Čemu nas uči tajanstveno poreklo dosade

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pored individualnog i društvenog psihološkog faktora, ljudsko ponašanje je određeno i drugim faktorima, koji uopšte nisu psihološki. Oni su natpsihološki ili kulturni. Baš ti primarni elementi kulture – tradicija, alati, običaji, pogled na svet, ideja o pravdi i nepravdi, religija, filozofija života, kanoni lepote, ishrana i tsl. – vode ka današnjem „trenutnom stanju“ društvenih i državnih sistema u svetu. Kako mislimo, šta možemo razumeti, kako postupati da bismo preživeli – sve to potpuno zavisi od opštih kulturnih pretpostavki ugrađenih u temelje našeg vaspitanja. Već 1929. u „Pobuni masa“ Ortega i Gaset je obradio ovaj fenomen. Čovek-masa ima samo apetite, veruje da ima samo „prava“ i ne veruje da ima obaveze… u središtu njegovog životnog stila je upravo tvrdnja da živi bez moralnih načela… mase preferiraju direktnu „akciju“ bez uzimanja u obzir posledice svojih postupaka….masa „voli zbijenost“, nikad joj dosta zbijenosti, zabave, lenčarenja… Norme građanskog društva, a tu su bili i etologija rada, hobi, traganje za znanjima, koje su stvarane u Evropi od 13 veka su izgubile na snazi, a da ih nisu zamenile nove. Nešto od ovoga anticiprao je Paracelzijus (1529.): „Ko ništa ne zna, ne voli ništa. Ko ne ume ništa, ne razume ništa. Ko ne razume ništa, bezvredan je“ – pisao je Paracelzijus, dodajući da „onaj ko razume, taj i voli, zapaža, vidi“. Mi bismo dodali taj i preživljava!