Jaje na tostu

Getty Images
Doručak šampiona

Ukoliko postoji savršena hrana, to su jaja. Uvek ih ima, lako se spremaju, nisu skupa i puna su proteina.

„Jaje u sebi ima sve potrebno da napravi jedan organizam, pa je očigledno da je jako hranljivo“, rekao je Kristofer Blaso, vanredni profesor nauke o ishrani na univerzitetu u Konektikatu.

Ukoliko jedete jaja uz ostalu hranu, uspećete da pomognete organizmu da upije više vitamina. Na primer, jedna studija pokazuje da ukoliko dodate u salatu jednu jaje, uspećete da u sebe unesete više vitamina E koji se nalazi u salati.

Decenijama se govorilo da se jaje ne preporučuje zbog visokog sadržaja holesterola, što neka istraživanja povezuju sa srčanim bolestima. Jedno žumance sadrži 185 miligrama holesterola, što je više od polovine 300 miligrama, dnevno preporučene količine.

Da li to znači da jaja nisu idealna hrana, već čine štetu?

Holesterol je žućkasta masnoća proizvedena u našoj jetri i crevima i može se naći u svakoj ćeliji našeg tela. Obično za holesterol mislimo da je „nešto loše“. Ipak holesterol je glavni blok u našim ćelijskim membranama. Takođe je potreban telu da napravi vitamin D, kao i hormone testosteron i estrogen.

Organizam sam proizvodi onoliko holesterola koliko mu treba, a ima ga i u životinjskim proizvodima koje jedemo, poput govedine, kozica, jaja i sireva.

biftek na žaru

Getty Images
Holesterola ima životinjskim proizvodima, poput govedine i jaja

Holesterol se širi po telu zahvaljujući lipoproteinskim molekulima u krvi.

Svaki čovek ima drugačiju kombinaciju različiti vrsta lipoproteina, a naše individualne karakteristike određuju stepen rizika od srčanih oboljenja.

LDL holesterol, poznatiji kao loš, prenosi se iz jetre do arterija i telesnog tkiva.

Istraživači kažu to može da dovede do gomilanja holesterola u krvnim sudovia i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Ipak, nisu uspeli još definitivno da povežu utrošak holesterola sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Kao rezultat toga, u američkim savetima za pravilnu ishranu više nema stavke o ograničavanju holesterola. Umesto toga, naglasak je na ograničavanju količine zasićenih masti koje jedemo.

To može da poveća riziki od kardiovaskularnih bolesti.

Hrana koja sadrži transmasti povećava nivo lošeg holesterola u telu. Iako neke transmasti prirodno postoje u proizvodima životinjskog porekla, većina je napravljena na veštački način.

Takvih transmasti ima dosta u margarinu, grickalicama, prženoj i pečenoj hrani, krofnama i tortama.

A variety of fast foods including burgers, chicken wings, chips etc.

Getty Images
Some deep-fried foods, which contain trans fats, can increase our LDL (or „bad“) cholesterol levels

Istovremeno, uz rakove, jaja su jedina namirnica koja sadrži dosta holesterola i malo zasićenih masti.

„Holesterola ima znatno više u jajima nego u mesu i drugim namirnicama životinjskog porekla. A zasićene masti povećavaju nivo holesterola u krvi. To smo utvrdili brojnim istraživanjima prethodnih godina“, kaže Marija Luz Fernandez, profesorka nutricionističkih nauka na Univerzitetu Konektikat u Americi.

Upravo su rezultati istraživanja na ovom univerzitetu pokazali da ne postoji veza između jedenja jaja i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Rasprava o uticaju jaja na ljudsko zdravlje delimično je otišla u drugom smeru i zbog toga šta naša tela mogu prime holesterol koji unesemo.

„Postoji sistem i zato za većinu ljudi holesterol nije problem“, kaže Elizabet Džonson, profesorka sa Tafts univerziteta u Bostonu.

Ona je 2015. sa ekipom saradnika analizirala rezultate 40 studija i nisu pronašli konačan dokaz o vezi između srčanih bolesti i prehrambenog holesterola.

„Čovek ima dobru regulaciju u telu kada je u pitanju ta vrsta holesterola i sam organizam će stvarati manje količine“, navodi ona.

prženo jaje

Getty Images
Holesterol je štetan kada oksidira, ali antioksidansi iz jajeta sprečavaju da dođe to toga

Kada je reč o jajaima, holesterol čak može da bude još manji zdravstveni rizik. Holesterol je štetniji kada oksidira u arterijama. Ali oksidacija se ne dešava u jajima, navodi Bleso.

Takođe, postoji i dobar holesterol – HDL (lipoproteini visoke gustine). On putuje do jetre koja ga razbija i uklanja iz organizma. Smatra se da dobri holesterol ima zaštitni efekat od kardiovaskularnih bolesti jer se ne gomila u krvi.

„Ljudi bi trebalo da budu zabrinuti zbog holesterola u krvi koji dovodi do srčanih bolesti“, tvrdi Fernandez.

Važan je odnos dobro i lošeg holesterola u organizmu. Dobri holesterol predstavlja protivtežu lošem.

Mnogi od nas imaju tu ravnotežu, ali kako Bleso kaže, kod trećine ljudi ipak se javi povišeni holesterol u krvi, 10 do 15 posto pošto smo ga konzumirali.

Istraživanja su pokazala da je verovatnije da kod mršavih i zdravih ljudi skoči loš holesterol nakon što pojedu jaja.

