Putinova poruka može da uzdrma Beograd

U slučaju Ukrajine, Rusija smatra da je to inkopatibilno. Neke izjave iz ruskih izvora mogu se razumeti i kao nagoveštaji da bi to moglo da važi i za Srbiju. Ako to bude Putinova poruka, onda će to osnažiti evroskeptike i dovesti u pitanje politiku srpske vlade, ističe u intervjuu za Danas Vladimir Gligorov, direktor Bečkog instituta za međunarodne studije.

Kada premijer, odgovarajući na pitanja u vezi sa odnosima sa Rusijom, kaže da je strateški cilj Srbije članstvo u EU, da li to znači da je strateški cilj Srbije udaljavanje od Rusije?

– Ne, osim ukoliko Rusija ne nastavi da se udaljava od EU, dakle, ukoliko se definitivno ne prikloni povratku geopolitike u Evropi, što se čini da je jedna od uticajnih struja u ruskoj vlasti. To će svakako biti izazov za EU, jer je ona pre svega trgovačka, a ne geopolitička sila. Tako da Rusija svakako može da stavi Srbiju pred izbor, a da li će to i hteti, videćemo relativno brzo.

Da li Srbija može da se odupre zahtevu EU da ukine ruski monopol na tržištu gasa?

– Može, ukoliko ne želi da poštuje pravila Evropske energetske zajednice čiji je član. Takođe, ukoliko ne želi da vodi računa ni o svojim potrošačima niti o svojoj privredi. Jer ta su pravila takva upravo zato da bi se obezbedila konkurencija, dakle, ravnopravan tretman preduzetnika, i da bi se zaštitili potrošači od monopolskih cena i neodgovarajućeg kvaliteta. Budući da Srbija nije članica Evropske unije, ne mora ni da postane članica ako joj se pravila ne dopadaju, a ne mora ni da bude u Energetskoj zajednici, ne mora ni da vodi antimonopolsku politiku u energetskom sektoru ako to neće, odnosno ako to neće srpski glasači. Izbor je prilično jednostavan i nije uslovljen bilo kakvom prinudom od strane EU.

EU je prošle nedelje opomenula Srbiju da nije ispunila svoje obaveze iz regionalnog ugovora potpisanog u okviru Energetske zajednice 2006. godine, čija je suština da se smanji energetska zavisnost od Rusije. Da li su ta upozorenja realna i da li to može da utiče na evropske integracije?

– Svakako, jer je to predmet pregovora o članstvu, budući da se ne može biti član EU i ne poštovati pravila.

Premijer Srbije tvrdi da ne utiče?

– EU ima najveća ovlašćenja i najviše deluje kao Unija upravo u oblasti trgovine i uopšte tržišnih sloboda, što su takozvane četiri slobode (tržište rada, kapitala, robe i usluga). Srbija ima obaveze prema tim slobodama već po osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Tako da je teško čak održati taj sporazum ako se ne poštuju pravila konkurencije, antimonopolske politike i slobode pristupa i u tom sektoru, uključujući i otvorenost javnih nabavki stranoj konkurenciji. Opet, ne postoje instrumenti prinude, reč je o tome da li zemlja, to će reći njene vlasti, valjano sagledavaju sopstvene interese. Srbija ne mora da ima Sporazum sa EU, ali dok ga ima, on bi trebalo da se poštuje.

Energetska stabilnost i suverenost

Jedan od ključnih argumenata srpskih zvaničnika za neusklađivanje spoljne politike sa EU, odnosno neuvođenje sankcija Rusiji – jeste da bi to ugrozilo energetsku stabilnost Srbije?

– Srpski problem je specifičan zato što je Gasprom monopolista u Srbiji, a trebalo bi da bude pogođen eventualnim sankcijama. Naravno, svako preduzeće u Srbiji, nezavisno od toga ko je vlasnik, jeste srpsko preduzeće, pravno gledano. Ali faktički, budući da Gasprom ima veoma značajan uticaj u Srbiji, to srpskim vlastima vezuje ruke i ograničava njihovu suverenost. Mislim da to svi u EZ razumeju. Druga stvar je sa Južnim tokom, kojeg Srbija može da gradi, ali koji će moći da radi kada se taj projekat usaglasi sa pravilima EU i STO. Problem je tu u tome što ne razumeju svi, a posebno Rusija, da je u spoljnoj trgovini i ulaganjima, EU suverena, jer su zemlje članice na nju prenele ovlašćenja pristupajući carinskoj i uopšte trgovačkoj uniji.