Institucija civilne zaštite predviđena je u Srbiji Zakonom o vanrednim situacijama, ali problem je u tome što se te odredbe ne primenjuju u praksi, kaže za Danas Marko Milošević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, povodom sve češćih komentara u javnosti zašto u zemlji više ne postoji civilna zaštita koja bi bila od velike pomoći poslednjih dana u odbrani od poplava. On dodaje da je koncept civilne zaštite dobar i koristan, ali da je pitanje zašto niko ne snosi odgovornost za to što se zakonske odredbe ne primenjuju.
Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić rekao je medijima da je obuku civilne zaštite prošlo 1.500 ljudi i da su svi bili u akciji spasavanja. Prema njegovim rečima, jedan od većih problema je što se već godinu dana čeka da se nabave uniforme, a nada se da će Srbija jednog dana imati 7.000 vatrogasaca i 8.000 pripadnika civilne zaštite.
Civilna zaštita, prema Zakonu o vanrednim situacijama, kao deo sistema zaštite i spasavanja je humanitarna i nevojna aktivnost od opšteg interesa za Srbiju. Civilna zaštita koristi međunarodni znak raspoznavanja: ravnokraki trougao plave boje na narandžastom polju. Mere civilne zaštite predstavljaju planske i organizovane radnje i postupke koje pripremaju i sprovode svi subjekti sistema zaštite i spasavanja u Srbiji, radi zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara od opasnosti i posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća.
„Subjekti sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji pripremaju i sprovode mere civilne zaštite, a naročito preventivne mere, mere zaštite u slučaju neposredne opasnosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, mere zaštite kada nastupe elementarne nepogode i druge nesreće i mere ublažavanja i otklanjanja neposrednih posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesreća“, navodi se u zakonu koji objavljen na sajtu MUP-a.
Na civilnu zaštitu odnosi se i Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. „Materijalna obaveza je pravo i dužnost građana Republike Srbije, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika čije je sedište na teritoriji Republike Srbije, da pokretne i nepokretne stvari kojima raspolažu a koje su određene kao stvari posebne namene za potrebe odbrane, Vojske Srbije i civilne zaštite ustupe na privremeno korišćenje uz naknadu državnim organima, Vojsci Srbije i civilnoj zaštiti“, navodi se u ovom zakonu.
U tom dokumentu precizira se i šta tačno građani moraju da ustupe nadležnim organima kada je to potrebno. Međutim, dalje se dodaje da se „materijalna obaveza izvršava u uslovima vanrednog i ratnog stanja“, ali ne i vanredne situacije koja je bila na snazi prethodnih sedam dana zbog poplava.
Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku objašnjava za naš list da je koncept civilne zaštite, koji je nekada postojao i u okviru kojeg su svi građani išli na vežbe, bio veoma koristan i da su druge zemlje kasnije preuzele taj koncept. Civilna zaštita, navodi on, ukinuta je 1993. jednim delom, a definitivno nakon 2000. godine.
Dobrovoljci bez komandnog lanca
„Tokom vanredne situacije u Srbiji zbog poplava, postojao je veliki broj dobrovoljaca, ali ne i komandni lanac. Nije postojao nikakav sistem. Zato bi u ovakvim situacijama civilna zaštita bila korisna. Da se taj koncept primenjuje, problemi bi u ovom trenutku verovatno bili manji nego što su sad“, ocenjuje Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
