Honkong i protesti: Sve što treba da znate o razlozima nezadovoljstva građana

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovo su čuveni BBC tekstovi iz edicije „Sve što treba da znate“

2. To što je neki proces deklarativno demokratski ne znači da on to uistinu i jeste. Evo današnje Srbije i njenih izbora kao primer. Zanimljivo mi je ovo „zgražavanje“ na izbor delegata koji su prethodno odobreni od strane nekog tela. Pa to je osnovni princip američkih izbora, bastiona demokratije. Predsednika u SAD biraju partije, a građani samo potvrđuju izbor. Po čemu je različit kineski jednopartijski sistem od političkog duopola republikanaca i demokrata u SAD? Dve partije sa istog političkog spektra identične ideologije i sistema vrednosti uz minimalne razlike. Šta je tu tačno sloboda izbora? To što postoji teoretska mogućnost za drugačije političke opcije koje u realnosti nemaju nikakvu šansu da dođu na vlast nije mnogo bolje od klasične oligarhije. Koliko je sistem u biti različit od kineske komunističke partije? Čak mislim da veći broj delegata bira lidere u KP Kine nego u američkim stranačkim izborima ako smo već cinični. Sloboda govora je čak i u razvijenom svetu negde na nivou onoga što mi imamo pod ovom vlašću danas. Slobodan si da kažeš šta hoćeš samo nema ko da te čuje jer mejnstrim mediji rade isključivo za sistem. Čim se pojavi neko sa ozbiljnim argumentima proglase ga špijunom i proganjaju. Sistem finansiranja političkih partija je duboko korumpiran u svim deklarativno demokratskim sistemima. Sve je postavljeno tako da predatavnici naroda postaju predatavnici kapitala. Da se razumemo, nisam ja pobornik jednopartijskog sistema lažnog kineskog komunizma samo su oni koji ih napadaju i kao preziru u suštini isti sistem sa boljim marketingom. Samo što „nezavisni mediji“ kao ni ovi drugi „zavisni“ o tome baš i ne vole da govore. U tome ste avi jako dosledni. Lepše je živeti u zabludi i pisati pitke tekstove o „borbi za demokratiju“ nego se zaista boriti za istu istinski u celom svetu.