Hawa holding her two-mon-old daughter Ubah and Abdiwali lying on the bed, the day before he died — Hava, dok u naručju drži ćerku Ubah a njen sin Abdivali leži na krevetu, kaže da je on nedeljama bio sve slabiji pre nego što su zatražili pomoć

Posle dva dana provedena u maloj somalijskoj bolnici, Abdivali Abdi je izgledao kao da se kreće ka nekakvoj vrsti oporavka.

Dvogodišnjak je i dalje težio svega 4,6 kilograma – ne mnogo više od zdrave novorođene bebe.

Ali sad je imao energiju da kmeči, a njegova majka, Hava, sedela je pored njega na krevetu, dojeći dvomesečnu ćerku i praveći planove pune nade za povratak u njihov kamp na prašnjavom obodu grada.

„Ohrabrujuće je“, izjavila je Fatuma Muhamed, starija medicinska sestra i administratorka iz Kenije, dok je šetkala po odeljenju za stabilizaciju sa 17 kreveta u pograničnom gradu Dolouu na suvoj, trnovitoj ravnici južne Somalije, zemlje koja se bori sa najgorom sušom u poslednjih 40 godina.

Ovde se 17 novorođenčadi bori se neuhranjenošću, ali i sa raznim bolestima.

„Nemamo čime da ga hranimo, ali nam komšije pomažu“, rekla je Hava (22) dok je pažljivo motrila na sina.

Iz nedelje u nedelju je bivao sve slabiji, dobivši visoku temperaturu i dijareju, pre nego što su konačno došli da zatraže pomoć.

Okružna bolnica u Dolouu godinama bez halabuke pomaže deci kao što je Abdivali.

Finansiraju je britanska vlada i drugi, a mreža zdravstvenih radnika pruža osnovnu medicinsku pomoć, ne samo u gradu, već i duboko u osporavanoj unutrašnjosti, gde militantna islamistička grupa Al Šabab kontroliše mnoga sela.

Ali danas, posle pete neuspešne kišne sezone, Dolou je zatrpan talasom novih pridošlica.

Desetine hiljada porodica kao što je Abdivalijeva, čija je stoka uginula a farme su im se presušile, okupile su se u natrpanim neformalnim naseljima, nadajući se da će tu naći hranu i sigurnost.

„Govorimo o stotinama hiljada ugroženih života i ljudi su sada počeli da umiru. Nemamo dovoljno sredstava da im pomognemo“, izjavio je Abdulkadir Muhamed, iz Norveškog saveta za izbeglice, dok je posmatrao kako nove porodice pristižu u jedan od većih kampova.

Abdiwali moments before he died — Doctors wrapped Abdiwali in a thermal blanket to try to raise his body temperature

U bolnici, skoro 100 žena sedelo je na podnevnoj vrućini, hraneći neuhranjenu novorođenčad, čekajući da bebe budu izmerene i pregledane.

„Biće veoma loše ovde. Očekujemo da se stvari pogoršaju – očekujemo zvanično proglašenje gladi veoma uskoro“, rekla je Pamela Vasonga koja vodi bolnički program ishrane u ime irske dobrotvorne organizacije Troker.

Ujedinjene nacije upozoravaju da će narednih meseci biti potrebna pomoć u hrani za 6,7 miliona ljudi u Somaliji, što je oko 40 odsto stanovništva.

Preko noći, Abdivalijevo stanje se pogoršalo.

Malo posle devet narednog jutra, temperatura mu je naglo opala i dvojica somalijskih lekara brzo su ga umotala u termalno ćebe od folije.

Dva kreveta dalje, osamnaestomesečna devojčica dobijala je isti urgentni tretman.

„Stvarno smo zabrinuti. Ova deca ne mogu dobro da kontrolišu telesnu temperaturu. Zato u stabilizacionim centrima nikad ne uključujemo ventilatore na tavanicama.

„Ako se dete zagreje, onda je šansa da preživi veća“, rekao je Muhamed, dok je lekar stavljao toplomer pod Abdivalijevu oklembešenu ruku.

Somalija: „Glad je pred vratima i dobili smo poslednje upozorenje“

Sada je već i dečakov otac, Kerad Adan (28), stigao u bolnicu i šetkao se nervozno oko kreveta.

Pre poslednje suše, njihova porodica bila je prilično dobrostojeća, sa četvoro dece, 40 krava i kućom sa slamnatim krovom blizu grada Kvansaks Dirija, 200 kilometara južno od Doloua.

Ali ta oblast, Bej, nalazi se u središtu aktuelne suše i, pre dva meseca, poslednja grla iz njihove štale – izvor svog njihovog bogatstva – uginula su.

Ubrzo posle toga, roditelji su odlučili da spakuje stvari na zapregu sa magarcima i upute se na sever sa čitavom porodicom, putujući šest dana.

