Od Malija na zapadu do Sudana na istoku, čitavim delom Afrike sada upravlja vojska.
Niger je bio jedna od retkih preostalih demokratija u pojasu Sahela koji se proteže širom kontinenta.
Ali sada kada je vojska preuzela vlast, postoji zabrinutost šta će to značiti za inače problematični region.
Grupa visokih vojnih oficira u sredu, 26. jula je preko nacionalne televizije objavila da je izvršen udar i da je svrgnut predsednik Muhamed Bazum, izabran 2021. godine.
Bazum važi za ključnog zapadnog saveznika u borbi protiv islamskih ekstremista.
Iako je bio prkosan nakon što su visoki vojni oficiri objavili puč, Bazuma je privela predsednička garda.
Generalštab vojske je dao podršku onom delu snaga koje su izvršile puč.
Francuska, nekadašnja kolonijalna sila, i Amerika, imaju vojne baze u zemlji bogatoj uranijumom i obe su brzo osudile državni udar.
Iako na Zapadu postoji zabrinutost da bi novo rukovodstvo Nigera moglo da se udalji od zapadnih saveznika i da se približi Rusiji, Moskva se pridružila drugim zemljama i Ujedinjenim nacijama u pozivu na oslobađanje Bazuma.
- Objašnjenje sukoba u Sudanu: Ko su dvojica generala koja se bore za vlast
- Sudan rekorder po broju pokušaja državnih udara
- „U Etiopiji je svanulo“: Sklopljeno primirje u građanskom ratu
Vlada predsednika Bazuma bila je i partner evropskim zemljama koje pokušavaju da zaustave tok migranata preko Sredozemnog mora, pristajajući da prihvati stotine migranata iz pritvorskih centara u Libiji.
Bazumova vlada se obračunavala i sa trgovcima ljudima kojima je Niger bio tranzitna zemlja za krijumčarenje između drugih zemalja zapadne Afrike i onih dalje na severu.
Šta se desilo u Nigeru?
Portparol vojske, okružen drugim oficirima, objavio je u direktnom uključenju na nacionalnoj televiziji da je izvršen državni udar.
Objavili su i da je suspendovan ustav, kao i sve državne institucije, ali i zatvaranje granica zemlje u zapadnoj Africi.
„Mi, snage odbrane i bezbednosti, odlučili smo da stavimo tačku na režim kakav poznajete“, rekao je general-pukovnik Amadu Abdurahman, okružen devetoricom oficira u televizijskom obraćanju.
„Ovo je posledica stalnog pogoršanja bezbednosne situacije i loše privredne i društvene politike“, dodao je.
Vojna hunta, koja sebe naziva Nacionalni savet za odbranu otadžbine, uvela je policijski čas u zemlji od 22 sata do pet sati ujutru po lokalnom vremenu.
Dan posle udara, pristalice vojne hunte kamenovali su i zapalile sedište vladajuće stranke.
Učinila je to manja grupa ljudi koja podržava puč, dok je mnogo veći broj njih davao podršku zaverenicima ispred parlamenta u glavnom gradu Nijameju.
Među demonstrantima je viđeno i nekoliko zastava Rusije, a pojedini su držali rukom ispisane natpise: „Dole Francuska“ i „Strane baze napolje“.
Policija je potom ispalila suzavac da bi rasterala okupljene ispred sedišta vladajuće stranke, odakle su partijski aktivisti pobegli kada su videli da demonstranti dolaze.
U sukobima je bilo i povređenih.
Pristalice puča optužuju vladajuću stranku za korupciju i nedovoljnog činjenja na poboljšanju bezbednosne situacije i okončanju dugotrajne džihadističke pobune.
Nema nikakvih dokaza o bilo kakvoj umešanosti Rusije u puč.
Rusija je zvanično osudila državni udar i pozvala na poštovanje ustavnog poretka Nigera.
Predsednik Nigera, 64-godišnji Muhamed Bazum je dobrog zdravlja nakon što ga je zarobila sopstvena predsednička straža, rekla je francuska ministarka spoljnih poslova.
Ketrin Kolona je agenciji AFP rekla da je Bazum razgovarao sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i dodala da postoji „izlaz“ za zaverenike ako poslušaju svetsku zajednicu.
Odmah posle objavljivanja puča, američki državni sekretar Entoni Blinken izrazio je podršku Bazumu.
„Ovo je preuzimanje vlasti silom i gaženje ustava“, rekao je Blinken tokom posete Novom Zelandu.
Pučisti, međutim, za sada ne haju za poruke iz sveta.
„Od svih spoljnih faktora tražimo da se ne mešaju“, nastavio je vojni general u televizijskom obraćanju.
„Granice će biti zatvorene dok se situacija ne stabilizuje“, objavio je.
Šta ovo znači za Niger i za Afriku?
Ako bi Niger napravio otklon od zapasnih saveznika i približio se Rusiji, sledio bi put dva svoja suseda – Burkine Faso i Malija.
Upravo su se u ovim zemljama prethodnih godina dešavali državni udari i potom su se okrenuli Moskvi.
Mali i Burkina Faso su bili pod intenzivnim pritiskom islamističkih grupa koje su slobodno delovale u većem delu obe zemlje.
Ali iako se Niger borio protiv sopstvene džihadističke pobune i ruralnog banditizma, izgledao je relativno stabilnije od svojih suseda.
Broj prijavljenih smrtnih slučajeva od političkog nasilja od 2021. godine bio je daleko manji u Nigeru, prema projektu podataka o lokaciji i događajima oružanog sukoba (Acled).
Ali pretnja džihadista bila je glavni razlog zašto je vojska preuzela vlast, tvrdeći da treba da se bori protiv pobunjenika.
U Maliju i Burkini Faso, nova vojna vlast je pokvarila odnose sa Francuskom, bivšom kolonijalnom silom, koja je takođe ranije vladala Nigerom.
Od sticanja nezavisnosti od Francuske 1960. godine, u Nigeru, zapadnoafričkoj državi bez izlaza na more, bilo je četiri uspešna državna udara i nekoliko neuspešnih pokušaja da se zbaci aktuelna vlast.
Poslednji državni udar u zemlji dogodio se u februaru 2010. godine i okončan je svrgavanjem predsednika Mamadu Tanje.
U Nigeru deluju grupe povezane i sa Al-Kaidom i sa Islamskom državom.
Jedna grupa je došla na jugozapad zemlje 2015. godine iz susednog Malija, a druga deluje na jugoistoku.
Vojni puč se dešava uoči samita Rusija-Afrika, koji će biti održan u Sankt Peterburgu 27. i 28. jula, što se tumači kao namera ruskog predsednika Vladimira Putina da dodatno proširi uticaj u Africi.
Pozivajući se na izvore u Kremlju, ruska agencija TASS prenosi da Bazumova poseta samitu nije bila planirana.
Agencija navodi da ni na spiskovima učesnika nema drugih predstavnika Nigera.
U susednom Maliju, teško naoružani ruski plaćenici iz kompanije Vagner pomažu vojnom režimu u borbi protiv džihadističkih pobunjenika.
Pogledajte video: Objašnjenje sukoba u Sudanu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
