Dan primirja u Prvom svetskom ratu: Pet stvari koje treba da znate o prazniku 11. novembra

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Zašto Srbija toliko kasni u organizaciji države i društva kakvi postoje u Švedskoj, Danskoj, Švajcarskoj, Češkoj…? Zato što pre stvaranja nacionalne države nije imala građansko društvo. Gde je društvo tribalsitičko (pleme je sve pojedinac je ništa) kao u Srbiji tu nema ni „nacionalista“ ni „nacionalne države“. Francuskom revolucijom građanstvo te zemlje je osvojilo javnu vlast u njoj i svoje vrline prenelo na nacionalnu državu. Nacija kao ideologija novog zajedništva – bila je pojava potpuno nepoznata u Antici i na despotskom Istoku! Nacija je rastočila društvene podele na klase tako što je proklamovala princip jednakosti rođenjem. Svi od – aristokrata do najsiromašniji čoveka – su sad povezani zejedničkim osećanjem pripadnosti određenoj naciji. Da bi se ta nova ideologija distancirala od kraljeva, aristokrata ona u prvi plan izvlači seljaštvo, koje sada postaje „živi muzej nacionalnih korena“. Građani su se latiti izgradnje nacionalnog identiteta. Romantičari, književnici, istoričari, lingvisti, slikari, kompozitori dali su se na veliki posao kreiranja zajedniče prošlosti, kreiranja nacionalnog jezika, mitova, folklora i istorije. Istorijski roman, koji je 1830. stvorio V.Skot, bio je efikasno sredstvo da se u narodu snažno proširi emocionalna percepcija nacionalne istorije, te da se narod indentifikuje sa njenim herojima. U obrazovnim institucijama, pozorištima, operama uči se da svoja nacija nikada ne osvaja teritorije svojih suseda, već da se ona uvek samo brani od uzurpatora!