Ekstremisti iz Al Šababa pokušali su da ih spreče da napuste grad, ali su se zadovoljili oduzimanjem Adanovog mobilnog telefona, razbivši ga pred njim.

Odjednom su se lekari okupili oko Abdivalija.

Jedan od njih mu je sa dva prsta uporno masirao grudi u nadi da će stimulisati rad srca.

Njegov kolega prišao je bliže da pogleda u detetove nepomične oči. Roditelji su stajali ćutke uz podnožje kreveta.

I onda, u 10:13 tog oblačnog jutra, sve je bilo gotovo.

„Prestalo je da mu kuca srce“, prošaptala je Muhamed, sada motreći Abdivalijevu majku, koja je pala na krevet i zaplakala.

„Uspeli smo da spasemo prilično mnogo beba. Ali sve će sada verovatno biti gore“, rekla je Muhamed, govoreći kao neko ko je mnogo puta viđao ovakve scene.

„Jako je tužno i bolno kad prisustvujete nečemu što je vrlo lako moglo biti sprečeno“, rekao je glavni doktor bolnice Ali Šueb.

U roku od nekoliko minuta, Abdivalijev otac je bio na telefonu, obaveštavajući rodbinu i organizujući sahranu za to posle podne.

„Svako nekad mora da umre“, rekao je tiho, kao da govori samom sebi.

Kerad Adan and Hawa, Abdiwali's parents, outside their tent the day after their son died — Abdivalijevi roditelji Hava i Kerad Adan, dan nakon što su izgubili sina

Kola hitne pomoći prišla su bolnici uskom stazom u rikverc i Abdivalijevi roditelji su ušli unutra, dok je otac pažljivo obema rukama držao telo sina, umotano u tešku tkaninu.

Kasnije je Pamela Vasonga pokazala posetiocima dobro opremljenu bolničku apoteku i malu laboratoriju.

Ona je prvi put stigla u Somaliju iz doma u Keniji tokom poslednje gladi, 2011. godine, i ostala ovde od tada, uverena da se mnogo toga u međuvremenu promenilo i da se stalan rad protekle decenije isplatio.

„Mislim da je neprekidna služba koja je sve vreme bila na raspolaganju verovatno sprečila mnogo, mnogo goru situaciju.

„Tu je sada na terenu više međunarodnih organizacija i više lokalnih organizacija koje mogu da stignu do zabitih i nepristupačnih oblasti“, rekla je ona.

A opet, dok se sprema najgori udar nove gladi, bolnica je, verovatno privremeno, izgubila polovinu međunarodnih sredstava kao posledica odlaganja koju su izazvala politička previranja u glavnom gradu Mogadišuu.

Još su gori mnogobrojni dokazi da je svet, čija je pažnja usmerena na drugu stranu, bio spor u prepoznavanju razmera katastrofe u Somaliji – novi podaci pokazuju da je trenutno na raspolaganju manje od polovine humanitarnih sredstava neophodnih da bi se reagovalo na sušu.

Velika Britanija, na primer, obezbedila je 223 miliona dolara humanitarne pomoći tokom poslednje teške suše u Somaliji 2017. godine.

Ove godine troši na nju manje od četvrtine te sume.

„Molimo svet da ne izgubi Somaliju iz vida. Somaliji je sada potrebna pomoć. Ako je ne budemo dobili, sigurno nas čeka katastrofa“, kaže Vasonga.

Grave digging — Abdivali je sahranjen na najdaljem obodu kampa Ladan

U vreme kad su kola hitne pomoći stigla do drugog kraja kampa Ladan, na istočnom obodu grada, masa se okupila ispred šatora porodice.

Naleti vetra podigli su kovitlace guste prašine.

Doneseni su kanisteri vode da se opere detetovo telo.

Neko je već kupio specijalno parče belog platna za sahranu.

Potom su se dvojica komšija, sa lopatama oslonjenim o koščata ramena, uputili ka pustopoljini sa druge strane ograde da iskopaju grob.

Izabrali su mesto između druga dve male humke veličine deteta.

Sat kasnije, na groblje je stigla Hava.

Prema tradiciji, žene ne prisustvuju sahranama.

Ali, ona i njena majka jasno su stavile do znanja da ih niko neće odvratiti i tako su sedele, sa još nekoliko drugih žena, na dvadesetak metara od grobnog mesta.

„Dala si sve od sebe.“

„Imaš drugu decu.“

Žene su tiho nudile reči saosećanja i ohrabrenja, dok je Abdivalijev otac na smenu sa drugim ljudima udarao pijukom po tvrdoj, suvoj zemlji.

Usledila je kratka molitva, a zatim i sam ukop.

Potom su se Abdivalijevi roditelji vratili peške ka novom domu, dok je vetar duvao sa ravnice, a krpe i komadi otpada su se vijorili na hiljadu bodljikavih žbunova suvih kao kost.