Amerika bira predsednika više od 230 godina, ali je samo prvi – Džordž Vašington – bio izabran kao nezavisni kandidat.

Dvoglavi planinski vrh američke politike – Republikanska i Demokratska stranka – u tolikoj meri dominira medijima i donacijama za kampanje da su šanse da neki autsajder pobedi praktično nikakve.

Kakva vrsta osobe uprkos tim minijaturnim šansama pomisli – ma, kandidovaću se svakako?

Popriličan spektar, ispostavlja se – zaključno sa 9. oktobrom, nekih 1.216 kandidata (različitog nivoa ozbiljnosti) prijavilo se Federalnoj izbornoj komisiji za željom da se kandiduje na predsedničkim izborima.

BBC je razgovarao sa troje – koncertnom pijanistkinjom i motivacionom govornicom, indijanskim IT tehničarom i kripto milijarderom – o tome za šta se oni zalažu i zašto zavređuju glasove Amerikanaca.

Short presentational grey line

BBC

„Amerikanci će uvideti da dve ponuđene opcije nisu nikakav izbor“

Džejd Simons je žena koja ima mnogo crtica u svojim titulama. Bivša mis, profesionalna koncertna pijanistkinja, motivaciona govornica, reperka, majka i rukopoložena sveštenica.

Kako sama kaže, ona je nekonvencionalni kandidatkinja, „ali ovo su nekonvencionalna vremena“.

„Čini mi se da su ovo vremena u kojima ne možemo sebi da priuštimo da se ponašamo kao inače“, kaže ona.

„Ja sam ćerka aktiviste za građanska prava, a otac me je vaspitavao da ukoliko vidite nekakve manjkavosti, ukoliko vidite nepravdu, morate da se zapitate jeste li možda vi taj koji mora da podmetne leđa.“

Ona kaže da je njen cilj da stvori ravnopravan pristup poslovnim i drugim prilikama, preko ekonomske, obrazovne i reforme krivičnog prava. I u tom duhu, ona želi da vodi „najjeftiniju kampanju u istoriji Amerike“, kako kaže.

„Smatramo da je gnusno da košta blizu milijardu dolara da se kandidujete za predsednika kad su kvalifikacije da ste najmanje 35 godina stari, da ste državljanin rođen u ovoj zemlji i da ste živeli ovde 14 godina“, kaže Simons.

„Radije bismo da potrošimo taj novac na pomoć ljudima.“

A da li je ona liberalna ili konzervativna?

„Zavisi koga pitate!“, kaže ona.

„Našu politiku vole svi, od razočaranih pristalica senatora Bernija Sandersa [odustao ranije od predsedničke trke] do konzervativnih hrišćanskih sveštenika.“

Njena prošlost kao sveštenice i vernice ne određuje je automatski kao konzervativnu, kaže ona.

„Ja mislim da je Isus jedna od najradikalnijih ličnosti koje imamo u našoj istoriji. I mislim da ako pogledate šta je sve on radio, mogli biste čak da ga proglasite naprednim.“

Short presentational grey line

BBC
  • Možda će vas zanimati i video o tome koliku ulogu ima religija u američkim izborima:
Nekoliko nedelja pre izbora oba kandidata su počela da obraćaju više pažnje na vernike.
The British Broadcasting Corporation
Short presentational grey line

BBC

Pandemija korona virusa ove godine je preokrenula trku za Belu kuću naglavačke, sprečivši masovna okupljanja, premestivši partijske konvencije na internet i preuzevši dominaciju u novinskim naslovima.

Ali za Džejd, najveći izazov kampanje je da naprosto obavesti ljudi da i ona postoji.

„Čak i u vreme kad su navodno životi crnaca važni i kad viđamo izjave solidarnosti od medija i korporacija, ti isti mediji – uključujući crnačke medijske kuće – odbijaju da ispričaju priču da i ja postojim.“

„Imate slavnu ličnost kao što je Kanje Vest, koji nije čak ni predao svoje papire, i on 4. jula izjavi da se će kandidovati, u roku od 30 minuta pokrila ga je već svaka velika mreža.

Tako da smo bili pomalo šokirani da se, kad pogledate malo iza kulisa, narativ o demokratiji ne sprovodi u onolikoj meri kao što američke glasači misle.“

I dok će se republikanski i demokratski kandidati pojaviti na izbornim listama u svim saveznim državama, nezavisni kandidati moraju da postignu niz državnih rokova i ispune određene uslove.

Ime Džejd Simons će se pojaviti na izbornoj listi u državama Oklahomi i Luizijani, ali u preostaloj 31 državi biće registrovana kao upisana kandidatkinja – što znači da ako glasači fizički upišu njeno ime na listić, njihovi glasovi će se računati kao važeći.

Ona priznaje da je sve okrenuto protiv nje, ali i dalje veruje da može da stigne do Ovalne sobe – ako ne ove godine, onda u nekom trenutku u budućnosti.

