Na proplancima sa sočnom i niskom travom primećujem neobične životinje. Lama i alpaka životinje koje ovim narodima znače isto kao nama ovca i krava. Možda zbog izgleda lamu još zovu južnoamerička kamila, glava slična našoj kozi sa velikim mekim ušima i pitomim pogledom na dugačkom vratu i prividno velikom telu zbog bogatog gustog krzna, koje povremeno šišaju i onda bude upola manja. Alpaka, slična lami, samo je manja i srazmernija. Sa grančicom u ruci prilazim jednoj od najvećih lama.

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Gleda me odozgo i počinje da gricka grančicu iz moje ruke. Dok sam je milovala, liznu mi obraz kao znak zahvalnosti. Lamina dlaka je najcenjenija u svetu i od nje se prave ćebad, tkaju štofovi, odevni predmeti. LJudi ovoga podneblja upotrebljavaju za skladištenje poljoprivrednih proizvoda jer je otporna na vlagu i hladnoću pa tako i ova ostaje dugo sveža. Takođe, od lame koriste mleko i meso koje najčešće usoljeno suše.

Konačno dolazimo na cilj našeg puta, zelenu zaravan sa visokim kamenim zidovima koji predstavljaju temelje tvrđave SASKVAČAMAN. Izlazeći iz autobusa, zakoračujemo prema jednoj od mnogih tajni koje nas čekaju na ovom putu. Postoje dve pretpostavke u vezi s njenim nastankom: jedna je da je utvrđenje koje je služilo kao zaštita Kuska od neprijatelja, druga da je Saskvačaman hram sunca, pošto se nalazi na tako visokom mestu. Jedinstven je u svetu po načinu gradnje: kameni blokovi, glatkih i blago zaobljenih uglova od kojih su neki visoki devet metara, široki oko pet, a teški do pet stotina tona. Slagani su i uklapani jedan na drugi bez ikakvog vezivnog materijala između, jer graditelji nisu znali za malter. Od srebra kojeg su imali u izobilju, prašinom su glačane ivice i uglovi da bi bile ravne i da u međuprostoru ne može da stane ni vrh tanke igle, u šta smo se lično uverili. Inka narodi koji su ih pravili, nestali su, dok zidovi i dalje stoje kao stožeri, prkoseći vremenu i čuvajući tajnu. Stojeći ispred ogromnog i visokog temelja, osećam se sićušna, razmišljam: odakle su i kako doneti ovi blokovi kada narodi Inka nisu znali za točak? Kakve su bile prostorije tvrđave od koje su ostali samo niski zidovi? Pretpostavlja se da je kamenje tih zidova bilo manje i da su ih stanovnici Kuska skidali u grad gde su pravili kuće i crkve. Stado lama mirno pase sočnu gustu travu dok su bosonoge žene, sa šeširima na glavi i decom u nosiljci, prele vunu stojeći ispred lonca u kome se kuvao kukuruz sa krupnim poluraspuknutim zrnima.

Svake godine u junu mesecu na tvrđavi Saskvačaman se održava tradicionalni praznik Inka. INTI RAIMI ili SVEČANOST SUNCU. Praznično odeveni u najlepšu odeću živopisnih boja, stanovništvo zahvaljuje Bogu za završetak uspešne žetve i pune ambare. Pre početka svetkovine poste, a noć uoči samog praznika svi se okupljaju u podnožje zidina čekajući pojavu prvih sunčevih zraka, koje dočekuju srećnim uzvicima, pesmom, muzikom i životinjskim žrtvama. Veselje se nastavlja uz jelo i piće od fermentisanog kukuruza.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.