezavisnosti.

Beograd svakako neće odstupiti od namere da učestvuje u dijalogu, kao konstruktivni činilac u građenju regionalne stabilnosti, ali samo ako postoji volja obe strane da se nesuglasice rešavaju mirnim sredstvima i dijalogom, dodao je on.

Proteklih sedmica svedoci smo otvorenih pretnji nasiljem, oživljavanja ambicija za stvaranje projekta velike Albanije. To nije plodotvorna atmosfera za dijalog, ali atmosfera koliko je dijalog važan i šta sve možemo da izgubimo ako politički i drugi ekstremizmi na Kosovu ne budu ugušeni pre nego što prouzrokuju nepopravljivu štetu, zaključio je Đurić.