„Znam da zvuči suludo, imajući u vidu istorijat nezavisnih kandidata! Mi verujemo da, ako ostanemo na nogama dovoljno dugo, jer čeka nas još kriza – većina Amerikanaca će uvideti da dve ponuđene opcije nisu nikakav izbor.

„[…] Od prvog dana govorimo da moramo da povratimo tkanje naše nacije. To je duhovno tkanje, to je kulturološko tkanje, to je društveno i rasno tkanje, i mi mislimo da je ono rašiveno – a da su to prvenstveno radile obe političke stranke.“

„Dakle, kad bih zatvorila oči i zamislila naciju… To ne može samo da bude ping-pong moći i osvete – ‘Sad mi dobijamo priliku da vam sve vratimo.’ Ja vidim pred sobom sezonu koja će nas sve pročistiti, kada ćemo moći duboko da udahnemo i kažemo: ‘Kuda želimo da idemo dalje?'“.

„Odlučio sam da život provedem pomažući drugima“

Brock Pierce

Peter Ruprecht

Brok Pirs je bivši dečji glumac koji se pojavljivao u filmskom serijalu Moćne patke i koji je glumio predsednikovog sina u komediji Prvo dete iz 1996. godine.

Ali zahvaljujući njegovoj drugoj karijeri tehnološkog preduzetnika, on je verovatno milijarder u kripto valutama.

Zašto se kandidovao za predsednika? Delom zato što je duboko zabrinut stanjem u državi.

„Mislim da nemamo pravu viziju za budućnost – mislim, u kakvom to svetu želimo da živimo 2030. godine? Kakav je plan? Kuda mi to pokušavamo da stignemo, znate? Morate da imate neki cilj. A viđam uglavnom samo gađanje blatom, ne stižu baš revolucionarne ideje od previše ljudi. Sve je pomalo zastrašujuće. A ja imam ideju šta treba da radimo.“

Poslednje četiri godine, Pirs se bavio filantropskim radom u Portoriku, gde je njegova fondacija nedavno prikupila milion dolara za ličnu zaštitnu opremu za lekare i bolničare.

Upitan šta bi trebalo da budu prioriteti Amerike u naredne četiri godine, on predlaže da zemlja prestane da juri „razvoj radi razvoja“ i svoj uspeh krene da meri po tome koliko dobre rezultate postižu život, sloboda i potraga za srećom.

Pirsa je teško odrediti politički.

Čovek kog je magazin Roling Stoun opisao kao „hipi kralj kripto valute“ zalaže se za legalizovanje kanabisa, venčao se na festivalu Burning Man gde su dekor i kostimi imali za temu jednoroge i bio je toliko neimpresioniran što se našao na Forbsovoj listi najbogatijih da se zarekao da će svojih prvih milijardu dolara pokloniti.

On isto tako snažno veruje u ličnu slobodu i donirao je hiljade dolara republikanskim kandidatima.

„Imam mnogo liberalnih sklonosti, ali imam i mnogo konzervativnih sklonosti“, kaže Pirs.

„I mislim da je vreme da kolektivno svi duboko udahnemo i hrabro zakoračimo u budućnost, zato što sve te ideologije imaju čemu da nas nauče.“

Short presentational grey line

BBC

Pogledajte: Muva kao „kandidat“ potpredsedničke TV debate

Neočekivani „kandidat“ se pojavio tokom potpredsedničke debate.
The British Broadcasting Corporation
Short presentational grey line

BBC

Život ovog tridesetdevetogodišnjaka nije bio lišen kontroverze. Kad je imao 19 godina, tri glumca optužila su njega i dvojicu njegovih poslovnih partnera za seksualni napad.

Pirs je negirao da je uradio bilo šta loše i nikad nije zvanično optužen.

Tri tužioca povukla su tužbu protiv njega, a da nikad nisu dobila nikakvu ličnu odštetu. Ali, neizbežno, novinski naslovi povezani sa tom epizodom otežali su mu predsedničku kandidaturu.

„Kad se vaše ime pojavi u jednoj takvoj vesti… to vam nanese beskrajnu štetu“, kaže on.

„Ali pozitivna stvar u svemu tome je što me je ovo iskustvo naučilo da ne osuđujem ljude.“

Podaci Federalne izborne komisije pokazuju da je Bruk Pirs uložio 3,7 miliona dolara u svoju kampanju.

On kaže da je njegova strategija da završi u Beloj kući ne direktnom pobedom na izborima, već tako što će osvojiti jednu saveznu državu u tesnoj trci, a potom naterati Predstavnički dom da izabere pobednika.

