Drugi svetski rat, partizani i četnici: Kako je britanski oficir pokušao da pomiri Tita i Dražu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Jako dobar clanak..

   1. POSTOVANI CITAOCI OVOG SAJTA,OBJAVLJEN JE TEKST KOJI SAMO MOZE DA VAS ZBUONI I ODVEDE U CORSOKAK ISTINE.OVI TEMU SAM IZUCAVAO IZ VISE IZVORA DESETINSMA GODINA I RECICU SAMO SLEDECE CINJENICE DA VAM STVSRI BUDU JASNIJE
      1.BRITANCI STOJE IZA 27 MARTA 1941
      2.ZBOG PRITISKA RAJHA TRAZILI SU BILO KOGA U EVROPI DA DIGNE USTANAK I ZYTO SU FORSORALI POKRET DJENERALA DRAZE MIHAILOVICA
      3.GRUPA ENGLESKIH OFICIRA U KAIRU / KOJI SU BILI AGENTI SSRA-STALJINA/ A RADILI SU U OBAVESTAJNOJ SLUZBI SOE U SVOJIM IZVESTSJIMA SU FORSIRALI PARTIZANSKI POKRET.
      4.KADA JE SSR SNAZNO KTENUO NA ZAPAD I KADA JE TENKOVIMA MOGAO IZBITI NA LAMANS CERCIL JE DA BI SPASAO TU MOGUCNOST DOGOVORIO GVOZDENU ZAVESU U EVROPI.MI SMO BILI ISTOCNO.

      27 MARTA

      1. G-dine Nasticu, prvo, niste valjano pročitali ovaj članak i, drugo, slabo ste nešto izučili ovu temu, pogotovo iz više izvora, a, treče, bogme i pomešali malo lončiće!
         1. Da ste valjano pročitali članak videli biste da Britanci nisu sasvim, odnosno odlučujuće stajali iza puča 27. marta 1941. – hteli jesu, ali dalje od Zemljoradničke stranke nisu stigli;
         2. Da ste valjano pročitali članak videli biste da su “pokret” Draže Mihailovića Britanci počeli da “forsiraju” tek početkom 1942, kada ga čak i kraljevska vlada u izbeglištvu službeno prihva – do tada su akcije ispitivanja terena i utvrđivanja situacije, traženje relevantnih “saveznika”, sukobi unutar pučističke vlade, opredeljivanja za određenei praktične politike…
         3. Za “grupu engleskih oficira u Kairu“, prvo, nema – ni u dokumentima, ni u akcijama – materijalnih dokaza da su forsirali “partizanski pokret” i, drugo, ta grupa nije bila ni jedini, ni najvažniji izvor informacija o situaciji u Jugoslaviji, pogotovo nije bila “prvi razlog” za opredeljivanje Saveznika za NOViPOJ.
         4. Politika “gvozdene zavese” formira se tek posle rata – u toku rata i do kraja rata ograničavanje uticaja SSSR-a i njegove, pre svega, vojne snage pokušavano je odlaganjem Drugog fronta, iskrcavanjem Anglosaksonskih snaga na Siciliju, konferencijama u Teheranu, Podstamu, Jalti…

      2. Gospodine Nastiću,
         Niste morali da potrošite više decenija na izučavanje ove materije. Zaključke do kojih ste došli, mogli ste da nadjete na svim kvazipatriotskim i neosrpskim internet stranicama. Prepravljanje istorije i opravdavanje izdaje traje taman toliko koliko ste vi “izučavali”.

