Kako su još uvek miroljubivi i nisu pokorili čovečanstvo, roboti ovih dana usisavaju kuće, pomažu u poljoprivredi i raznim oblicima industrije.
Međutim, roboti bi uskoro mogli da se pojave i na pašnjacima. Prvo na srpskim, a zatim i na drugim livadama u svetu.
Nišlija Dušan Krstić je osmislio prototip robota-pastira, koji će umesto ljudi moći da izvodi stoku na ispašu.
„U Srbiji i u svetu nema dovoljno pastira, a s obzirom na potražnju mesa i mlečnih proizvoda i uslove kojima su životinje podvrgnute, ne postoji stvar koja nam je potrebnija od robota koji bi čuvao ovce“, kaže Krstić za BBC.
- Upoznajte prvog „sajber pastira“ iz Srbije
- Mladić sadi novu šumu u selu kod Čačka da bi „proizvela kiseonik za sve nas“
- Tamo gde magarci uživaju i isceljuju
Iako je reč o modernom tehnološkom dostignuću, Krstić je robota pastira osmislio kako bi se vratio starim načinima uzgoja stoke.
Spoj tehnologije i tradicionalnog stočarstva
Kako objašnjava Krstić, ljudi su još od neolita stoku čuvali na jedan način, kada su pastiri izvodili životinje na ispašu.
Dolaskom industrijske revolucije, uz sve veću potražnju mesa i mlečnih proizvoda, stoka je polako sa livada prelazila u štale.
„Životinje smo zatvorili u štale, učinivši ih nepokretnim, gojaznim i bolesnim, dok smo počeli da ih hranimo žitaricama i drugim namirnicama koje inače ne bi konzumirale kada bi imale travu“, kaže Krstić.
„Stoka mora da se vodi na ispašu, kako zbog zdravlja tih životinja, tako i zbog kvaliteta proizvoda koje daju, koji se takođe odražava na zdravlje ljudi koji tu hranu uzimaju.“
Međutim, kako bi ovce i druge životinje bezbedno provodile vreme napolju, potrebni su pastiri – a njih je, po svemu sudeći, sve manje.
„Pastirski posao je veoma težak. Postoji i ta priča da su jednom uhvatili đavola i pitali ga koji posao najviše mrzi, on je rekao da nikada ne bi voleo da bude pastir.“
Vodeći se mantrom „ako ne možeš da nađeš pastira, napravi sebi jednog, veštačkog“, Krstić je osmislio robo-šeparda (robo-shepherd).
Šta robo-šepard radi?
Krstić je njegovo idejno rešenje prezentovao Mašinskom Fakultetu u Nišu i kompaniji Coming Computer Engineering iz Beograda,
Ubrzo je formiran konzorcijum i krenulo se sa izradom projekta.
Konzorcijum, čiji je nosilac Coming , u junu 2019. godine dobio je najveći grant Inovacionog fonda Republike Srbije za saradnju nauke i privrede, za izradu inovativnog robotskog rešenja i plasman na tržište.
„Do juna bi trebalo da bude gotov prvi prototip, a do sledeće godine bi se radila evaluacija robota pastira“, kaže Krstić.
Kako objašnjava, robot je osmišljen da se kreće po terenu, čuva stoku od predatora, vodi računa da životinje ne zalutaju ili ne pasu previše trave na nekoj livadi.
„Dakle, u pitanju je kontrolisano kretanje životinja po različitim terenima po unapred planiranim rutama.“
Krstić dodaje da će prvi prototipi biti ljudski navođeni, kako sistemi za savladavanje prepreka još uvek moraju da se testiraju, ali očekuje da finalna verzija bude potpuno samostalna i da može da zameni pravog pastira.
„Robot će moći da odvede stoku na tačno određenu livadu, skloni je u hladovinu u trenucima kada je jako sunce i vrati u štalu u određeno zakazano vreme.“
Robot se trenutno puni uz pomoć struje, ali će uskoro imati i solarno napajanje.
„Najbolji spoj biljnog i životinjskog sveta“
Kako brinemo o zdravlju životinja, moramo da brinemo i o livadama i pašnjacima na kojima te životinje borave, smatra Krstić.
„Postoje moderni načini uzgajanja, pokreti u svetu koji se bave tzv. regenerativnom ispašom i koji se zalažu da se biljke i životinje spoje na kvalitetan i pametan način.“
„Ukoliko životinjama ogradite dva kvadratna kilometra pašnjaka i pustite ih na ispašu, one će vremenom uništiti to prostranstvo koje će postati neupotrebljivo. Tako nešto se već dešava u Evropi i drugim zemljama“, objašnjava.
Sa druge strane, robo-šepard će moći da odvodi stoku na različite lokacije u zavisnosti od dana.
„Trava će se tako obnavljati, prirodno se održavati kvalitetnije, dok će stočari pametnije koristiti pašnjake.“
Pristupačniji roboti
„U poljoprivredi je sve skupo i uloženi novac se često sporo vraća. Ljudi otplaćuju traktore po deset godina“, ističe Krstić.
On dodaje da će pored prodaje robota, postojati i mogućnost iznajmljivanja.
„Za onoliko novca koliko biste plaćali pastire, možete da iznajmite robota. Umesto da platite sedam pastira, i isto toliko pasa, možete imati jednog robota.“, kaže.
„To će biti mnogo privlačnije državama u kojima je skuplja radna snaga.“
Razvoj lokalne industrije
Krstićeva osnovna želja je da se robo-pastiri proizvode u Nišu, njegovom rodnom gradu.
„Voleo bih da se roboti prave u obnovljenoj Mašinskoj i Elektronskoj industriji, odakle bi se dalje izvozili.“
Kako kaže, ima velike ambicije, čak i da niški roboti prošetaju po stranim pašnjacima.
„Bilo bi dobro kada bi ministarstva poljoprivrede izdvojila sredstva i nabavila robote za ruralne krajeve u kojima nema ljudi, kako bi se životinje vodile po prirodi.“
„Na taj način bi po jedno domaćinstvo moglo da čuva više hiljada ovaca.“
*Projekat robota-pastira finansijski je podržan kroz Program saradnje nauke i privrede Fonda za inovacionu delatnost iz budžeta Srbije sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u okviru Projekta za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja (sporazum o zajmu sa Svetskom bankom).
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