„Kad se to desilo ranije, u 100 odsto slučajeva odabrali su trećeplasiranog ili zadnjeplasiranog kandidata za predsednika kao kompromis. E sad, to se do sada desilo samo jednom – 1824. Tako da je naš cilj da osvojimo samo jednu državu. A ako razbijemo, možda dobijemo i tri.“

„Napuniću 40 godina u novembru, što znači i da vreme radi za mene. Tako da mi istovremeno gradimo kamen temeljac za budućnost – ne samo za mene kao kandidata, već za sve nezavisne kandidate od sad pa nadalje.“

A ako mu to ne pođe za rukom? Pirs kaže da je dobio razne ponude.

„Stalno me zovu da se kandidujem za guvernera Njujorka, za guvernera Minesote. Mislim, praktično gdegod da dođem, ljudi su u fazonu, Brok, ti bi ovde mogao da popraviš stvari nabolje. Ako ne budeš postao predsednik sledeće godine, da li bi mogao da vodiš našu državu, da li bi mogao da vodiš naš grad?“

„Neću provesti ni sekunde razmišljajući o tome sve do 4. novembra i to i govorim svima. Zovite me 4. novembra. Ali, znate, odlučio sam da svoj život posvetim pomaganju ljudima i gdegod mogu da budem od najviše koristi spreman sam da taj posao obavljam dobro.“

„Moramo da promenimo neke stvari na kojima je izgrađena ova zemlja“

Mark Charles speaks at an indigenous people's march in Washington DC

Shane Bahn

Jedan faktor koji ujedinjuje sve nezavisne kandidate jeste da nisu morali da zadovolje stranačku većinu da bi dobili platformu – tako da se oni kandiduju u svoje ime, zalažući se za pitanja koje ih se lično tiču.

Mark Čarls je najbolji primer za to.

Profesionalno je radio kao kompjuterski programer i tehnička podrška, ali on je zapravo vatreni borac za socijalnu pravdu po pitanjima koja se tiču Indijanaca i ljudi druge boje kože.

Njegov cilj je da bude alternativni kandidat za glasače koji ne osećaju povezanost s izbornim listama Donalda Trampa ili Džozefa Bajdena.

Čarls je Navaho porekla, što je identitet koji je duboko oblikovao njegovu kandidaturu i njegov pogled na to kakva bi Amerika trebalo da bude.

Zemlja na kojoj je izgrađen Vašington pripadala je plemenu Piskatavej.

„Ovo je bila njihova zemlja, mnogo pre nego što se Kolumbo izgubio na moru – a oni su još uvek tu. I meni je čast što živim na ovoj zemlji, na njihovoj zemlji, i želim da im ukažem počast kao narodu domaćinu.“

Ranih 2000-tih, Čarls je odlučio da preseli porodicu u dom udaljen od grada, u rezervatu Navahoa, „zato što sam želeo da iskusim tradicionalniji način života“.

Ostali su tamo 11 godina.

„Pratio sam nekoliko predsedničkih izbora iz te perspektive“, kaže on.

„Bili smo deset kilometara od najbližeg asfaltiranog puta, živeli smo u jednosobnom hoganu – tradicionalnoj Navaho nastambi. U našoj zajednici nije bilo tekuće vode, nije bilo struje, naše komšije su bile tkači tepiha i pastiri.“

Porodica je bila spremna da kuva na prenosnom rešou, dovlači vodu iz bunara i živi na svetlosti sveća.

Ono što nisu očekivali je koliko će se marginalizovano osećati.

„Jedine nestarosedelačke grupe koje smo viđali u rezervatu bili su oni koji su dolazili da nas slikaju ili oni koji su dolazili da nam udele milostinju. Skoro niko nije dolazio da gradi odnose sa nama“, kaže Čarls.

„Uz sve to, počeo sam da razumem i uviđam deo istorijske traume koja proističe iz veoma nepravednog istorijata prema mom narodu.“

„Počeo sam da se osećam istovremeno nesigurnije i ogorčenije.“

Short presentational grey line

BBC

Pogledajte video: Ko god da pobedi na izborima za predsednika SAD društvene mreže više neće biti iste

Funkcionisanje društvenih mreža promeniće se posle izbora.
The British Broadcasting Corporation
Short presentational grey line

BBC

Čvrsto je rešio da se okrene svetu i da pokuša da iznedri razumevanje umesto da postane ogorčen.

Sada kaže da se bori za istinski inkluzivnu Ameriku koja odbacuje neravnopravnost.

„Naš Ustav, koji počinje rečima ‘Mi narod’ […] ne pominje žene, svesno isključuje Indijance a Afrikance računa kao tri petine osobe“, kaže Čarls.

„I o tome se radi u mojoj kampanji: ukoliko želimo da budemo nacija u kojoj ‘mi narod’ zaista znači sav narod, moramo da poradimo na osnovama.

„Ne možemo samo to da govorimo i želimo da je tako: moramo zapravo da se potrudimo i promenimo neke stvari na kojima je izgrađena ova zemlja, kao što su rasizam, seksizam i eksplicitna belačka nadmoć.“


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.