2. Bravo

3. U toku rata 1941-1945. Srbija kao država nije ni postojala. Njena teritorija bila je okupirana od fašističkih osvajača. Ali u toku te okupacije nastale su dve ratne Srbije. Jedna je bila fašističko-kolaboracionistička sa brojnim saradnicima u funkciji fašističkih okupatora i njegovih potreba, i druga partizanska patriotsko-oslobodilačka, antifašistička koja se bori za oslobođenje Srbije od fašističkih okupatora i srpskih saradnika okupatora.
   Svaka od ove dve Srbije ima svoju istoriju.To su dve suprotstavljene i neprijateljske Srbije. Njih dve su bile istorijski razlaz do uništenja u sukobu. Obe ove dve Srbije su pobedom patriotske oslobodilačke antifašističke Srbije završile svoje postojanje, a oslobodilačka Srbija obnovila i izgradila novu državu Srbiju.
   Treba dati odgovor na pitanje: koju ratnu Srbiju i ratnu istoriju okupirane Srbije deo srpskog naroda i države danas rehabilituju i proglašavaju za svoje izvorište, uzor i usmerenje, kako za sadašnjost tako i za budućnost.
   Ako se posmatraju delatnost dela države i aktuelne politike i usmeravanje društvene javnosti, pitanje je izlišno. Država je stvorila „pravni“ osnov za rehabilitaciju fašističke kolaboracionistčke ratne Srbije donošenjem zakona o izjednačavanju prava pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije u otadžbini (četnika) sa pravima boraca oslobodilačkog pokreta u Srbiji i Zakonom o rehabilitaciji. Izvedba je prepuštena političkom sudu, potomcima i poklonicima fašističke okupacije Srbije i srpske saradnje sa okupatorima.
   Rehabilituju se i slave svi pripadnici od idejnih nosilaca i kreatora do izvršilaca zločina nad svojim narodom u korist fašističkog okupatora, ne vodeći računa o miniumu istorijske istine.
   Ime Dimitrija Ljotić, vođe srpskog fašističkog pokreta čija je vojna formacija pod nazivom „Srpski dobrovoljački korpus“ u sastavu Vermahta činila zeštoke zločine po Srbiji, od masakra kragujevačkih i kraljevačkih građana do ubijanja ljudi širom Srbije, dobijaju trgovi i ulice i izmišljaju mu se slavopojke.
   General Milan Nedić, predsednik kvislinške okupacione vlade, tvorac Banjice, Sajmišta, Jajinaca, Glavnjače i drugih srpskih stratišta, moralno i politički je rehabilitovan i promovisan.
   Slobodan Jovanović, predsednik Jugoslovenske izbegličke vlade je sudski, moralno i politički rehabilitovan. Ovaj poznati profesor Pravnog fakulteta, akademik i plodni naučnik nije osuđen za ono što je bio, već za ono što je radio kao predsednik Jugoslovenske vlade u emigraciji, što je donelo tragične posledice srpskom narodu u okupiranoj Srbiji i Jugoslaviji. Zaslužan je za stavljanjem slova „Z“ ispred imena, što znači zaklati. Njemu se daju platoi, trgovi, ulice i druga priznanja, kao da nije bio dvostruka ličnost.
   Politička i društvena histerija ne prestaje oko rehabilitacije vođe četničkog pokreta Draže Mihailovića. Četnički pokret, nastao je maja 1941.a potom od Jugoslovenske vlade u emigraciji preimenovan u Jugoslovensku vojsku u otadžbini, a njen vođa, komadant (1942.)imenovan za ministra vojske i načelnika Vrhovne komande ( za kratko vreme tri puta unapređen od pukovnika do armijskog generala). Kao patriotski, oslobodilački pokret sarađuje samo tokom septembra-oktobra 1941.sa NOP koga je organizovala i vodila KPJ, u borbi protiv okupatora, ali od kraja novembra 1941. četnici prihvataju taktiku svoje vlade, da se ne treba angažovati protiv Sila osovine, kao i svoj program antikomunizma.
   Pregledajući dokumentaciju četničkog pokreta, nemačkog Rajha, SAD, Velike Britanije i emigrantske vlade kraljevine Jugoslavije, hronološki ukratko spomenuću dokumenta koja dokazuju saradnju Draže Mihailovića i njegovih komadanata sa nemačkim i drugim okupatorima u toku Drugog svetskog rata.