Kod onih sa većom kilažom i dijabetičara, dolazi do manje povećanja lošeg holesterola i značajnijeg skoka dobrog, tvrdi Bleso.

Ako ste zdraviji, jaja potencijalno mogu da imaju štetnije posledice nego ako imate višak kilograma. Istovremeno, ako ste zdraviji, veća je verovatnoća da imate potreban nivo dobrog holesterola, pa povećanje loše ne bi trebalo da bude tako opasno.

Kuvano jaje

Getty Images
Naučnici su došli do zaključka da je dodatna polovina jajeta dnevno koje su ljudi unosili povezana sa višim rizikom od srčane bolest i smrti…

Istraživanje objavljeno ranije ove godine, doduše, dovelo je u pitanje tvrdnju da jaja nisu opasna po zdravlje. Istraživači su analizirali podatke 30.000 odraslih osoba koje su pratili u proseku 17 godina.

Došli su do zaključka da je svake godine dodatna polovina jajeta dnevno koje su ljudi pojeli povezana sa višim rizikom od srčane bolest i smrti.

U ovom istraživanju kontrolisane su navike u ishrani kod ljudi, celokupno zdravstveno stanje i fizička aktivnost.

„Utvrdili smo, da čovek dnevno na svakih dodatnih 300 miligrama holesterola koje unese iz bilo koje namirnice, za 17 posto povećava rizik od kardiovaskularne bolesti, odnosno za 18 posto ukupnu smrtnost“, tvrdi Norina Alen, jedna od autorki studije i profesorka preventivne medicina na Nortvestern univerzitetu u američkoj državi Ilinois.

„Takođe smo utvdili da svaka polovina jajeta koju dnevno pojedemo za šest odsto povećava rizik od bolesti srca, odnosno za osam posto od smrti“.

Uprkos tome što je studija jedna od najobimnijih te vrste, ona je bila opservaciona i nije ukazala na uzroke i posledice.

Takođe, podatke, i to samo jednu vrstu, prikupljali su sami ispitanici. Odgovarali su na pitanja šta su jeli prošlog meseca ili godine. To znači da su istraživači dobili samo delić slike ukupne ishrane, koja se, pritom, menjala tokom godina.

Kajgana s povrćem

Getty Images
… ali druge studije pokazuju da je unos jaja povezan sa nižim rizikom od srčanih oboljenja.

Studija je u suprotnosti sa nekim rezultatima iz prošlosti. Brojna istraživanja pokazuju da su jaja zdrava za srce. Jedno od njih objavljeno prošle godine obuhvatilo je pola miliona ispitanika u Kini, a rezultati su bili potpuno drugačiji.

Oni koji su svaki dan jeli jaja imali su 18 posto nižu stopu rizika od bolesti srca, odnosno 28 posto manji rizik od moždanog udara u odnosu na ljude koji nisu konzumirali jaja svakodnevno.

Ali ovo je bilo istraživanje zasnovano na posmatranju.

Dobro jaje

Jedno je sigurno – ovakva istraživanja opet su pokrenula polemiku o uticaju holesterola na zdravlje.

Jaja svakako pozitivno utiču na pojedine aspekte ljudskog zdravlja.

Holin je sastojak u jajetu koje može da nas zaštiti od Alchajmerove bolesti. Takođe, štiti i jetru.

jaje na hlebu

Getty Images
Holin je sastojak u jajetu koje može da nas zaštiti od Alchajmerove bolesti.

Ipak, može da ima i negativne posledice. Holin u metabolizmu crevna bakterija pretvara u molekul TMO koji završava u jetri. Tu se pretvara u TMAO, molekul koji se dovodi u vezu sa povećanim rizikim od kardiovaskularnih bolesti.

Blaso se zapitao da li unošenje velike količine holina kroz jaja može da dovede do rasta nivoa TMAO.

Pronašao je istraživanja koja pokazuju da je kod ljudi koji su jeli jaja posle 12 sati taj nivo porastao.

Istraživanje koje meri konzumiranje jaja i nivo TMAO za sada, međutim, pokazuje da je rast ovog molekula kratkotrajan.

Sa druge strane, TMAO se meri kao marker za srčane bolesti samo na osnovnom nivou, što može da se uoči kada ljudi poste.

Blaso to poredi sa efektom kada u krvi kratkotrajno poraste nivo šećera čim unesemo ugljene hidrate. Istovremeno, povišen nivo šećera u krvi jedino se dovodi u vezu sa dijabetesom kada su rezultati takvi u kontinuitetu.

Tako, možda, kada jedemo jaja, osetimo samo pozitivne efekte holina.

„Problem nastaja kada, umesto što se apsorbuje u krv, holin nastavlja put ka debelom crevu gde može da se pretvori u TMA, a kasnije u TMAO“, navodi Fernandez.

„Ali holin je apsorbovan u jajima i ne ide u debelo crevo, tako da se ne povećava rizik od srčanih bolesti“.

U međuvremenu su naučnici počeli da uviđaju druge koristi od jaja.

Žumance je jedno od najboljih izvora luteina, pigmenta koji omogućuje bolji vid i smanjuje rizik od očnih oboljenja.

Poširana jaja

Getty Images
Žumance je jedno od najboljih izvora luteina, pigmenta koji omogućuje bolji vid

Ipak, jaja za doručak verovatno nisu najzdravija opcija, osim ako su deo raznovrsne ishrane.

DO NOT DELETE – DIGIHUB TRACKER FOR [


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk