Da li je fakultetima neophodan predmet srpski jezik?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ono što zvuči najlogičnije jeste da Srpski jezik bude obavezan na studijama žurnalistike i na svim državnim i privatnim fakultetima povezanim sa radom na medijima. Na taj način se indirektno opismenjava cela nacija. Srpski jezik nije u nestajanju, ali se menja i to – nagore, zahvaljujući, između ostalog, gomili nekvalitetnih i bukvalnih prevoda na raznim programima, pre svega za decu. TV kuće, vođene isključivo niskom cenom koštanja, angažuju polupismene i nekvalifikovane prevodioce, što je naročito očigledno i štetno kada su u pitanju programi za decu. Zato je akcenat na obrazovanju ‘kadra’ koji planira pred kamere ili u novinske redakcije, jer se tako prenose obrasci govora i opšte kulture komunikacije.

   1. Pravo u srž problema. Bravo. Dovoljno je pogledati prvi program i pink i uveriti se da smo u problemu.

2. Ministarstvo prosvete, nauke, i tehnološkog razvoja“, tabla ispred Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Turili zarez ispred veznika, a nas sa juga će da maltretiraju ubacivanjem srpskog na fakultetima. Svakako smo u svađi sa padežima, ali uspešnije raspoređujemo zareze. Ne znam čemu ovolika buka, učitelji, učiteljice, nastavnici, nastavnice, pa i oni koji predaju po srednjim školama i gimnazijama i zavaravaju se da su profesori, otaljavaju svoj posao, a onda će neke da uhlebljuju po fakultetima da uče decu ono što su morala naučiti u osnovnoj školi. Kada prosvetni radnici nisu u stanju da svoj posao odrade u osnovnoj i srednjoj školi, još teže će na fakultetu. Ne kaže se bez razloga da se staro drvo ne vije. RTS ima (NE)Kulturni dnevnik, između ostalog intervjuišu nastavnicu srpskog jezika iz Vranja koja vika, ne govori… Gde je ovde razlika između beograđana i vranjanaca, osim što beograđani akcentuju na prvom slogu?!

3. Branko basista, a Boban Arsenijević bio solo gitara na Srbistici u Nišu. E sad Branko hoće malo da solira, al ne ide.
   Da je Branko malo više čitao radove kolega sa drugih fakulteta u Nišu (pa i udžbenike) video bi koliko su nepismeni. Da ne govorim o studentima.
   A tek da je slušao niške političare koji su listom fakultetski obrazovani video bi koliko im je srpski jezik nasušna potreba.
   A Branko samo tolkuje knjige indžijele.

   1. Odgovor Republika Srbija – gospodine, Beograđanin i Vranjanac se piše velikim slovom …Toliko

4. Uvek se zna kada inspektor dolazi, pa učitelj zamoli decu da obrate pažnju pri govoru. Nakon završenog časa inspektor pohvali učitelja, pa ga upita šta znači vikav, reč koju su sva deca upotrebljavala. Učitelj počneče da se pere: „Inspektore, ja im uporno vikav da se vikav ne vika vikav, nego se vikav vika kažem.“
   Ovo mogu samo južnjaci da izgovore i razumeju, kao i beograđani koji nam uzimaju RTS pretplatu za (NE)kulturni dnevnik.

5. Kad sam bio mali dobio sam na poklon knjigu: „Vasilisa prekrasna i druge bajke“. Tek kad sam odrastao shvatio sam da je to los prevod sa grckog jer „vasilisa“ na grckom znaci CARICA! Ta knjiga se jos uvek provlacibez ispravke po knjizarama! Losih prevoda i previse kao recimo sa engleskog „Emocionalna inteligencija“ u izdanju Geopoetika pa kad sam se pozalio odgovrila mi je cak i predsednica Udruzenja knjizevnih prevodilaca pokusavajuci da zastiti svoju clanicu time da „svaki prevodilac ima lose i dobre prevode“! Da li je to opravdanje! Kad bi inzenjer napravio los most on bi se srusio i inzenjer bi bio zatvoren. Ovako pas laje, vetar nosi! Pismenost je posebno opala u poslednje vreme jer se komunicira virtuelno a rukopis nestaje pa skolovani ljudi ako nesto i napisu, pisu kao osnovci!

   1. Činjenica je da na studijskim grupama za strane jezike ne postoji dovoljno časova srpskog jezika i jezičke kulture ili je profesorski kadar neadekvatan. Barem tako je bilo u moje vreme. Studenti anglistike, recimo, prilično greše u izražavanju. A oni će nekome da predaju.

6. S obzirom na izrečenu sumnju, da iza predloga o uvođenju srpskog jezika na fakultete stoji nečiji interes, to se može (i treba!) rešiti pre fakulteta. Na maloj maturi, ili prijemnom ispitu, uvesti obavezno srpski jezik, sa posebno visokim pragom za prolaznost. Stvar je prilično jednostavna: Ne možeš da upišeš nijedan fakultet, ako ne znaš srpski jezik bar za 4! Kome treba polupismeni lekar, pravnik ili inženjer?

7. Ma jok, sta ce im to. Neka uce srpski jezik sa rijalitija, iz vuciceve stampe, njegove svakodnevne retorike i njegovih aportera iz Narodne Skupstine. Mada se i drugarica Premijer Brnabic bogme sve vise nudi za volontersku katedru.

8. Pa neka uvedu obavezne lektore za sve novine u zemlji, vezbe dikcije za sve voditelje sa obaveznim ispitom / certifikatom.
   Usput, zasto se ne postuju sve varijante jezika, a ne samo hercegovacki? Zasto se na nacionalnim televizijama ne govori i ijekavicom i ikavicom, kad je ta varijanta jezika prisutna u dobrom delu Srbije i Vojvodine kao izvorna varijanta.