   Sutradan posle pregovora Draže i Tita u Brajićima 28. oktobra 1941.godine. Dražin emisar kap Nenad Mitrović u Beogradu sa kap Jozefom Matlom priprema sastanak Draža-Nemci u selu Divcima. Prvog novembra Draža u pismu komadantu nemačke 342. divizije generalu Hofmanu, traži municiju “ da bi mogao da nastavi borbu protiv partizanskih odreda“ , a 11.novembra Dražina delegacija pregovara sa opunomućenikom nemačkog komadanta Srbije pukovnikom Kogardom o mogućnostima zajedničke borbe protiv partizanskih odreda. Iz zapisnika sa tih pregovora vidi se da je Draža sedam puta ponovio zahtev da od Nemaca dobije municiju, i izjavio da se neće boriti protiv Nemaca “ iako bude napadnut“ (i održao obećanje do kraja rata), a njegov pomoćnik, major Aleksandar Mišić, rekao Kogardu- da će primiti nemačke oficire „za vezu“ u četničkim štabovima, kako stoji u zapisniku. I ako Draža tada nije dobio municiju od Nemaca njegov komadant Jovan Škava po Dražinom odobrenju, 17. novembra 1941. predaje Nemcima u Valjevu 261 na prevaru zaroblenog partizana koji su svi pobijeni.
   U decembru Draža počinje legalizaciju svojih odreda kod Nedića a postepeno i kod Nemaca. U jednom izveštaju komandujućeg generala Srbije Badera, od 20. januara 1942. godine zapisano je da je Nedićeva žandarmerija sa Nemačkim odobrenjem snabdela 72 oficira i 7693 četnika sa 77 puškomitraljeza, 196 pištolja i 1867 bombi. Deo Dražinih odreda se legalizuje. Odred poručnika Predraga Rakovića je u Čačku sa Nemcima i pored Nemca Frikea komadant Čačka! Draža odaje Rakoviću priznanje i na njegovom izveštaju beleži „Odličan rad“ ….
   Tokom 1942. i 1943. godine legalizacija četnika u Crnoj Gori i Dalmaciji je kod Italijana uzela velike razmere. U bici na Neretvi četnici dobijaju od Italijana hranu i municiju, čak i padobranima iz aviona im bacaju i prevoze četnike okupatorskim kamionima i brodovima. Nemački komadant Ler obaveštava višu komandu da je “ dao četnicima 30000 metaka“, a Dražin Komadant Vojislav Lukačević obaveštava da su mu Nemci dali 12 sanduka municije“ . U toj operaciji četnici su u istom stroju sa Nemcima i Italijanima.
   U jesen 1943. Nemci i četnici zaključuju veliki broj sporazuma o zajedničkim borbama protiv Narodnooslobodilačke vojske……Od novembra 1941.do septembra 1944.g. četnici i Nemci su zaključili 19 sporazuma i svi su imali odrednicu „trajnosti“ a vodili su 128 združenih operacija protiv Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Sve te sporazume Draža je odobravao.
   Sem pregovora sa Nemcima 11.novembra 1941. u Divcima, Draža se sastajao još 4 puta sa majorom Rudolfom Šterkerom emisarom Hermana Nojberha predstavnika ministarstva spoljnih poslova Rajha u Srbiji: prvi put u selu Rošcima kod Čačka zajedno sa pukovnikom Mak Dulom Američkim obaveštajcem; drugi put u selu Dragincu kod Loznice (gde su Nemci streljali 2950 meštana), treći put u Srednjem, novembra 1944. i četvrti put u Vučjaku u Istočnoj Bosni, aprila 1945. godine.
   To je samo delić istorije prepisan iz istorijskih dokumenata gore navedenih aktera, kao i 930 obaveštajaca po imenu i prezimenu ( 268 engleskih obaveštajaca i 612 američkih pripadnika OSS službe – Office of Strategic Services,) i Oko 50 pripadnika iz PWB (američka služba za propagandu ) . Obaveštajci su delovali uglavnom u okviru vojnih misija ovih zemalja kod četničkog i partizanskog pokreta. Ovaj impozantan broj ukazuje da su njegove službe imale apsulutan uvid u stanje na terenu, odnos postojećih snaga i delovanje ratujućih strana na Jugoslovenskom prostoru.

   1. Bravo za istinu

      1. Ovoliki esej a nigde nekih ništa manje ključnih informacija o partizanskom pokretu koji bi neupućenim možda bacili drugačije svetlo na „čistotu njihove borbe“. Nigde ni reči o „martovksim pregovorima“ između partizana i nemaca u sred zagreba u sred NDH. Pa pokušaj ili želja osnivanja komunističke partije, ili krila u NDH, a dok besni ustaško orgijanje. Pa svesti jednog Slobodana Jovanovića na neko famozno „Z“. Samo dokazujete da je komunizam svuda gde se zapatio bio i ostao „crvena kuga, pošast“. Pošast neobrazovanih, pošast pokvarenih. Pa nije Šešelj bio ravnogorac, kakve veze on može imati sa pokretom koji je ugašen još ’45-e? Ne, Šešelj je lumpenproletarijat stvoren u toj drugoj Titovoj Jugoslaviji. To je taj vaš hvaljeni sistem vrednosti proizveo. Miloševića, komunistu, Tuđmana, komunistu, Aliju, komunistu. Pa Nasera Orića, pa Ratka Mladića, i na kraju i Arkana. To jeste sve jedan sistem. I još uvek nije demontiran. Nisu Jugoslaviju razbili „četnici i ustaše“, mada jeste bilo ustaške emigracije u MASPOKU, Jugoslaviju su razbili bili komunisti. To vam je fakat, a vi kako god hoćete.

         1. Alal Vam na “ključnim informacijama o partizanskom pokretu“ – ni kraćeg teksta ni više laži…! A trebalo Vam je samo klik, dva na internetu da se ne brukate neznanjem i nerazumevanjem, lažima!…

4. Krajem leta i početkom jeseni ’41. – dok su Nemci orgijali u predgrađima Moskve, na 10-ak km od Crvenog trga… Englezi se krili po podrumima, a u Africi ih Romel umalo nije sve podavio u Sredozemnom moru… dok se francuski „pokret otpora“ krio po Maroku, ili tamo negde, i de Gol bio kuvar… – Titovi partizani su stvorili Užičku republiku, prvu i tada jedinu veću oslobođenu teritoriju na prostoru čitave Evrope ofarbane u crno. Te stoga, gospodine Đokiću, klimavo stoji ta teza da „svakako niko tamo za Tita u to vreme nije ni čuo“.

5. Trideset godina posle rata, Britanija je skinula embargo sa dokumenata, koji se odnosnse na WW2 Elizabeta Berker je obradila i publokovala deo koji se odnosi na cetnike. Ona tvrdi da je po zavrsetku rata od vodja britanske vojne misije pri Drazinom stabu Hadsonu i Bejliju trazeno da napisu referate o dogadjajima kojima su prisustvovali. Nisu im dozvolili da koriste izvestaje koje su slali, vec da ih napisu po secanju. Elizabet tvrdi da se oni nisu razlikovali od onih poslatih tokom rata. Tvrde da su pokusali da clanove Drazinog staba ubede da se briju, nose uniforme sa vojnickum oznakama i da ostave neko nevojnicko oruzje kame. O samom Drazi kazu da je mistik i dvolican. Sem trzavica oko koriscenja radio stanice, ne pominju se borbe protiv Nemaca. U istraznom zatvoru pitali su Drazu zasto je Bejliju naredio da mu se obraca samo pismen? Na to je on uzvratio “zato sto Londonu pise lose o njemu”.

6. ‘Istoricari’ su utvrdili da Britanci (kojih je pun Beograd od 1940te), ‘Nisu’ uopste ucestvovali u Pucu, … pise nam objektivni i nezainteresovani BBC?!
   :)))))
   A da ovde objavimo i izjave Generala Simovica, date u istrazi i pod zakletvom, glavnog organizatora 27martovskog Puca, … o ‘neucestvovanju’ svih beogradskih britanskih vojnih i obavestajnih sluzbi?!
   C’mmon, …!